Izvor: Vesti-online.com, 05.Dec.2009, 13:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija i Hag: Šta ako Mladić nije živ?

Glavni haški tužilac Serž Bramerc odao je u četvrtak priznanje Nacionalnom savetu za saradnju sa tim tribunalom u pogledu stepena i kvaliteta saradnje Srbije, ali je istakao da je jedino preostalo otvoreno pitanje hapšenja Ratka Mladića i Gorana Hadžića.

Bramerc, koji je u Beograd doputovao u sredu, ima sastanke sa najvišim zvaničnicima, a mediji spekulišu da bi srpska strana mogla da mu ponudi i neke "spektakularne >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << novosti".

Najnoviji otkriveni podaci BIA o skrivanju Ratka Mladića koje će navodno Akcioni tim predočiti Bramercu, neće oročiti tačan datum kada će biti uhapšen, ali Bramerc sigurno neće otići nezadovoljan.

S druge strane, mnogi sumnjaju da će Bramerc iz Beograda poneti drugačiji stav od onoga koji je imao do sada. Glavno pitanje u svakom slučaju ostaje: kako dokazati međunarodnoj zajednici da je Srbija zaista odlučna da završi saradnju sa Hagom?

- Nije sporno da bi i Mladić i Hadžić bili uhapšeni da je to moguće, i da je oko toga napravljen politički konsenzus vladajuće koalicije. Ali, na koji način Srbija to i faktički može da uradi, ako fizički nije u stanju? Šta ako su Mladić ili Hadžić van zemlje - pita advokat Branislav Tapušković.

Sagovornici "Vesti" složni su da ovo jeste nezavidan položaj, ali da se od Srbije u svakom slučaju očekuje da podnese dokaz da je Mladić živ ili mrtav, u Srbiji ili u inostranstvu i tome slično, te da državu bez neke od ovih informacija svakako čeka ocena da ne "sarađuje u potpunosti".

- Mogućnost da je Mladić mrtav svakako postoji, ali Srbija je došla u veoma ozbiljan problem da joj sudbina zavisi od ove dvojice optuženika. Zbog toga je i na našim službama bezbednosti da ponude dokaze da je živ ili dokaze da je mrtav. Dosta smo oponašali Kalimera kako nam je za sve neko drugi kriv - kaže za "Vesti" Dušan Ignjatović, direktor Kancelarije Saveta za saradnju s Hagom.

Srpska strana će se, kaže on, u razgovorima sa Bramercom baviti konkretnim potezima srpskih tajnih službi, ali dodaje da od ove posete ne treba očekivati "nikakve spektakularne rezultate"

- Reč je o redovnoj poseti i tu ne treba imati ogromnih očekivanja. Ono što mi želimo jeste da Bramerc u svom izveštaju predstavi realnu situaciju, odnosno da Srbija u potpunosti sarađuje sa Tribunalom. Ta saradnja je perfektna kada je reč o dostavljanju poverljivih dokumenata, uvidu u arhive, ali i obezbeđivanju svedoka. Ostaje problem hapšenja dvojice preostalih haških optuženika, ali je bitno da su svi uvereni da Srbija čini sve da do tih hapšenja i dođe - kaže on.

Pozitivan izveštaj Serža Bramerca mogao bi da utiče i na Holandiju koja je čvrsta u stavu da odobri potpisivanje Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom tek ako se general Mladić nađe u Hagu. Savetnik ministra policije Toma Fila kaže da bi izveštaj mogao da utiče na Holandiju da ublaži stavove.

Ljajić volontira

Predsednik Saveta za saradnju s Hagom najavio je da će podneti ostavku ukoliko do kraja godine Ratko Mladić i Goran Hadžić ne budu uhapšeni. Upitan da prokomentariše ovu najavu Rasima Ljajića, tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević je kratko rekao da nije teško podneti ostavku "kada je u pitanju volonterski posao".

- Srbija sada zaista čini sve da završi tu saradnju i to priznanje su nam odali i državni sekretar SAD Hilari Klinton i mnogi drugi. Na nama je da Bramerca sada uverimo da se tu ništa nije promenilo - kaže Fila.

- Bolje je pitati Amerikance kako je moguće da i pored toliko vojnika na terenu i savremene tehnologije još nisu uhapsili Bin Ladena - dodaje on.

Toma Fila smatra da bi ostavka Ljajića bila loše rešenje, koje ništa ne bi promenilo.

- Ljajić je zaista pokazao puno sposobnosti da obavlja ovaj posao i bilo bi loše da Akcioni tim ostane bez njega. Slično je i sa Vukčevićem. Njih dvojica bi možda krajem godine mogli da ponude ostavke, ali samo u situaciji da očekuju da one ne budu usvojene - smatra Fila.

Ratko Mladić je rođen 12. marta 1943. godine u selu Božanovići, kraj Kalinovika, u bivšoj Jugoslaviji (danas Republika Srpska). Bio je general i komadant Vojske Republike Srpske od 1992. do 1996. godine. Optužen je pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, a od 1996. nije dostupan javnosti.

Neposredno po rođenju, i Mladićevi roditelji i sam Ratko su oboleli od tifusa, ali su mališana spasili italijanski vojnici, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Oca Neđa su mu 1945. godine ubile ustaše, pa je majka Stana sama podizala ćerku Milicu i sinove Ratka i Milivoja.

General Ratko Mladić je nosilac sledećih ordenja: Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima, Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom, Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem.

U Jugoslovensku narodnu armiju (JNA) stupa putem konkursa na Vojnu akademiju 20. oktobra 1961, koju završava sa odličnim uspehom kao šesti u klasi. U aktivnu vojnu službu primljen je 27. septembra 1965, a od septembra 1976. u 29. klasi Komandno-štabne akademije pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon Beograd, opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

Ratko Mladić je od 1966. oženjen Bosom (devojačko Jedić), koju je upoznao na službovanju u Makedoniji. Ima sina Darka (1969), koji je oženjen, i od njega dvoje unučadi - Anastaziju (2001) i Stefana (2006). Porodica mu živi u Beogradu, na Banovom brdu. Pre više od 15 godina, 24. marta 1994. doživeo je tešku ličnu tragediju, kad je pod još nerazjašnjenim okolnostima život izgubila njegova 23-godišnja ćerka Ana.

Mladić je ljubitelj meda i pčelarstva. Kraće vreme posle rata je bio posvećen ovom hobiju na svom napuštenom imanju u okolini Valjeva, u selu Pričevići. General u penziji je, takođe, strastveni šahista.

Ratko Mladić je 24. jula 1995. pred Haškim tribunalom optužen za ratne zločine, koji uključuju genocid, saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja. General je 8. novembra 1996, ukazom tadašnje predsednike Republike Srpske Biljane Plavšić smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Zvanično, vojnu karijeru u VRS Mladić je završio polovinom 1997, dok je nezvanično ostao oficir VRS do penzionisanja, 7. marta 2002. Penziju je uredno primao do novembra 2005, kada mu je ista ukinuta pod pritiskom zapadnih zemalja i Haškog tribunala. Sva nepokretna imovina Mladiću je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu Srbije i Crne Gore 7. aprila 2006.

Od kraja 1996. general Ratko Mladić je u bekstvu i za proteklo vreme bilo je više pokušaja da on bude uhapšen. Svi ti pokušaji završeni su bezuspešno. Mladić je navodno viđen na Romaniji, u Han Pijesku, Beogradu, Banji Vrujci, u okolini Valjeva i Pančeva, na Zlatiboru, Ceru, Povlenu... Stručne analize koje su uradili srpsko Ministarstvo unutrašnjih poslova i Bezbednosno informativna agencija upućuju na zaključak da se general Mladić sada krije u urbanim delovima Srbije sa svega dva pratioca i da se brzo kreće.

Zapadne sile su, pre nego što su optužile Mladića za ratne zločine, u svojim medijima o “genijalnom generalu“ pisali samo hvalospeve. Na primer, u “Indepedentu“ je 1994. bio jedan od kandidata za ličnost godine u svetu, uz sledeće objašnjenje:

“Bila je to godina u kojoj su se bosanski Srbi pobedonosno opirali svetskom mnjenju, beležeći niz političkih i vojnih uspeha dok su se direktne pretnje NATO, EU i UN gubile u ludilu međunarodnog prebacivanja odgovornosti. Zasluga ili krivica za ovo pripada uglavnom Ratku Mladiću... On je sposoban za aroganciju od koje zastaje dah... Ovo je general koji prolazi sito i rešeto sa svojim vojnicima, ponekad ide u patrolu sa njima, a sam pomen njegovog imena pokreće čitavu bujicu zdravica i priča.“

Nastavak na Vesti-online.com...