Izvor: Southeast European Times, 05.Jan.2012, 17:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pregled 2011: Balkan

Izručenje bivšeg vojnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića tribunalu u Hagu jedan je od najvažnijih događaja na Balkanu 2011, godine koja je takođe bila obeležena nasilnim sukobima na nestabilnom severu Kosova.

04/01/2012

Svetla Dimitrova za Southeast European Times -- 4.1.2012.

U 2011. godini dva preostala osumnjičenika za ratne zločine koje traži Međunarodni krivični >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) konačno su uhapšena i predata sudu u Hagu.

Još jedan veliki događaj je zaključivanje razgovora Hrvatske o članstvu u EU krajem juna i potpisivanje Sporazuma o pridruživanju sa 27-članim blokom 9. decembra.

Dvadeset šestog decembra na snagu je stupio ključni sporazum o slobodi kretanja između Kosova i Srbije. Sporazum, postignut tokom razgovora u kojima posreduje EU, omogućava stanovnicima obe zemlje da ulaze na teritoriju one druge i slobodno putuju u njoj, prvi put od kada je Kosovo proglasilo nezavisnost od Srbije u februaru 2008. godine.

Sa lošije strane, etničke tenzije nastavile su da ključaju u delovima Balkana tokom 2011. godine, s obzirom da politički lideri u Bosni i Hercegovini (BiH) 14 meseci nisu uspeli da se dogovore oko formiranja nove državne vlade i s obzirom na izbijanje nasilja na severu Kosova.

Mladić, Hadžić iza rešetaka u Hagu

Srbija je uklonila veliku prepreku na svom putu integracije 2011. godine, kada je predala MKSJ-u bivšeg vojnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića i političkog lidera hrvatskih Srba iz vremena rata Gorana Hadžića.

Mladić je uhapšen 26. maja i prebačen u Hag pet dana kasnije, nakon skoro 16 godina u bekstvu. Šezdesetdevetogodišnji bivši komandant snaga bosanskih Srba sauočava se sa dve tačke optužnice koje ga terete za genocid, u vezi sa masakrom u Srebrenici nad preko 7.500 muškaraca i dečaka bosanskih Muslimana i 43-mesečnom opsadom Sarajeva. Izmenjena optužnica od 16. decembra 2011. takođe tereti Mladića po pet tačaka za zločine protiv čovečnosti, a po četiri za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Zbog zabrinutosti oko Mladićevog zdravlja i „u interesu pravednog i ekspeditivnog“ suđenja, haške sudije prihvatile su zahtev tužilaca početkom decembra da se broj krivičnih dela iz optužnice smanji sa 196 na 106.

Početak suđenja Mladiću je tentativno zakazan za kraj marta 2012. godine.

Hadžić, 52, je izručen u Hag 22. jula, dva dana nakon što je uhapšen. Bivši politički lider hrvatskih Srba, koji je uhapšen posle sedam godina u bekstvu, suočava se sa optužnicom od 14 tačaka koja ga tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, zbog njegove uloge u sukobu u Hrvatskoj 1991-1995.

Početak suđenja Hadžiću zakazan je za 16. oktobar 2012. godine.

Sukobi na Kosovu

Situacija na severu Kosova, gde su Srbi većina, ostala je napeta, ali generalno mirna nakon izbijanja nasilja 25. jula, u kojem je jedan kosovski policajac poginuo u razmeni vatre sa lokalnim Srbima. Incident se dogodio kada je vlada poslala specijalnu policiju na to područje da preuzme kontrolu nad dva granična prelaza, u pokušaju da sprovede embargo na uvoz srpske robe posle propalih razgovora sa Beogradom o sporazumu o liberalizaciji trgovine.

Sukobi na severnom Kosovu postali su jedno od glavnih etničkih pitanja na Balkanu u 2011. godini. [Rojters]

Od kraja oktobra bilo je više sporadičnih slučajeva nasilja, nakon što je KFOR počeo da sklanja sa puteva barikade koje su podigli lokalni Srbi kako bi sprečili kosovske vlasti da preuzmu kontrolu u toj oblasti, u kojoj nastavljaju da funkcionišu paralelne strukture koje vode Srbi. Dva nemačka mirovna vojnika su ranjena iz vatrenog oružja u incidentu koji se dogodio krajem novembra, kada su srpski demonstranti otvorili vatru na snage KFOR. U tom okršaju ranjena su još 23 vojnika NATO-a.

Zabrinut u pogledu mogućeg negativnog uticaja takvog nasilja na nade svoje zemlje za ostvarivanje zvaničnog statusa kandidata za EU na samitu Unije 9. decembra, predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je kosovske Srbe da uklone barikade. Oni to nisu učinili.

Pozdravljajući Tadićevu izjavu od 29. novembra, NATO je pozvao na konkretne propratne korake.

„Korišćenje nasilja protiv KFOR-a je neprihvatljivo i mi ga osuđujemo", rekao je Severnoatlantski savet u saopštenju objavljenom 1. decembra. „Pozivamo sve strane da pokažu uzdržanost i da potpuno sarađuju sa svim međunarodnim akterima na terenu kako bi osigurali slobodu kretanja bez odlaganja“, dodaje se u saopštenju i pozivaju se Beograd i Priština da nastave konstruktivno učešće u međusobnim razgovorima u kojima posreduje EU.

Tokom posete Prištini 19. decembra nemačka kancelarka Angela Markel pozvala je Beograd da raspusti paralelne srpske strukture na severu Kosova.

Ranije tog meseca Srbija i Kosovo su usvojili sporazum o integrisanom upravljanju granicama, sa ciljem da reše granične probleme između dve zemlje. Drugi dogovori postignuti u razgovorima Beograda i Prištine o tehničkim pitanjima, u kojima posreduje EU, tokom druge polovine 2011, uključuju sporazum o slobodnom kretanju i još jedan o međusobnom priznavanju diploma.

Istraga o trgovini organima

U decembru 2010. godine izvestilac Saveta Evrope (SE) Dik Marti podneo je izveštaj u kojem se povezuju visoki kosovski zvaničnici, uključujući premijera Hašima Tačija i druge bivše članove Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), sa krijumčarenjem organa krajem devedesetih. EULEKS je pokrenuo preliminarnu istragu tih tvrdnji krajem januara i sedam meseci kasnije imenovao je bivšeg američkog ambasadora za pitanja ratnih zločina Džona Klinta Vilijamsona za šefa radne grupe koja se bavi tim slučajem.

Mada su neki srpski zvaničnici pozdravili to, Beograd je nastavio da insistira na učešću UN u istrazi. Kasnije tokom godine Savetu bezbednosti podnet je nacrt rezolucije koju su pripremile srpske i ruske diplomate, a kojom je predviđeno imenovanje specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN zaduženog za kontrolu radne grupe EULEKS-a.

Bilateralni sporovi

Međunarodni sud pravde (MSP) zaključio je 5. decembra da je Grčka prekršila privremeni bilateralni sporazum sa Makedonijom iz 1995. godine blokiranjem prijema svog severnog suseda u NATO u aprilu 2008. godine, zbog dugogodišnjeg spora oko imena između te dve zemlje.

„Sudska odluka je korak ka NATO-u i EU“, rekao je makedonski ministar inostranih poslova Nikola Poposki nakon što je ona saopštena.

Kasnije istog dana NATO je objavio saopštenje u kojem se navodi da presuda „ne utiče na odluku koju su doneli saveznici NATO-a na samitu u Bukureštu 2008. godine“.

„Složili smo se da se Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji uputi poziv čim bude pronađeno uzajamno prihvatljivo rešenje pitanja imena“, dodaje se u saopštenju od 5. decembra.

Drugi balkanski slučaj pred MKSJ -- o primeni Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju krivičnog dela genocida, po tužbi koju je Hrvatska podnela 1999. protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije -- još nije rešen. Ne očekuje se da će rasprava početi pre početka 2013. godine.

Političari u Bosni i Hercegovini postigli sporazum

Vodeće političke stranke u Bosni i Hercegovini (BiH) postigle su sporazum 28. decembra o formiranju nove državne vlade nakon 14 meseci uzaludnih razgovora posle opštih izbora u zemlji u oktobru 2010. godine.

„Pozitivna je vest da su lideri napokon, konačno postigli sporazum o Savetu ministara i drugim važnim merama; čestitam im“, rekao je visoki predstavnik Valentin Incko u saopštenju od 29. decembra. „Podstičem političke lidere da nastave da grade na ovom pozitivnom događaju. Mnogi važni izazovi očekivaće novi Savet ministara narednih meseci -- izazovi koji moraju da se prevaziđu kako bi zemlja krenula napred na način koji će doneti korist građanima“

Nastavak na Southeast European Times...