Izvor: Danas, 20.Apr.2016, 11:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pamtimo Bulevar Ratka Mladića
Kada je koalicioni partner Srpske napredne stranke na gradskom i republičkom nivou - Samostalni DSS - najavio promociju knjige Momčila Krajišnika u Beogradu u finišu izborne kampanje, nijedna partija nije reagovala. Gradske vlasti su ignorisale našu kritiku da ne može osuđeni ratni zločinac da zauzme binu Doma omladine Beograda. Odlučile smo da zviždimo kada je Krajišnik počeo da govori, zbog čega su pokušali da nas linčuju.
Tvrdim vam da je ovo paradigma Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << 2016. godine. Ratni zločinci na bini, revidiraju istoriju i poriču odgovornost. Publika u Domu omladine klima glavom i oseća se vrlo komforno u skidanju odgovornosti sa sebe, dok su oni koji se usude da se ne slože sa tim scenarijom i fizički ugroženi.
Napadajući i ućutkujući one koji su najglasniji, Srbija izbegava neprijatnosti koje izaziva suočavanje sa ratnom prošlošću. Tako je civilno društvo u ovom slučaju predstavljeno kao glavni neprijatelj pomirenja. Govori se da će naše preterano insistiranje na suočavanju sa prošlošću samo "probuditi strasti i izazvati sukobe". Odgovarajući na sada već čuvena pitanja Inicijative mladih koja je postavila novinarka RTV Svetlana Božić, Vučić je rekao da su ljudi koji postavljaju takva pitanja "zadojeni mržnjom".
Svaki put kada aktuelna vlast napravi korak unapred u odnosu prema zločinačkoj prošlosti, slede dva koraka unazad. Vučić jeste otišao na komemoraciju u Potočare, ali je istovremeno MUP zabranio komemoraciju srebreničkog genocida u Beogradu i pokrenuo prekršajni postupak protiv mene zbog organizovanja paljenja sveća u noći 10. jula. Stranke koje su organizovale skupove 10. i 11. jula sa ciljem negiranja genocida, Srpska radikalna stranka i Zavetnici, nisu prekršajno gonjeni zbog ilegalnih skupova. A i zašto bi kada je negiranje genocida zvanična politika ove vlade.
U politici koju je petnaest godina podržavao i sprovodio Aleksandar Vučić vidimo uzroke mnogih problema o kojima danas govorimo. I nije neobično što nas zanima da li se on danas te politike odriče, i šta će sve učiniti kako bi pokušao da ispravi posledice. Možda smo retki, ali pamtimo i devedesete i brda oko Sarajeva pod opsadom i 100 muslimana za jednog Srbina, ali i dvehiljadite i Bulevar Ratka Mladića, suze na ispraćaju Vojislava Šešelja i proteste zbog izručenja Radovana Karadžića Tribunalu u Hagu.
Politika pomirenja kojom se premijer u poslednje vreme ponosi je neiskrena, dvolična i površna, i kao takva ne zaslužuje našu podršku. Na svaku Vučićevu pomirljivu izjavu prema regionu postoji još pet izjava njegovih ministara kojom se raspiruje sukob sa zemljama okruženja. Samo naivnom gledaocu to izgleda kao nekonzistentnost državne politike - to su dve različite poruke za različite ciljne grupe. Ujutro evropejci i mirotvorci, a uveče kavgadžije i nacionalisti. Vučićev pokušaj da se nametne međunarodnoj zajednici kao lider regionalnih procesa koji vode pomirenju, dok se domaćoj javnosti predstavlja kao najveći zaštitnik nacionalnih interesa (koji su naravno najviše ugroženi od strane susednih država) okončaće se jednako kao i Tadićeva politika i Evropa i Kosovo: potpunim neuspehom na oba fronta.
Nažalost, ovakvo Vučićevo ponašanje unelo je konfuziju u društveno- politički život u Srbiji. Nije se snašao niko, pa čak ni civilno društvo koje oduvek vrlo jasno i dosledno insistira na suočavanju sa prošlošću. Čini se kao da smo se zadovoljili sa par dobro pripremljenih odgovora u nekoliko televizijskih emisija u kojima razgovara sa onima koji se bore za istinu i pomirenje dve decenije. Nakon perioda u kome je celokupna javna scena izgledala kao da je pod opštom anestezijom i nije u stanju da reaguje ni na kakve nadražaje, probudili smo se u zemlji koja ponovo po svaku cenu odbija da izruči svoje državljane Tribunalu u Hagu, osuđeni ratni zločinci Šainović, Lazarević i Krajišnik imaju počasno mesto na javnoj pozornici, a osuđujuća presuda Karadžiću doživljava se kao nacionalna tragedija.
Ako se ne budemo suprotstavili i ako dozvolimo da nas savlada strah, ostaćemo samo Vučićeva publika, koja se zbunjeno pita kako smo ovo dozvolili. Ako već nemamo nadu da će stvari biti bolje, onda barem pronađimo hrabrost da mu se suprotstavimo.
Autorka je direktorka Inicijative mladih za ljudska prava
Pogledaj vesti o: Srpska Napredna Stranka
.jpg)
