Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Maj.2011, 18:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mladić u Specijalnom sudu
BEOGRAD -
Bivši voujni lider bosanskih Srba i haški optuženik Ratko Mladić sproveden je danas popodne u zgradu Specijalnog suda u Beogradu.
Oko 16.00 kolona automobila, koja je nešto ranije krenula iz sedišta Bezbednosno informativne agencije na Banjici, ušla je u dvorište Specijalnog suda, gde se očekuje da će istražni sudija saslušati Mladića.
Mladiću će biti pročitana optužnica, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << nakon čega će Viši sud u Beogradu odlučiti o njegovom izručenju Haškom tribunalu. Na tu odluku Mladić ima pravo žalbe, a konačnu odluku o izručenju doneće Ministarstvo pravde.
Očevidac: U Lazarevu uhapšeni Mladić i njegov jatak
Haški optuženik Ratko Mladić uhapšen je jutros u Lazarevu, selu nadomak Zrenjanina, u kući svog rođaka B.M. (59), tvrdi u izjavi Tanjugu očevidac tog hapšenja koji je želeo da ostane anoniman.
Kako javlja dopisnik Tanjuga, prvi komšija Mladićevih kaže da se zatekao u kući u trenutku hapšenja Mladića i njegovog rođaka i da je haškom beguncu pomogao da se obuče.
B.M, inače, živi sam u kući u koju su jutros oko 5,30, prema navodima meštana, ušle bezbednosne snage.
Više desetina stanovnika Lazareva ne dozvoljava brojnim novinarskim ekipama da se približe kući u ulici Vuka Karadžića u kojoj je Mladić navodno uhapšen, a put su preprečili prikolicom.
U selu ima i pripadnika policije.
Prema izjavama očevidaca, koji takođe ne žele da se predstave, policijske snage jutros su pretresale još tri kuće doseljenika iz BiH.
Haški begunac Ratko Mladić je rano jutros uhapšen, saopštio je predsednik Srbije Boris Tadić. Prema nezvaničnim informacijama Mladić je uhapšen u selu Lazarevo kod Zrenjanina, a krio se pod imenom Milorad Komadić.
"U ime republike Srbije obaveštavam vas da je danas tokom jutarnjih sati uhapšen Ratko Mladić u akciji koju su izvele koordinisano BIA i služba za otkrivanje ratnih zločina", rekao je Tadić na vanrednoj konferenciji za štampu.
"Okončali smo jedan težak period naše istorije i skinuli ljagu sa Srbije i pripadnika srpskog naroda gde god da žive", rekao je Tadić.
"Smatram da je ova akcija pokazala da su službe Republike Srbije učinile ovu zemlju sigurnom i obezbedile vladavinu prava i da je nas rad na traganju za optuženim za ratne zločine obezbedio da Srbija podigne svoj moralni kredibilitet u međunarodnoj javnosti i da se svi ukupni bezbednosni kapaciteti podignu na viši nivo. Najveći posao obavila je BIA", rekao je Tadić.
"Dobro je za Srbiju da je i ova stranica istorije zatvorena", naveo je Tadić.
Tadić je poručio da će, čim bude dostupan, biti uhapšen i jedini preostali haški begunac, Goran Hadžić.
Predsednik Srbije je izrazio uverenje da će ovim pasti u vodu svi zaključci glavnog haškog tužioca Serža Bramerca.
Ovim se ne završava istraga u Srbiji o tome ko mu je pomagao, naveo je predsednik i poručio da "svi koji to jesu činili biće procesuirani pred istražnim organima".
Komentarišući činjenicu da je vest o hapšenju Mladića objavljena istog dana kada u Beograd dolazi visoka predstavnica EU Ketrin Ešton Tadić je rekao da je visoka predstavnica jedna od onih koja je verovala u Srbiju.
"Želim da joj se zahvalim na tome", kazao je predsednik Srbije.
Ne očekujem da Srbija zbog ovoga zapadne u političku nestabilnost, a svako ko pokuša tako nešto biće uhapšen i gonjen, rekao je Tadić, odgovarajući na pitanje da li očekuje nerede posle hapšenja Mladića.
Homen: Danas saslušanje, u Hagu za sedam dana
Haški optuženik Ratko Mladić biće saslušan kod istražnog sudije u toku dana, a cela procedura izručenja Tribunalu može da traje do sedam dana, rekao je državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen.
Homen je na konferenciji za novinare rekao da će Mladiću kod istražnog sudije biti pročitana optužnica, a nakon toga će posebno odeljenje višeg suda u Beogradu doneti odluku da li su ispunjeni uslovi za njegovo izručenje.
Posle toga Mladić će imati pravo da uloži žalbu, a nakon odluke o žalbi, predlog za izručenje biće dostavljen Ministarstvu pravde koje će dati konačnu reč o izručenju.
Homen je rekao da je Mladić još u zemlji i da neće biti izručen dok Ministarstvo pravde to ne odluči.
Homen je rekao da ne očekuje proteste ili nemire i dodao da će odgovarati svi oni koji budu kršili javni red i mir.
Slobodan Homen, koji je i koordinator Vlade za odnose sa medijima, rekao je da je na današnjoj sednici premijer Mirko Cvetković obavestio članove vlade da je uhapšen Ratko Mladić.
Zgradu Specijalnog suda u kom će se obaviti saslušanje nadleću helikopteri.
Istražni sudija će Mladiću i njegovom braniocu koji treba da prisustvuje saslušanju predočiti optužnicu i saslušati šta ima da kaže povodom nje.
Prema zakonu o saradnji s Haškim tribunalom istražni sudija ima rok od tri dana da donese rešenje o ispunjenosti pretpostavki za predaju optuženika Haškom tribunalu.
Pretpostavke za izručenje su ispunjene kada se utvrdi da se zahtev odnosi na lice protiv koga se vodi postupak, da je protiv osobe čija se predaja traži potvrđena optužnica u skladu sa Statutom Haškog tribunala, da se okrivljeni tereti za delo koje je kažnjivo i po domaćem zakonu, kao i da se radi o krivičnom delu iz nadležnosti Haškog tribunala.
Protiv ovog rešenja okrivljeni, njegov branilac i nadležni javni, odnosno državni tužilac imaju pravo žalbe tročlanom sudskom veću nadležnog suda u roku od tri dana od dana prijema rešenja.
Veće je dužno da odluku po žalbi donese u roku od tri dana od dana prijema žalbenih spisa, precizirano je u Zakonu.
Žalba može biti poslata poštom, ali ona ne odlaže izvršenje rešenja, navodi se u zakonu.
Pravosnažno izvršno rešenje kojim je utvrđeno da su ispunjene pretpostavke za predaju okrivljenog Haškom tribunalu potpisuje ministar pravde Republike Srbije.
Tribunal: Fer suđenje, svako nevin dok se ne dokaze suprotno
Haški tribunal pozdravio je danas hapšenje Ratka Mladića i naveo da očekuje njegovo izručenje čim se završi sudska procedura u Srbiji, te da Mladić može da računa na fer suđenje.
Kada Ratko Mladić bude izveden pred Haški sud, prvo će dobiti mogućnost da se izjasni o krivici po svakoj tački optužnice, i on je za sud nevin sve dok se u pravičnom sudskom postupku ne dokaže suprotno, saopštio je Haški sud.
Haški tribunal je, u saopštenju dostavljenom Tanjugu, pozdravio hapšenje Mladića, rekavši da očekuje izručenje, čim se završi sudska procedura u Srbiji.
"I pored toga što je optužen za teške zločine, kao i svaki drugi optuženi nevin dok se ne dokaže suprotno. To je u skladu sa Statutom tribunala koji garantuje svima pravo na fer suđenje", dodaje se u saopštenju.
Haški sud navodi da je hapšenje Mladića kamen temeljac u radu tog suda, uz ocenu da se time sud približava uspešnom završetku svog mandata.
"Sada je uhapšeno 160 od 161 optuženika. Goran Hadžić je sada jedini preostali begunac, i Tribunal se nada da će i on biti uhapšen u bliskoj budućnosti", zaključuje Haški sud.
Srbija ispunila moralnu obavezu
Tužilaštvo je saopštilo da je Srbija hapšenjem haškog optuženika Ratka Mladića ispunila moralnu obavezu prema žrtvama i njihovim porodicama.
U saopštenju se ističe da je Mladićevim hapšenjem zadovoljena pravda, jer su žrtve ratnih zločina i njihove porodice dugo čekale na taj trenutak.
"Pokazali smo privrženost vrednostima koje dele Evropa i ceo svet. Ponosni smo što u ovom trenutku vraćamo teret prošlosti tamo gde mu je mesto, u mračne devedesete. Buduće generacije ove zemlje su konačno dobile svoju šansu", navodi se u saopštenju.
Meštani: Mladić je uhapšen u Lazarevu kod Zrenjanina
Meštani sela Lazarevo u Banatu veruju da je jutrošnja policijska akcija, izvedena u tom selu, bila ustvari akcija hapšenja haškog optuženika Ratka Mladića.
Meštani, koji su zatražili anonimnost, rekli su reporteru Bete da je policijska akcija počela oko 5.30 ujutro i da je izvedena u Ulici Vuka Karadžića, u kojoj živi rođak haškog optuženika Ratka Mladića, Branko Mladić.
Kuća u kojoj je navodno boravio Mladić, izgleda skromno, a u njenom dvorištu su poljoprivredne mašine. Prema rečima meštana, nakon akcije službi bezbednosti u kući nema nikoga.
Kako B92 saznaje, prilikom hapšenja Ratko Mladić je bio kooperativan, nije bio prerušen, nije imao bradu, znatno je ostario i oronuo.
Kuća u Lazarevu u kojoj se navodno krio Ratko Mladić
Prema njihovim rečima, akcija nije bila velikih razmera i nije ličila na akciju u kojoj bi mogao biti uhapšen najtraženiji haški begunac.
Meštani Lazareva koji su govorili za Betu da nikada u selu nisu videli haškog begunca, a pojedini su rekli da ga ne bi prijavili vlastima, čak i da su ga videli.
Radmilo Stanišić, predsednik Mesne zajednice Lazarevo, kaže za B92 da su meštani iznenađeni i da on nije čuo za ime Milorad Komadić, pod kojim se haški begunac krio.
On je novinaru B92 rekao da su meštani jutros primetili nekoliko policijskih vozila, ali da su meštani mislili da je reč o nekoj rutinskoj kontroli.
Deo meštana napao je verbalno kamermane pojedinih medija, koji su se pojavili u selu, nedozvoljavajući da se priđe i snimi kuča u kojoj je navodno boravio haški optuženik.
O hapšenju saznali iz medija
Vaspitačica u obdaništu u Lazarevu Gordana Adamov ispričala je danas Tanjugu da je rano jutros u selu bilo nekoliko policijskih automobila beogradskih registarskih tablica, ali da niko od meštana nije primetio da je u toku akcija hapšenja najtraženijeg haškog begunca.
"Za hapšenje Ratka Mladića saznali smo iz medija", rekla je ona.
"Ja sam jutros u 7.20 videla nekoliko policijskih patrola beogradskih registracija i nekoliko luksuznijih automobila, a kasnije sam od meštana čula da su oni oko pet sati izvršili raciju u tri kuće Mladića u selu", rekla je Adamov precizirajući da su u pitanju rođaci Ratka Mladića koji već godinama žive u tom selu.
Ona je rekla da policijske patrole nisu zaustavljale automobile ni na ulazu, ni na izlazu iz sela i da je atmosfera u selu bila uobičajena.
Adamov je dodala da prisustvo policije u selu nije ništa neobično, s obzirom da oni uvek "obilaze" Mladićeve rođake kako bi proverili da li se haški optuženik krije kod njih.
"Pre nekog vremena, kod Mladića je bila svadba, pa je policija pretresala goste i bilo je pomalo neprijatno. Očekivali su da će Ratko Mladić doći na svadbu", dodala je Adamov.
Lazarevo je selo od tri hiljade stanovnika, koje se nalazi sedam kilometara od Zrenjanina na putu Zrenjanin - Vršac. Selo je nastalo posle Drugog svetskog rata i naseljeno je Srbima - doseljenicima iz Višegrada i sa Romanije.
Adamov je dodala da su meštani sela ogorčeni što je Mladić uhapšen u njihovom mestu, jer su većinom naklonjeni bivšem ratnom vođi bosanskih Srba.
Mladići se obradovali što je Ratko živ i nadaju se susretu
Advokat Miloš Šaljić punomoćnik porodice Ratka Mladića rekao je da je porodica haškog optuženika srećna što je on živ i da se nada da će imati priliku da se sastane sa njim posle višegodišnje razdvojenosti, tokom njegovog bekstva.
"Oni imaju pravo prema zakonu da ga obiđu pre nego što bude izručen, a što se ne očekuje u narednih nedelju dana" rekao je Šaljić Tanjugu posle sastanka sa Mladićevom suprugom i sinom u njihovoj porodičnoj kući.
Porodica je mislila da je on mrtav i vest o hapšenju ih je zatekla, ali i obradovala, dodao je advokat.
Šaljić je napomenuo da ga niko nije zvao iz Specijalnog suda gde bi istražni sudija trebalo da sasluša Mladića u prisustvu branioca, ali da se tamo uputio kako bi saznao šta se dešava.
"On (Mladić) do skoro nije bio u Specijalnom sudu, ali su oni najavili istražnom sudiji kada će ga dovesti. Valjda poštuju neke uobičajene procedure", rekao je Šaljić.
Mladić prema zakonu ima pravo da angažuje advokata, a ukoliko to ne učini sud će mu postaviti branioca po službenoj dužnosti.
Prema srpskom zakonu optuženi za teška krivična dela ne mogu da se brane sami.
Evropska komisija: Istorijski korak u pravom smeru
Evropska komisija toplo pozdravlja vest o hapšenju Ratka Mladića kao istorijski korak u pravom smeru, izjavila je danas za agenciju Beta portparolka evropskog komesara za proširenje Nataša Batler, izrazivši očekivanje da će na sličan način reagovati i ostale institucije EU.
"To je istorijski korak na putu Srbije u pravom smeru i pokazuje ključni značaj koji Srbija pridaje regionalnom pomirenju", navela je Batler.
Ona je dodala da su poštovanje međunarodnog prava i obaveza, uz regionalnu saradnju, ključna politička merila za ulazak neke zemlje u članstvo EU.
Evropska komisija smatra da je ovo takođe pravi trenutak da se oda priznanje za napore koje je učinio i glavni tužilac Haškog suda Serž Bramerc, dodala je Batler.
Evropski komesar za proširenje Štefan File pozdravio je danas hapšenje Ratka Mladića kao "istorijski potez Srbije koji pokazuje da je shvatila suštinski značaj regionalnog pomirenja".
Barozo: Hapšenje Mladića odlična vest
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo pozdravio je hapšenje haškog optuženika Ratka Mladića, ističući da je to "odlična vest".
"Bio sam pre tačno nedelju dana u Beogradu. Opširno sam, ozbiljno i iskreno razgovarao sa predsednikom (Srbije Borisom) Tadićem koji mi je obećao da će oni učiniti sve kako bi uhapsili Mladića", kazao je Barozo u izjavi za Bi-Bi-Si.
Barozo je pre nedelju dana sa komesarom EU za proširenje Štefanom Fileom posetio Srbiju i tom prilikom poručio da je Srbija na pravom putu ali da mora dovršiti reforme i saradnju s Haškim tribunalom.
Bramerc pozdravio hapšenje Mladića
Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc pozdravio je danas hapšenje generala Ratka Mladića, optuženog za genocid u BiH, odajući priznanje vlastima Srbije.
"Pozdravljam hapšenje Ratka Mladića danas u Srbiji. Očekujemo aranžman za njegovo prebacivanje u Hag, gde će mu biti suđeno pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji", piše u Bramercovoj pisanoj izjavi objavljenoj u Hagu.
Haško tužilaštvo, prema Bramercovoj izjavi, "odaje priznanje srpskim vlastima na obavljenom poslu i hapšenju Ratka Mladića, a naročito Savetu za nacionalnu bezbednost i Akcionom timu".
"Mi im se zahvaljujemo na tome što su ispunili svoje obaveze prema Tribunalu i prema pravdi. Mi, isto tako, cenimo napore međunarodne zajednice u pružanju podrške merama da se obezbedi hapšenje Ratka Mladića", naglasio je Bramerc.
Glavni tužilac je izjavio i da "sa vestima o hapšenju Mladića, najviše misli na žrtve zločina počinjenih tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji"
"Te žrtve su preživele nezamislive užase - uključujući genocid u Srebrenici - a zadovoljenje za to je mnogo zakasnilo. Hapšenje Ratka Mladića je, takođe, značajno za sve narode u bivšoj Jugoslaviji. Verujemo da ono može imati pozitivan uticaj na pomirenje u regionu", podvukao je Bramerc.
Današnji je dan, po njegovim rečima, važan i za međunarodnu zajednicu, zato što Mladićevo hapšenje "jasno signalizira da posvećenost pravdi međunarodne zajednice ukorenjena".
"Današnji događaji pokazuju da ljudi odgovorni za teška kršenja međunarodnog prava više ne mogu računati na nekažnjivost", zaključio je tužilac Bramerc u izjavi povodom hapšenja Mladića.
Van Bomel: Hapšenje Mladića nedovoljno za status kandidata
Potpredsednik Komiteta za evropske poslove holandskog parlamenta Hari van Bomel izrazio je danas zadovoljstvo hapšenjem bivšeg komandanta vojske Republike Srpske Ratka Mladića, ali smatra da to "nije dovoljno" da bi Srbija dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.
"Zadovoljan sam što je Ratko Mladić uhapšen, ali to nije dovoljno da bi Srbija dobila status kandidata za članstvo u EU", rekao je Van Bomel za agenciju Tanjug.
"Još čekamo na poslednjeg begunca (Gorana Hadžića). Problem sa Kosovom, takođe, mora biti rešen, a i reforma pravosuđa mora biti unapređena", dodao je on.
Đelić: Mnogo veće šanse za Srbiju u EU
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je danas da su posle hapšenja haškog begunca Ratka Mladića šanse Srbije za pregovore za pristupanje EU mnogo veće i da su svi dalji koraci pod "našom kontrolom".
"Veliki teret u našim evropskim integracijama je skinut hapšenjem Mladića. Ulazimo u reforme i ne zavisimo više od jednog događaja. Sve je pod našom kontrolom", kazao je Đelić za Radio-televiziju Srbije (RTS).
On je istakao da su hapšenjem najtraženijeg begunca mnogo veće šanse Srbije za pregovore za ulazak u EU.
Prema njegovim rečima, ojačan je kredibilitet Srbije u domenu evropskih integracija i to hapšenje je snažan element za regionalno pomirenje.
"To je bitno i za neke druge elemente bezbednosti pre svega u borbi protiv organizovanog kriminala, ali mogu da kažem i da će se neki navodi iz izveštaja haškog tužitelja Serža Bramerca čitati na drugačiji način", rekao je Đelić.
Hapšenje Mladića će olakšati borbu Srbije za nacionalne interese, dodao je potpredsednik Vlade.
Bela kuća pozdravila hapšenje Mladića
Bela kuća je danas pozdravila hapšenje Ratka Mladića, optuženog za ratne zločine u Bosni i Hercegovini.
Zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost Ben Rouds izjavio je novinarima da SAD očekuju da Mladić bude što pre prebačen u Hag.
On je dodao da hapšenje Mladića pokazuje da će svi takvi zločinci biti privedeni pravdi.
Rouds je izjavu dao u francuskom gradu Dovilu, gde američki predsednik Barak Obama učestvuje na sastanku G8.
Vest o hapšenju na društvenim mrežama
Vest o hapšenju bivšeg komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske (VRS) Ratka Mladića vrlo brzo izbila je u sam vrh tema na društvenoj mreži "Tviter", s obzirom da su stotine medija prenele najnovije vesti upravo na toj mreži, a korisnici iz celog sveta nastavili da šire informacije.
U sekundi se u tom trenutku pojavljivalo 20 "tvitova" o temi Mladić.
Na društvenoj mreži "Fejsbuk" za nepunih sat vremena korisnici su kreirali već dve grupe sa naslovom "Uhapšen Ratko Mladić" sa nekoliko desetina članova.
Vest izaziva ogroman broj komentara korisnika koji se kreću od euforije do žestokih kritika akcije hapšenja.
Na "Gugl" pretraživaču već se nalazi nekoliko stotina vesti sa ključnim rečima "Ratko Mladić" na svim jezicima, a kao prva pri pretrazi izlazi vest američke mreže Si-En-En (CNN).
OPTUŽNICA
Ratko Mladić, general i komandant Vojske Republike Srpske od 1992. do 1996. godine, i do danas najveća prepreka Srbiji u procesu evrointegracija, optužen je pred Haškim tribunalom 25. jula 1995. za genocid, saučesništvo u genocidu, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata u BiH.
Na listi Mladićevih zločina su, prema optužnici Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, genocid, progoni, istrebljenje i ubistva, deportacija i nečovečna dela, terorisanje civila, okrutno postupanje, napadi na civile, uzimanje talaca...
Optužnica je više puta proširivana, prvi put samo četiri meseca nakon podizanja - 16. novembra 1995. godine, i odnosi se na ratne zločine vezane za napad u julu 1995. na Srebrenicu koju su Ujedinjene nacije prethodno proglasile bezbednom zonom. Tereti se, takođe, i za uzimanje talaca iz redova osoblja mirovne misije UN.
Pod njegovom komandom, precizirano je, ubijeno je više od 7.000 muslimanskih zarobljenika na području Srebrenice. Događaj se smatra jednim od najvećih ratnih zločina od Drugog svetskog rata, a Haški tribunal ga je kvalifikovao kao čin genocida.
Mladić se tereti i za granatiranje Sarajeva, gde su snajperski ubijani civili sa okolnih brda iznad grada tokom opsade od 1992. do 1995, a odgovoran je i za logore Omarska, Keraterm, Manjaca i Trnopolje.
U izmenjenoj optužnici samo "najgori zločini"
Tužilaštvo Haškog tribunala je ponovo, 8. novembra 2002. godine, izmenilo optužnicu protiv ratnog komandanta Vojske Republike Srpske prema kojoj se, kako je precizirano, Mladić tereti za jedan slučaj genocida, sedam slučajeva saučesništva u genocidu i šest slučajeva kršenja zakona i običaja rata, uključujući ubistva, sprovođenje terora nad civilima i uzimanja talaca.
Obrazloženje za izmenu optužnice odnosilo se na potrebu da se konsoliduju prva i druga optužnica, odnosno u novoj su ostavljeni samo "najgori zločini".
Izmene je trebalo da dozvole spajanje ove i optužnice protiv političkog lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića, protiv koga je pojedinačna optužnica podneta 28. aprila 2000. godine i suđenje je u toku.
Tužilaštvo Haškog tribunala podnelo je i 13. maja prošle godine sudu predlog izmenjene i dopunjene optužnice protiv Mladića, navodeći da je, zajedno sa Karadžićem, bio "ključni čovek u zajedničkom zločinačkom udruživanju radi trajnog proterivanja muslimana, Hrvata i drugog nesrpskog stanovništva sa teritorije BiH koju su bosanski Srbi smatrali svojom".
U delu optužnice koji se odnosi na zločine u opštinama koje su bosanski Srbi smatrali svojom teritorijom ostaje isti broj opština - šest je uklonjeno (Bihać-Ripač, Bosanska Gradiška, Doboj, Gacko, Nevesinje i Teslić), a šest novih dodato (Hadžići, Ilidža, Novo Sarajevo, Pale, Sokolac i Trnovo).
Iako je zadržala isti broj opština, izmenjena optužnica oslanja se na već ranije presuđene slučajeve u Haškom sudu, a izbačene su dve opštine za koje Tribunal nije doneo presudu.
Kao vrhovni komandant srpskih snaga, Mladić je optužen za planiranje, podsticanje i naređivanje svih zločina koje su njegovi potčinjeni počinili, a izmenom optužnice "išlo" se na preciziranje i otvaranje mogućnosti eventualnog objedinjavanja tog postupka sa suđenjem Karadžiću, odnosno doprinosu fer i efikasnijem procesu kada do njega dođe.
U bekstvu već 15 godina
Zvanični podaci ukazivali su da je Mladić bio u bekstvu od kraja 1996. godine. Proteklih 15 godina svedoci su tvrdili da su ga viđali na brojnim lokacijama - od Beograda, preko okoline Valjeva i Pančeva do Romanije, Zlatibora, Cera....
Utvrđeno je da je u vojnim objektima boravio do početka 2002. godine i od tada do danas bio je nevidljiv za javnost i nedostupan domaćim i stranim istražnim organima.
Pokušaji hapšenja su propadali, međunarodni zvaničnici vršili pritisak na vlasti u Srbiji, a predstavnici policije i Tužilaštva za ratne zločine su poručivali da su "svi kapaciteti svih službi usmereni u cilju hapšenja Mladića".
Najtraženiji haški optuženik bio je "kost u grlu" srpskih vlasti posebno u mesecima koji su prethodili njegovom hapšenju, usled činjenice da je "stajao" na evrointegracijskom putu države.
Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić izjavio je krajem prošle godine da nemogućnost Srbije da uhapsi Mladića košta zemlju više od milijardu evra godišnje izgubljenih investicija i pristupnih fondova Evropske unije, a 2010. Rasim Ljajić je tvrdio da dnevni troškovi hvatanja Mladića iznose između 15.000 i 30.000 evra.
Očekivano, Mladić je bio i tema tokom afere "Vikiliks" kada je, citirajući jednu od američkih diplomatskih depeša u svom posedu, sajt preneo izjavu španskog diplomate Ramona Abaroa da je suprotno tvrdnjama Vlada Srbije 2008. godine "savršeno znala gde je Ratko Mladić".
Poslednji Bramercov izveštaj, prosleđen 19. maja Savetu bezbednosti UN, konstatovao je da Srbija adekvatno sarađuje sa tim sudom kada je reč o pružanju pomoći u tekućim postupcima, ali da "uprkos jasno izraženoj volji ne ulaže dovoljne napore da pronađe preostale haške optuženike".
Haški tužilac je u izveštaju, čiji je veći deo bio posvećen problemima u potrazi za Mladićem i Goranom Hadžićem, tada naglasio da vlasti Srbije "izraženu želju za pronalaženje begunaca moraju da pretoče u konkretnu akciju i vidljive rezultate".
Predsednik Srbije Boris Tadić u susretima sa svetskim i zvaničnicima Tribunala poručivao je: "Završićemo saradnju sa Hagom"... i dogodilo se na današnji dan - Tribunal je precrtao stavku "prioritet broj jedan".
BIOGRAFIJA
Mladić je rođen 12. marta 1943. godine u selu Božinovići kod Kalinovika, Bosna i Hercegovina.
Završio je vojno-industrijsku školu u Zemunu, Vojnu akademiju kopnene vojske i Komandno-štabnu akademiju u Beogradu.
Nakon završene Vojne akademije 27. septembra 1965. ušao je u stalni sastav Jugoslovenske narodne armije (JNA).
Oficirsku karijeru započeo je u činu potporučnika u Skoplju (Makedonija) kao komandir automatičarskog voda u puku. Službovao je i u Štipu. Prošao je sve komandne dužnosti, zaključno s dužnošću komandanta brigade.
Za načelnik Odeljenja za nastavu u Trećoj armijskoj oblasti u Skoplju imenovan je 1989. i na tom mestu bio do juna 1991. kada je postao pomoćnik komandanta za pozadinu u Prištinskom korpusu.
Na početku rata na prostoru bivše Jugoslavije prebačen je u Knin, gde je komandovao Kninskim korpusom.
U čin general-potpukovnika vanredno je unapređen 4. oktobra 1991. godine.
Ukazom krnjeg Predsedništva SFR Jugoslavije od 25. aprila 1992. raspoređen je za načelnika štaba Komande Druge armijske oblasti u Sarajevu, Bosna i Hercegovina.
U maju 1992, kada se JNA povukla iz BiH, Mladić je imenovan za komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske (VRS). Na tom položaju je bio do decembra 1996. godine.
Čin general-pukovnika dobio je 14. juna 1994.
Mladić je sa vojskom 11. jula 1995. ušao u Srebrenicu, grad u istočnoj Bosni sa većinskim muslimanskim stanovništvom, koji je bio pod zaštitom Ujedinjenih nacija. Mladić je preuzeo grad i u narednih nekoliko dana, proterao kompletno stanovništvo, a snage UN su napustile ovu enklavu. Prema kasnijim nalazima Haškog tribunala, u tim događajima stradalo je više od 7.500 ljudi, pretežno muškaraca.
Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma u novembru 1995, kojim je okončan rat u BiH, i promene na čelu RS, Mladić je, u oktobru naredne godine smenjen sa dužnosti komandanta VRS, a potom penzionisan, ukazom tadašnje predsednice RS Biljane Plavšić.
Po prestanku aktivne vojne službe Mladić je nekoliko godina živeo u Beogradu.
Ukazom bivšeg predsednika SR Jugoslavije, Vojislava Koštunice 16. juna 2001. godine Mladić je "skinut sa evidencije profesionalnih vojnika Vojske Jugoslavije".
Ukazom predsednika RS od 28. februara 2002. Mladić je "razrešen profesionalne vojne službe".
Načelnik Vojno-bezbednosne agencije SCG Svetko Kovač u intervjuu za "Blic" 29. juna 2005. rekao je da je Mladić boravio u svojoj kući na Banovom Brdu u Beogradu i da mu je VJ povremeno pružala smeštaj u nekom od svojih objekata do 2002. godine. Od tada mu se gubi trag.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
