Izvor: TvojPortal.com, 29.Maj.2011, 12:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

BUT: Na evropskom putu nema nagrada!

/dnevnik.rs/ Već nekoliko godina službena Ljubljana ne samo da šalje snažne poruke podrške evropskom putu Srbije, već na tom planu i veoma konkretno deluje, o čemu najbolje svedoči izuzetno zalaganje slovenačke diplomatije za viznu liberalizaciju. Hapšenjem Ratka Mladića, po oceni ambasadora Slovenije u Beogradu Franca Buta, učinjen je novi, izvanredan pomak, koji će značajno doprineti da se proces našeg približavanja Uniji ubrza.


– Srbija je >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << činom hapšenja bivšeg vođe vojske Republike Srpske, koji je optužen za genocid u Bosni i Hercegovini, dokazala da je sposobna da poštuje svoje međunarodnopravne obaveze, kao i da se suoči sa sa svojom prošlošću. Njegova predaja Haškom tribunalu imaće i pozitivan uticaj na proces evropske integracije Srbije. Uz adekvatnu implementaciju potrebnih reformi u Srbiji, ovo će definitivno pripomoći da Srbija još krajem ove godine napravi veliki korak prema Evropskoj uniji – ocenjuje ambasador But u intervjuu „Dnevniku”.
Može li Beograd nakon ovog koraka ipak da se nada mnogo povoljnijem evropskom vetru – iskustvo sa hapšenjem Radovana Karadžića je, naime, bilo drugačije: tapšanje po ramenu i nastavak uslovljavanja. Ili građani Srbije ipak moraju da budu svesni da nema nagrade za nešto što predstavlja, kako ste i sami rekli, međunarodnu obavezu?
– Kao što rekoh, pozitivni uticaj na putu prema Evropskoj uniji biće sigurno primećen, ali brzina prilagođavanja sa evropskim pravnim redom i evropskim standardima u potpunosti zavisi od srpske vlade same. U procesu evropskih integracija nikad nije bilo i neće biti nagrada. Srbija se je sama odlučila da je za njenu budućnost i razvoj države i društva najbolje da krene putem prema EU i s time je, baš kao i svi mi ostali pre nje, preuzela i odgovornost da obavi posao koji se zove preuzimanje pravnih tekovina i sprovođenje reformi. Slovenija je Srbiji na tom putu uvek stajala uz stranu i davala veliku političku podršku. I tako će biti i u buduće.
U kojoj meri odlazak Mladića u Hag može dodatno da relaksira odnose u regionu? Da li se time ponako zatvara mračno poglavlje ratnih devedesetih?
– Možda se čini da sve ide baš u suprotnom smeru, odnosno da se s hapšenjem Mladića i prethodno osudom generala Gotovine opet otvara kutija mračnih vremena devedesetih. Ali, uveren sam da je to, zapravo, pravi put za pomirenje u regionu i za saradnju koja nije opterećena tim vremenima. Pravi put se svi u regionu okrenu budućnosti, gde treba tražiti ono što će opet omogućiti uzajamnu ekonomsku saradnju. A s njom, verujem, i lepšu, prosperitetniju budućnost za sve.
Među očekivanjima Brisela je upravo ta kooperativnost Beograda u regionalnoj saradnji, s posebnim akcentom na dijalog s Prištinom. Postoji li, po Vama, prostor za kompromis ako se imaju u vidu toliko suprotstavljene pozicije dveju strana? Da li je za Sloveniju podela Kosova moguće rešenje?
– Moram da naglasim da nije prvenstveno u pitanju očekivanje Brisela, odnosno Evropske unije i svih njenih članica, nego se radi o potrebi Beograda i Prištine da stvore uslove za normalan život. Mi se nadamo pomirenju, dobrim odnosima i saradnji, jer će to biti i u interesu celog regiona, pa i šire... U svakom slučaju, važno je što je dijalog počeo i što Beograd i Priština, posle toliko godina prekinute komunikacije, direktno razgovaraju. Razlike u pozicijama su uistinu velike, ali to ne znači da se malim koracima ne može doći do praktičnih rešenja za mnoga pitanja, važna za ljude koji tamo žive. A međunarodna zajednica, uključujući Sloveniju, na kraju će prihvatiti svako rešenje koje proistekne iz dogovora Beograda i Prištine.
Vaš američki kolega Kristofer Del je izjavio da će prihvatanje realnosti nezavisnog Kosova biti preduslov za ulazak Srbije u EU. Kakav je stav službene Ljubljane po tom pitanju?
– Činjenica da je Beograd spreman da razgovara s Prištinom o pitanjima koja nije moguće u potpunosti odvojiti od pitanja statusa Kosova govori o tome da je svestan nove realnosti na Kosovu i da ne zatvara oči pred tom činjenicom. Kao što znate, EU priznavanje nezavisnosti Kosova ne postavlja pred Srbiju kao uslov za članstvo, ali je isto tako sigurno i da se od Srbije očekuje da odnose sa Prištinom reši pre ulaska u EU. To je i naše očekivanje. Ne želimo da prejudiciramo to rešenje, ali je jasno da stvari ne mogu da ostanu takve kakve su danas.
 Miroslav Stajić
Većina ne sme biti kažnjena
Šta se sve od Srbije očekuje da preduzme da bi smanjila broj lažnih azilanata, zbog kojih joj preti povratak na crnu šengensku listu, a da time istovremeno ne ugrozi slobodu kretanja, koja je temelj moderne Evrope?
– Slovenija je uvek podržavala viznu liberalizaciju, bili smo čak glavni inicijatori donošenja ove odluke krajem 2009. godine. I treba otvoreno reći da Ljubljana ne podržava ponovno uvođenje viza, iako razumemo i ozbiljne probleme s kojima se suočavaju neke zemalje članice EU. Naš je stav, naime, da velika većina građana Srbije, koja ne zloupotrebljava bezvizni režim, ne sme da bude kažnjena zbog simbolične manjine koja viznu liberalizaciju zloupotrebljava za traženje lažnih azila. Potrebna je stoga saradnja EU i Srbije, mada znamo da srpska vlada u rešenje ovog problema ulaže puno napora. Nadamo se da će u tome i uspeti.

SrbijaSlovenijaintervjuambasadorfranc but

Nastavak na TvojPortal.com...

Nezavisne Novine: Na mitingu podrške Mladiću više od 10.000 ljudi