Izvor: B92, 04.Okt.2012, 02:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I država posustaje pred cenama
Beograd -- Sve se glasnije čuje da je Srbija nemoćna da se suprotstavi ucenjivačkim dogovorima trgovaca i proizvođača.
U prilog tome ide činjenica da su porodični izdaci za hranu i komunalije za 10 do čak 40 odsto veći nego prošle godine.
"Pitam se sve šta država realno može da uradi ako hoće da poštuje neke elementarne principe tržišne privrede i ekonomije i slobodnog tržišta", priznao je ministar trgovine Rasim Ljajić.
"Ne živimo u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Titovo vreme da možemo da limitiramo i kontrolišemo cene svih životnih proizvoda koji se pojavljuju na tržištu".
Da je država, zapravo, nemoćna da spreči dalja i ozbiljnija poskupljenja, ipak ne shvataju predstavnici sindikata, pišu Novosti.
Oni, kako kažu "zbog neizdrživih poskupljenja", već za narednu sredu, najavljuju štrajk upozorenja. Organizovaće ga u svim većim gradovima, a ukoliko posle toga ne dođe do socijalnog dijaloga slede i masovni protesti.
Lavina poskupljenja izazvala je i burna nezadovoljstva među građanima. Jer, sve veći ceh zatvorenog, monopolskog tržišta baš oni i plaćaju.
Dok se u okruženju moćnim kartelima i visokim cenama suprostavljaju većom konkurencijom, u mnogobrojnim gradovima Srbije žitelji su prepušteni na milost i nemilost lokalnim malim trgovinama.
Odluka Ministarstva finansija o povećanju PDV, a samim tim i cena namirnica u prodavnicama, zapravo je jedna od mera štednje. Što su cene više, građani će manje kupovati i tako doprinositi uštedi, kažu ekonomisti. Neophodno je da, u narednih nekoliko meseci, osetno smanjimo potrošnju, da bismo obezbedili kapital za nova ulaganja.
U njima su često namirnice i do 40 odsto skuplje nego u marketima velikih trgovinskih lanaca. Još od vremena nakon petooktobarskih promena, najavljuje se dolazak brojnih multinacionalnih trgovinskih lanaca.
Neki od njih jesu stigli, ali mnogi još uvek čekaju. Malo je verovatno da im nismo interesantni zbog veličine tržišta. Naime, u državama bivše Jugoslavije, a pre svega, u Sloveniji i Hrvatskoj, prisutni su gotovo svi veći svetski trgovinski lanci. Oko malih gradova i bukvalno su načičkani hipermarketi.
Svi imaju svog kupca. Neki nude jeftiniju hranu, drugi kozmetiku i sredstva za ličnu higijenu, a u svakom slučaju kupci iz njih izlaze zadovoljniji nego oni koji istu robu kupuju u Srbiji.
Ni u preradi osnovnih životnih namirnica u Srbiji ne postoji ozbiljnija konkurencija. U velikoj meri, zasluga za to se mora pripisati i činjenici da su prethodnih godina, u postupcima privatizacije, firme iz regiona kupile kompanije iz strateški važnih delatnosti, a to nam se, već na početku krize, vratilo kao bumerang.
Takođe, ne postoji nikakva zakonska obaveza da privatne kompanije proizvode ili plasiraju robu koju država vidi kao strateški važnu. Pa kada je država, prošlog meseca, pokušala da intervencijom iz Robnih rezervi primiri tržište, naišla je na neku vrstu bojkota - i trgovaca i proizvođača.
Preuzimanje ulja i šećera po povoljnijoj ceni išlo je (i ide) mnogo teže i sporije nego ikada do sada. U isto vreme, istina u manjim količinama, ista roba nabavljena direktno od proizvođača prodaje se po značajno višim cenama.
Izdaci za hranu i komunalije ovog meseca su za 10 do čak 40 odsto veći nego u istom periodu lane. Kod nekih namirnica razlika između ove i prošle godine iznosi i više od 100 odsto.
S obzirom na najave iz Ministarstva energetike, ne piše nam se dobro ni kad su cene struje u pitanju. Pomoćnik ministra energetike Dejan Trifunović ocenio je da će elektroenergetski sistem Srbije ove godine biti stabilan, ali je istakao da se socijalna politika ne može voditi kroz cenu električne energije i da će se "ići ka ekonomskoj ceni struje".
On je rekao da će do kraja godine biti doneta strategija razvoja energetskog sektora i dodao da je pripremljena lista od 50 prioritetnih projekata u energetici i zaštiti životne sredine, a da će glavni principi kojima će se Vlada Srbije i resorno ministarstvo voditi i dalje biti sigurnost snabdevanja, konkurentnost i održivost.
Posle poskupljenja za 2,50 do 2,70 dinara po litru prvog dana oktobra, cene goriva u Srbiji miruju, iako još niko nije zaračunao i iznos novih akciza. Naftna industrija Srbije nije ni u sredu korigovala svoje cenovnike za povećani iznos akciza, a jasno je da ostali "naftaši" na našem tržištu, budno prate poteze NIS.
Pogledaj vesti o: Rasim Ljajić
