Izvor: TvojPortal.com, 16.Apr.2011, 11:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bruka zbog 102 dinara minimalca
(dnevnik.rs) Priča o minimalnoj ceni radnog sata od 102 dinara od polovine godine još nije gotova i veliko je pitanje hoće li biti završena i naredne nedelje jer nakon prekjučerašnjeg saopštenja,
ministra rada i socijalne politike Rasima Ljajića da je postiguta saglasnost, juče su usledila reagovanja poslodavaca koji to ne prihvataju i tvrde da ništa konkretno nije dogovoreno već je sve u domenu mogućih rešenja.
Naime, socijalni partneri jesu razgovarali o socijalnom sporazumu, u okviru kojeg je i minimalna cena rada, ali nijedan još nije stavio svoj konačan potpis, bez kojeg se još uvek ne zna koliki će minimalac biti i od kada. Jer, sindikati jesu pristali na to da on od juna bude 102 dinara po radnom satu, takva cena odgovarala bi i državi, mada se Ministarstvo finansija koje je trebalo da napravi računicu nije izjasnilo, dok poslodavcima to niti odgovara niti su spremni na to da je prihvate bez ispunjavanja drugih uslova od države. Tako su juče i Unija poslodavaca Srbije i Asocijacija malih i srednjih preduzeća jasno stavile do znanja da neće primeniti dogovor o minimalnoj ceni rada jer im ekonomska situacija i stanje u privredi to ne dozvoljavaju, naglašavajući pri tom da će konačna odluka biti doneta naredne nedelje. Ukoliko čak Vlada Srbije – jer to po zakonu ima pravo – i bez njihove saglasnosti utvrdi da minimalna cena rada bude 102 dinara po radnom satu, oni je neće primenjivati.
Mada su posle sastanka socijalni partneri odmah izjavili da niko od njih predviđenim socijalnim sporazumom nije u potpunosti zadovoljan ali da se od države očekuje da učini sve da bi se poboljšao životni standard zaposlenih, kako onih kojima je ona poslodavac, tako i onih koji rade kod privatnika, već sada je jasno da radnici imaju najviše razloga da budu nezadovoljni svima njima. Jer, očigledno je da „zadovoljstvo” koje su socijalni partneri postigli socijalnim sporazumom za radnike malo znači upravo zato što im ne rešava ništa niti otvara mogućnosti da oni, koliko sutra, žive bolje. Naime, čak i da se prihvati da minimalna cena rada bude 102 dinara po radnom satu, značiće to da radnici dobijaju 17.700 dinara mesečno za puno radno vreme, a za taj novac ne mogu pokriti ni trećinu potrošačke korpe. Kad to ne mogu, onda s pravom moraju da postave pitanje od čega oni da prežive od početka do kraja godine. Sada se ispostavlja da je za gazde i to malo – mnogo i da smatraju da nije njihova briga kako radnici preživljavaju jer isplatu i tako bednog minimalca oni uslovljavaju nizom ustupaka koje tražava treba njima da učini da bi za mesečni rad isplatili 17.700 dinara.
Zvanično oko 100.000 radnika prima minimalac, od čega njih 30.000 radi u državnim službama. Svi oni kojima je država gazda zaista i dobijaju minimalac, koji se, uzgred budi rečeno, nije promenio od jula prošle godine, dok oni koji rade kod privatnika često nemaju ni zagranatovanu zaradu. Da je to tako svedoči i izjava presednice ASNS Ranke Savić, koja tvrdi da kompanija „Jumko” iz Vranja, u kojoj zaposleni rade u tri smene, isplaćuje po 9.000 dinara mesečno, što je 7.500 dinara manje u odnosu na dosadašnju minimalnu cenu rada. Ona dodaje da u privatnom sektoru veliki broj poslodavaca isplaćuje polovinu minimalne zarade. Procenjuje se da čak 250.000 radnika mesečno ne dobija mi minimalnu zaradu, a da država na to ćutke gleda i dozvoljava gazdama da krše zakon.
Posle zapleta oko utvrđene, odnosno neutvrđene minimalne cene rada, odluku će naredne nedelje morati doneti socijalni parnteri konačnim dogovorom ili Vlada Srbije, koja će sve „preseći” i sama odlučiti koliko će zaposleni u drugoj polovini godine dobijati na ime minimalca.
No, to što će Vlada Srbije doneti konačnu odluku ostaće mrtvo slovo na papiru ako ne bude kontrolisala da li je poštuju svi poslodavci, a bez toga, od poštovanja socijalnog sporazuma koji treba da doprinese da svima bude bolje, nema ništa. Neće biti ništa ni od obećanja da će ubuduće država – kao da to nije morala i do sada – pooštriti nadzor i kontrolu isplate minimalaca i plaćanja doprinosa za zaposlene. Ako barem toliko u narednom periodu država ne bude mogla držati pod kontrolom, o drugim obećanjima, kao što su ona o velikim ulaganjima u privredu, otvaranju novih radnih mesta i drugo, niko ne može ni sanjati.
Lj. Malešević
Hiljadarkom zamazuju oči radnicima
Nakon višenedeljnog licitiranja – a natezanje se nastavlja – radnici zapravo nemaju velike vajde jer, kad se sve sabere i oduzme, njima će u najboljem slučaju od juna minimalac biti veći svega 1.218 dinara. Dnevno će, ako ostane da je minimalna cena sata 102 dinara, zarađivati 815 dinara i za taj novac treba da obezbede tri obroka i plate komunalne i sve druge troškove pa i da se obuku i obuju. Nedeljna zarada bila bi im 4.080, a mesečna 17.700 dinara.
brukaminimalna cena rada102 dinarajos nije dogovorena
