Izvor: Politika, 12.Maj.2013, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski izlog znanja
Očigledno je da su srpska nauka i istraživanje iz godine u godinu u usponu, što će 65 izlagača pokazati na predstojećem Sajmu tehnike u Beogradu (13–17. maj), 57. po redu. Prvi put domaća pamet zablistaće u svoj svojoj raskoši
Jedina novčanica čija vrednost neprestano raste u 21. veku zove se znanje, sve ostale podložne su kolebanjima na kursnim listama. I u prethodnom stoleću, naročito u drugoj polovini, važila je ista krilatica.
„Srpska nauka i istraživanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su iz godine u godinu u usponu, i to je najočiglednije potkrepljeno 2012. godini”, ističe prof. dr Radivoje Mitrović, državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
„Prvi put od pojavljivanja Šangajske liste (2003), Beogradski univerzitet je uvršten među 500 odabranih od 22.000 koliko ih, kako se procenjuje, postoji na planeti. Podvig nezabeležen u istoriji ovdašnjeg visokog obrazovanja, dužoj od dva stoleća (daleke 1863. utemeljena je Velika škola)!”
A to je samo jedan od pokazatelja postojanog napredovanja. Domaći istraživači su, uostalom, još pre deceniju i više zakoračili u Evropsku uniju za koju političari, uz veliko naprezanje, pokušavaju da iskamče dan otpočinjanja pristupnih pregovora.
Vrhunsko znanje je, dakle, ulaznica s kojom se bez zastajkivanja svuda prolazi. Čime Srbija može da se pohvali?
Na osnovu sveopšteg razvrstavanja poznatog međunarodnog časopisa, čije ime ostavljamo u izvornom obliku (SCImago Journal&Country Rank), ona se ispela na zapaženo 48. mesto. U visokom obrazovanju iz matematike i prirodnih nauka, prema najsvežijem izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, dospela je na 60. mesto.
Od 2003. naši istraživači učestvuju u 197 najprestižnijih evropskih programa (FP7), koje novčano potpomaže Evropska komisija. Lane su ostvarili saradnju u 143 s po jednom zemljom ponaosob (bilateralni), a potpisan je naveliko hvaljeno pridruženo članstvo u CERN-u, najvećem naučnoistraživačkom središtu u svetu.
Desetine fakulteta i instituta uključeno je u 784 domaća projekta, s više od 11.500 istraživača koji su 2012. objavili 5.356 naučnih članaka u uglednim časopisima, što je porast od 21 odsto u poređenju s prethodnih 12 meseci, i 800–1.000 tehničkih rešenja iz kojih se mogu ispiliti budući patenti, proizvodi i tehnologije.
S 740 radova na milion stanovnika (WEB Sci) Srbija je rame uz rame s najrazvijenijim zemljama Evropske unije! Jedini časopis u kojem je objavljeno više od sto, a ima svetski prepoznatljiv rejting, zove „Fizikal rivju leters B”.
U visokom obrazovanju iz matematike i prirodnih nauka, prema najnovijem izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, ispela se na 60. mesto. U opremljenosti za istraživanja niže je za sedam lestvica među 144 zemlje.
U prošloj godini prijavljeno je 266 patenata (od toga je 75 malih), što je za 160 manje nego 2008, a priznato je 140 (od toga 61 mali). Drugim rečima, patentni prinos bio je prilično je nizak.
Pod okriljem Ministarstva za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj ostvaruje se 98 inovacionih poduhvata i još 25 preko Fonda za inovacionu delatnost (20 u ranom razvoju i pet sa sufinansiranjem).
Iako mala, Srbija se diči zavidnom intelektualnom silom s više 15.000 istraživača, od toga je naučnim, tehnološkim i integralno-interdisciplinarnim projektima obuhvaćeno 11.500, od kojih 1.700 mladih (doktorandi i stipendisti). U obrazovnim ustanovama je oko 125.000 zaposlenih, od toga oko 80.000 profesionalnih nastavnika i saradnika.
Mreža naučnoistraživačkih organizacija satkana je od 59 instituta, od kojih su 31 naučna i 28 istraživačko-razvojna, osam državnih univerziteta (sa 83 fakulteta), pet privatnih (sa 24 fakulteta) i 68 visokih škola.
Osmišljavanjem najsavremenijih postupaka, rešenja i unapređenja bavi se pet inovacionih, 25 istraživačko-razvojnih, 72 proizvodno-razvojna centra (mala i srednja preduzeća), dva naučno-tehnološka parka, četiri poslovno-tehnološka inkubatora i dva visokotehnološka društva.
Iskreno govoreći, ovo je postignuto skromnim ulaganjem iz državne blagajne i inostranih pozajmica, koje je doseglo 0,5 odsto godišnjeg bruto društvenog proizvoda. „Mame, tate, s’g su pare skupe. S’g je oskudacija”, odjekuje Manulaćevo upozorenje iz „Zone Zamfirove”.
Prof. dr Radivoje Mitrović, međutim, smatra da je „pravi je čas da podstaknemo osmišljavanje i stvaranje najnovijih rešenja, najsavremenijih postupaka i jedinstvenih proizvoda, s kojima se jedino možemo nadmetati u međunarodnoj tržišnoj utakmici zasnovanoj na znanju. Naši ciljevi su razvoj Srbije i reindustrijalizacija.”
Odavno smo zakoračili u budućnost, kako glasi dugogodišnji slogan Sajma tehnike u Beogradu (13–15. maj), 57. po redu, naši istraživači (65 izlagača iz naučnih i razvojnih instituta, s fakulteta, iz inovacionih centara i malih i srednjih preduzeća na 37 štandova) izložiće 140 najnovijih naučno-tehnoloških dostignuća na 700 kvadratnih metara pod svodom hale dva.
Uverljiv dokaz zašto su istraživanje i visoko obrazovanje najbolje ocenjena društvena delatnost u nas prema nekolikim međunarodnim procenama.
Domaća pamet zablistaće prvi put u svoj svojoj raskoši.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 12/05/2013
Pogledaj vesti o: Prvi maj
