Izvor: Politika, 30.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladimiru Pištalu uručena NIN-ova nagrada
Nagrađen roman „Tesla, portret među maskama”, čiji je izdavač „Agora” iz Zrenjanina
Na svečanosti u Skupštini grada Beograda juče je uručena NIN-ova nagrada Vladimiru Pištalu za roman „Tesla, portret među maskama”, čiji je izdavač „Agora” iz Zrenjanina. Nagradu je uručio Slobodan Reljić, glavni i odgovorni urednik NIN-a, a novčani iznos (900.000 dinara) Dragor Hiber, predsednik Upravnog odbora „Telekom Srbija”. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Odlomke iz dela kazivao je Svetozar Cvetković, koji je nekoliko puta prekidan aplauzom zbog dužine teksta.
Žiri koji je radio u sastavu: Milan Vlajčić (predsednik), Milo Lompar, Aleksandar Jovanović, Stevan Tontić i Slobodan Vladušić, odlučio je većinom glasova (3:2) da NIN-ovu nagradu kritike za najbolji roman na srpskom jeziku, objavljen u 2008. godini, dodeli Vladimiru Pištalu. Za njegov roman su glasali: Milan Vlajčić, Milo Lompar i Stevan Tontić, dok je roman Radoslava Petkovića „Savršeno sećanje na smrt” (izdavač „Stubovi kulture” iz Beograda) dobio glasove Aleksandra Jovanovića i Slobodana Vladušića. U najužem izboru bili su i romani Vladislava Bajca „Hamam Balkanija”, Laure Barne „Moja poslednja glavobolja”, Aleksandra Gatalice „Nevidljivi”, Svetislava Basare „Dnevnik Marte Koen” i Vladimira Kecmanovića „Top je bio vreo”.
Uz napomenu da je NIN-ovom žiriju pristiglo 128 romana (25 se našlo na širem spisku, sedam je ušlo u najuži izbor), Milan Vlajčić je rekao da je svaki peti roman zaslužio „ozbiljno čitanje i uvažavanje”, što je izvanredan prosek u „vremenu skribomanije i nekritičkih kompjuterskih radosti”.
Nagrađeni roman Vladimira Pištala, istakao je Vlajčić, nije romansirana biografija u uobičajenom značenju tog pojma. Tesla je, u piščevom viđenju, književni junak sa tajnom, barem koliko i njegovi prethodni književni junaci: Korto Malteze i Aleksandar Veliki, koji su dobili posebne romaneskne celine. Ispisan osobenim poetskim rukopisom, koji ne samo da nadgrađuje istorijske i biografske podatke, već svojim srećnim epifanijskim odblescima nagoveštava Teslin dosluh sa silama nemerljivim, u njegovom umu i u svemiru, Pištalo stvara složenu mapu kretanja Nikole Tesle kroz prostor i vreme. Tesla je u ovom romanu junak koji se nikome nije požalio, i koji je, kao antički junaci, živeo u skladu sa svojom sudbinom. Ova knjiga je, zaključuje Vlajčić, apokrifna – ali se ne mora dopasti svakome.
U svom slovu, nagrađeni pisac je rekao: „Roman koji je danas nagrađen bio je moj svakodnevni drug šest godina. Pre toga smo se družili povremeno. Gde god da sam išao, od Habaronea u Bocvani do Havane na Kubi, sa sobom sam nosio Teslu. U Beogradu, u Vusteru njemu su bile posvećene moje misli. Provodeći četiri meseca godišnje u Srbiji i osam u Americi, živeći u dva sveta, govoreći dva jezika, često sam se osećao kao da stojim u dva čamca. Međutim, taj život u dve sredine omogućio mi je da opišem prvu fazu Teslinog života, koja nije poznata Amerikancima i američku fazu koja nije uvek dovoljno poznata kod nas”.
Desilo se, dodao je Pištalo, da su njegov poslednji i pretposlednji roman posvećeni ključnim simbolima ove sredine: gradu Beogradu i Nikoli Tesli. A na pitanje šta ujedinjuje ovog kolektivnog i ovog individualnog junaka, kaže: „Nagađam da ih ujedinjuje besmrtnost”. Pištalo je još rekao da nastavlja da piše o Beogradu, jer ovaj grad nastavlja da ga inspiriše.
Z. Radisavljević
[objavljeno: 31/01/2009]
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma
