Izvor: B92, 28.Okt.2020, 18:56

Predsednički izbori u Americi 2020: Zašto je nekad teško glasati i šta sve otežava glasanje

Dugi redovi, neobična pravila i strogi propisi legitimisanja birača… šta su sve prepreke glasanju i zašto postoje?

Ljuta bitka oko toga ko sme da glasa dovela je do stotine tužbi i izazvala optužbe za osujećivanje glasanja na američkim predsedničkim izborima.

Šta su, dakle, prepreke glasanju i zašto postoje?

Slike dugih redova ranih birača istovremeno su slavljene >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kao znak entuzijazma i kritikovane kao dokaz klimavog izbornog sistema.

Redovi, strogi izborni zakoni i ograničen pristup biralištima odvraćaju ljude od učešća u demokratskom procesu, kaže Andrea Hejli, generalna direktorka Vote.org, nestranačke neprofitne organizacije čiji je cilj da uz pomoć tehnologije olakša ljudima da se prijave za glasanje.

Pogledajte video: Oko čega su se Tramp i Bajden sporečkali u trećoj TV debati

U Džordžiji je hiljade glasača čekalo satima samo da bi predalo glasački listić tokom ranog glasanja.

Mnogi duge redove pripisuju glasačkom entuzijazmu, ali se za to okrivljuju i drugi faktori - kao što je ograničen broj birališta, nedovoljan broj članova biračkih odbora ili kompjuterske greške.

Ne zna se koliko je tačno ljudi bilo obeshrabreno dugim redovima.

Ali očigledno je kome to ide više na štetu.

Anketa koju je sproveo Masačusetski institut za tehnologiju pokazala je da su crni glasači čekali, u proseku, 16 minuta u redovima na izborima 2016. godine, dok su beli glasači čekali samo 10 minuta.

Druge studije su potkrepile te nalaze.

A dugi redovi neproporcionalno pogađaju i honorarce, koji nisu plaćeni za vreme koje provedu na glasanju.

Politika kao što je zahtev da se odštampa glasački listić može da odvrati od glasanja mlađe ili siromašnije birače, za koje je manja verovatnoća da poseduju štampač, kaže Hejli.

U Pensilvaniji, državni vrhovni sud doneo je odluku da će glasački listići koji nisu poslati u tajnim kovertama koje skrivaju identitet birača biti proglašeni nevažećim.

Ova odluka, doneta neposredno pred početak izbora, izazvala je zabrinutost da će značajan broj "golih glasačkih listića" biti bačen.

Pre korona virusa, mnoge savezne države zahtevale su da vaš glasački listić poslat poštom potpiše notar ili svedok.

Od izbijanja pandemije, mnoge od tih država popustile su ta ograničenja, ali ne i sve.

Severna Karolina, Južna Karolina, Oklahoma, Aljaska i Alabama i dalje zahtevaju najmanje jednog svedoka kako bi glasački listić koji je poslat poštom postao legitiman.

U ruralnim delovima Amerike, birači ponekad moraju da voze satima da bi stigli do birališta.

"Četiri pravca", grupa za zaštitu glasačkih prava Indijanaca, kaže da mnogi Indijanci koji žive u rezervatima imaju ograničen pristup glasanju.

U Nevadi, na primer, pripadnici Pajuta sa jezera Piramid moraju da se voze skoro 160 kilometara da bi stigli do najbližeg mesta za glasanje.

U Arizoni, tužba koju su podneli pripadnici Navaho naroda tražila je dodatno vreme za pristizanje glasačkih listića poslatih poštom, zato što imaju samo jednu poštu na svakih 1.800 kvadratnih kilometara.

Jednom kad ljudi stignu na red, možda će morati da dokažu da su oni za koje se izdaju.

U 35 saveznih država, glasači moraju da pokažu neku vrstu legitimacije na biralištu.

I dok neke države dozvoljavaju pisanu izjavu ako kod sebe nemaju legitimaciju, neke druge, kao što su Viskonsin, Teksas, Kanzas, Indijana, Tenesi, Misuri i Džordžija to ne dozvoljavaju.

Zagovornici zakona o legitimisanju glasača, kao što je bivši guverner države Viskonsin Skot Voker, koji je 2016. godine usvojio najstrože zakone o legitimisanju u zemlji, kaže da oni "olakšavaju glasanje, a otežavaju krađu".

Ali drugi kažu da su strahovi od izborne krađe tokom glasanja ličnim prisustvom preuveličani i ne bi trebalo da budu važniji od štete diskriminacijom koja se nanosi siromašnima, beskućnicima ili osobama sa invaliditetom, koji možda ne voze ili nemaju stalnu prijavljenu adresu.

Zakoni o legitimisanju birača pojavili su se u poslednjoj deceniji u sklopu šire inicijative republikanskih zakona, navodno sa ciljem da se spreče izborne krađe, kaže profesor Kenet Majer sa Univerziteta Viskonsin-Medison.

Ali on kaže i da je pravi cilj zakona da zadrže glasače koji će najverovatnije glasati za demokrate - kao što su mladi, siromašni ili Afroamerikanci - kod kuće.

"Uobičajeno je verovanje da svi poseduju nekakvu legitimaciju. Morate da imate legitimaciju da biste ušli u avion… da biste otvorili bankovni račun. Ali imate ljude koji nemaju bankovne račune, koji ne lete", kaže on.

SAD nisu jedina zemlja koja ima zakone o legitimisanju birača - Velika Britanija je prvi put isprobala nove zakone na lokalnim izborima, a ove godine ih je britanski sud potvrdio, pripremivši teren da počnu da se primenjuju u čitavoj zemlji.

U SAD se nisu pojavili dokazi široko rasprostranjene izborne krađe.

Komisija koju je osnovala Trampova administracija da istraži izbore 2016. godine raspuštena je pre nego što je stigla da objavi izveštaj.

Bela kuća je tada saopštila da su mnoge američke savezne države odbijale saradnju.

Većina saveznih država ograničava i biračka prava robijaša - kriminalaca osuđenih za teža krivična dela i osuđenih na duge zatvorske kazne.

Neke države im automatski vraćaju biračka prava nakon što je kazna odslužena, dok druge čekaju da bude odslužena uslovna kazna i da budu plaćene sve novčane kazne.

Florida je 2018. godine vratila biračka prava za 1,5 miliona nenasilnih zatvorenika.

Ubrzo posle toga, ova država je uvela amandman na zakon da zatvorenici moraju da dokažu da su platili sve novčane kazne i naknade pre nego što im bude omogućeno da glasaju.

Bivši gradonačelnik Njujorka Majk Blumberg - koji je kratko učestvovao u trci za demokratskog predsedničkog kandidata - donirao je 16 miliona dolara da bi se pomoglo isplaćivanje novčanih kazni i naknada za 32.000 bivših crnih i hispano zatvorenika.

Njegova donacija navela je državnog republikanskog vrhovnog tužioca da zatraži od FBI-ja da je istraži zbog "potencijalnih kršenja izbornog zakona".

Osujećivanje glasanja nije ništa novo u Americi - štaviše, to je bio sastavni deo ove zemlje još od njenih prvih izbora, kad su mogli da glasaju samo beli muškarci stariji od 21 godine sa zemljom u posedu.

Posle Građanskog rata, kad su Afroamerikanci dobili pravo glasa, da bi im se otežalo korišćene su birališne takse i testovi pismenosti.

Sve se to promenilo 1965. godine, kad je usvojen Zakon o biračkim pravima, zabranivši mnoge od tih praksi i zahtevajući od određenih država, uglavnom na Jugu, da imaju federalne odobrenje pre nego što menjaju izborne zakone.

Vrhovni sud je 2013. godine ukinuo deo zakona koji je izdvojio određene države za federalni nadzor, što je tim državama olakšalo da usvoje ograničavajuće biračke mere.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...