Izvor: Nezavisne Novine, 05.Apr.2017, 21:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Igra tek počinje

Predsednički izbori su prošli, favorit je pobedio, drugi i treći su osvojili više nego što je prognozirano; od ostalih osam takmaca samo još jedan ima razlog za osmeh, a sedmorici ni Zid plača ne pomaže. Uključujući grlatog vođu radikala Vojislava Šešelja, koji je sa nekadašnjih oko 50 odsto podrške spao na manje od pet. Parlamentarnim rečnikom rečeno - ispod cenzusa. To je izborni rezime. U prevodu, Aleksandar Vučić, još premijer, od 1. juna preuzeće stolovanje Srbijom >> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << sa predsedničkog položaja. Neće žuriti ni sa izborom svog naslednika na čelu Vlade Srbije, kaže predsednica parlamenta Maja Gojković, dobro upućena u ta posla, jer je ona desna ruka svom lideru u krojenju političkog kalendara.

I još jedna kockica, svakim danom sve veća - treći dan zaredom sve brojnije grupe pretežno mladih ljudi u sve više gradova bune se protiv diktature i tiranije, koju nesumnjivo prepoznaju u pobedniku, a pre svega na načinu i uslovima pod kojima je do pobede došao. On se, pak, i ne trudi da ih razuveri i bar prividno sakrije da je njegovo tumačenje ustavnih ovlašćenja predsednika mnogo fleksibilnije sada nego takođe njegovo tumačenje dok je predsednik bio neko drugi. S tim što narednih meseci i ne mora o tome da razmišlja pošto će istovremeno biti i jedno i drugo, plus predsednik najveće stranke i kontrolor svih službi bezbednosti.

Izbori, dakle, jesu prošli, ali groznica nije; na snazi je neka vrsta vanrednog stanja, vanrednog u smislu da institucije ne rade u punom kapacitetu. Eto, na primer, poslanici već pomenute skupštine "raspušteni" su voljom predsednice do daljeg, a koliko će još trajati veliki odmor, dat ni manje - ni više zbog predsedničkih izbora, niko ne zna. Može biti da će im prva sesija biti tek 31. maja, poslednjeg radnog dana odlazećeg predsednika države i prvog novoizabranog. Pa, opet pauza jer će novi predsednik posle polaganja zakletve imati mesec dana da potraži novog mandatara. Koje, po svemu sudeći, namerava da iskoristi.

Da je kojim slučajem obrnuto bilo bi sve brže, kao pre neku godinu u Crnoj Gori, koju je vispreni urednik "Novosti" precizno opisao naslovom "Milo dao mandat Đukanoviću". Ovde Vučić taj mandat već ima, ali moraće nekom drugom da ga da.

Verovatno su prethodne rečenice previše asocijativne i nedovoljno konkretne, pa evo i malo brojki za podsećanje: na 11. predsedničkim izborima u Srbiji od ponovnog uvođenja višestranačja, glasalo je nešto manje od 55 odsto upisanih građana, što je po poslednjim podacima 3.668.036 birača. Oni su na nešto više od 55 odsto glasačkih listića, ukupno 1.938.854, zaokružili broj šest, odnosno ime Aleksandra Vučića. Sledi doskorašnji ombudsman Saša Janković sa 576.600 glasova, pa izborno čudo broj jedan Luka Maksimović, alias Ljubiša - Beli Preletačević, sa 332.231. To su trojica koja imaju razlog za zadovoljstvo.

Još malo brojki: prema nalazima nezavisnih pratilaca medijskih programa, u kratkoj ali napornoj kampanji Aleksandar Vučić je zauzeo 92 odsto etera, a ostala desetorica preostalih osam odsto. Slično je sa štampom i bilbordima, dok je na društvenim mrežama i portalima bilo nešto drugačije, jer su gotovo ravnopravno iskakali Vučić i Vuk Jeremić, koji je na koncu osvojio 199.271 glas, odnosno četvrto mesto sa 5,65 odsto podrške.

Prema nalazima antikorupcijskih NVO, tzv. funkcionerska kampanja - korišćenje javne funkcije u izbornoj trci - bila je intenzivnija nego ikada, a sem samog Vučića, u kobajagi državnim poslovima kampanjski su se svakodnevno oglašavali ministri, što iz njegove Srpske napredne stranke, što iz ostalih koalicionih stranaka, što tzv. ekspertski. Nisu zaostajali ni gradonačelnici i čelnici drugih institucija, a bogami bilo je i "prekogranične" saradnje (Milorad Dodik i u kampanji i na izborima, Tači pohvalno o Vučiću), a i belosvetske, oličene u Vučićevim susretima sa Angelom Merkel i Vladimirom Putinom, a zaokružene Trampovim pismom podrške.

Napokon, nonsens je da Regulatorno telo za elektronske medije samo sebi, što bi rekao nekadašnji predsednik Boris Tadić, skrati mandat i odluči da ne prati medije u kampanji, iako su rezultati njihovog monitoringa jedini osnov za rad Agencije sa borbu protiv korupcije koja prati razne izborne prekršaje, uključujući nejasne odnose sa medijima, sukob interesa i nelegalno finansiranje kampanje.

U jednom su saglasni svi učesnici, na samim izborima nije zabeleženo odviše nepravilnosti i prekršaja pravila, bar ne u meri da ugrozi rezultate. Otuda tek 42 prigovora, uz nešto krivičnih prijava za trgovinu glasovima.

Ponešto u skladu sa gornjim ciframa koje svedoče o izrazitoj prednosti jednog kandidata u kampanji, a više u duhu poslovice "ko gubi ima pravo da se ljuti", većina protivkandidata Vučiću nije čestitala pobedu. Šešelj (peti) i jedan od najpoznatijih vojvođanskih političara Nenad Čanak (deveti) do srede se nisu ni oglasili. Nasuprot tome, Janković, Jeremić i Milan Stamatović (osmi, ali s apsolutno autsajderske pozicije predsednika opštine Čajetina) najavili su nastavak političke borbe (protiv Vučića) i vrlo izgledno stvaranje novih partija ili pokreta.

Time je odgovoreno i na jedno od ključnih predizbornih pitanja: hoće li doći po političkog pomeranja u opozicionom krilu? Nesumnjivo da da, a prvi veliki ispit biće izbori za Beograd, koji redovno padaju sledećeg proleća, mada se nikad ne zna hoće li Vučić skratiti mandat Malom (Siniši, gradonačelniku) i dok je sve još sveže, a opozicija u prestrojavanju, pokušati da zadrži Beograd i u narednom mandatu. Tim pre što mu je već u ovom izvlačenju Janković uzeo tri centralne beogradske opštine i sa četvrtinom osvojenih glasova se primakao na nebezbednu daljinu. Slično je i u Novom Sadu, koji je kao i Beograd gotovo pohrlio na birališta, a uprkos intenzivnoj kampanji Vučić nije prešao 50 odsto ni u još nekim gradovima poput Užica, Valjeva, pa i naprednjačkog Zrenjanina. I tu se protestuje, a bunt mladih se širi i na predsednikova uporišta.

 Doda li se svemu tome dosta visoka apstinencija uz gotovo 10 odsto glasova fiktivnom liku Ljubiši - Belom Preletačeviću, koji je izbore iskoristio kao pozornicu političkog apsurda, sve je jasnije da politička klackalica nije tako stabilna u vladajućem dvorištu. Napokon, Vučić ima oko 300.000 glasova manje nego što su pre samo godinu dana osvojile stranke koje su ga sada predložile i podržale zajedno u kampanji, što je, pretočene u izborne procente, oko devet odsto izgubljene podrške. Pri čemu je na tim vanrednim izborima (2016) grupacija oko SNS-a izgubila tridesetak poslaničkih mandata osvojenih 2014. na takođe vanrednim izborima i s apsolutne većine sišla u zonu koja zahteva koaliciju.

Još neupitnu, ali koliko dugo znaće se po imenovanju novog mandatara; ako to bude lider socijalista i aktuelni vicepremijer Ivica Dačić, biće to siguran signal da su "zajedno jači", ali i da SNS ne može bez pomoći, uprkos lakoći s kojom Dačić menja partnere. To imenovanje bi moglo izazvati i otpore unutar samog SNS-a, ponešto uzdrmanog predizbornim sukobom nikolićevaca i vučićevaca povodom predsedničke kandidature. Isti učinak imaće i eventualni ekspert na čelu sadašnjeg Vučićevog tima. Suprotno tome, davanje mandata nekom iz vrha SNS-a dodatno bi "rastužilo" partnere, ponajpre socijaliste, koji su prvi put bili bez sopstvenog kandidata na predsedničkim izborima.

Dakle, igra tek počinje, a predsednički izbori su bili uvertira. Jedino je izvesno da Vučić narednih pet godina ima vlast, a koliko stabilnu i čvrstu ne zavisi više samo od njega, kao prethodnih pet godina.
Pogledaj vesti o: Izbori

Nastavak na Nezavisne Novine...