Izvor: B92, 02.Jan.2020, 14:15

Godina izbora: 2020. izlasci na birališta u pet država Zapadnog Balkana

Godina izbora: 2020. izlasci na birališta u pet država Zapadnog Balkana

Izbori različitih nivoa odigraće se u pet država Zapadnog Balkana u 2020. godini pa se u regionu može nazvati "godina izbora".

Dopisnici Radija slobodna Evropa preneli su šta nas, pored izbora u Srbiji, očekuje u susednim državama.

Najpre, drugi krug predsedničkih izbora u Hrvatskoj biće održan u Hrvatskoj 5. januara 2020. godine.

Između 11 kandidata u prvom krugu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << održanom 22. decembra 2019. kandidat levog centra Zoran Milanović i aktuelna predsednica, kandidatkinja desnog centra Kolinda Grabar Kitarović dobili su najviše glasova i ušli u drugi krug.

Pobediće ona kandidatkinja ili kandidat koji dobije više glasova građana koji izađu na glasanje.

Odaziv u prvom krugu bio je 51,20 posto. Za Zorana Milanovića glasalo je 29.55 posto izašlih birača, a za Kolindu Grabar Kitarović 26,65 posto izašlih birača.

Ovo su sedmi predsednički izbori u Hrvatskoj od proglašenja samostalnosti. Na ovim redovnim izborima većinski se bira predsednik, odnosno predsednica na mandate od pet godina.

Početkom jeseni u Hrvatskoj će biti održani redovni parlamentarni izbori, na kojima se bira 151 poslanik u 12 izbornih jedinica.

U 10 izbornih jedinica u koje je razdijeljena teritorija Republike Hrvatske bira se po 14, i u 11. izbornoj jedinici (birači koji nemaju prebivalište u RH, takozvana "dijaspora") bira se tri poslanika - po proporcionalnom izbornom sustavu i sa preferencijalnim glasanjem.

Manjine u 12. izbornoj jedinici većinskim izbornim sistemom biraju 8 poslanika (Srbi – 3, Mađari i Italijani po jednog, Česi i Slovaci jednog, pripadnici austrijske, bugarske, nemačke, poljske, romske, rumunske, rusinske, ruske, turske, ukrajinske, vlaške i jevrejske nacionalne manjine biraju zajedno jednog poslanika, i jednog poslanika biraju pripadnici albanske, bošnjačke, crnogorske, makedonske i slovenske nacionalne manjine).

Popis birača zaključuje se pred same izbore, a može se očekivati da će ih biti približno kao na drugom krugu predsedničkih izbora - oko 3.860.000.

U trci za četvorogodišnji mandat u Hrvatskom saboru očekuje se da će najznačajnije stranke biti Hrvatska demokratska zajednica, kao glavna stranka desnog centra i Socijaldemokratska partija Hrvatske, kao najznačajnija stranka levog centra.

Desno od HDZ-a nalazi se protestno-populistički Most i moguće okupljanje desnih i suverenističkih snaga koje je najavio Miroslav Škoro, treći u prvom krugu predsedničkih izbora.

U Severnoj Makedoniji prevremeni parlamentarni izbori će se održati 12. aprila.

Ova odluka je donesena na sastanku lidera najvećih političkih partija kod predsednika države Steva Pendarovskog, dva dana nakon samita EU, u oktobru 2019. godine, na kome nije određen datum za početak pristupnih pregovora.

Prema zakonskoj regulativi, predviđeno je da se 100 dana pre održavanja izbora formira takozvana tehnička vlada koja će biti zadužena da sprovede izborni proces.

Prvog čoveka te vlade predlaže vladajuća partija, odnosno Socijaldemokratski savez aktuelnog premijera Zorana Zaeva.

Opoziciona VMRO DPMNE će imati ministre unutrašnjih poslova, kao i ministra za rad i socijalnu politiku, te tri zamenika ministra koji će imati pravo veta na sve odluke.

I pored ovog dogovora između partija, održavanje izbora 12. aprila je dovedeno u pitanje, nakon poslednje izjave Zaeva da to zavisi od ponašanja opozicije u parlamentu.

On smatra da izbori mogu biti odloženi i da on neće dati ostavku, ako opozicija i dalje blokira donošenje nekoliko zakona koji se trebaju primenjivati od 1. januara, a od kojih zavise plate, penzije i investicije u državi.

Ipak, predsednik parlamenta Talat Dzaferi je na poslednjem brifingu sa novinarima rekao da su vlast i opozicija postigli sporazum za deblokadu ovih zakona, što bi značilo da će se prevremeni parlamentarni izbori najverovatnije održati prema dogovoru, 12. aprila 2020.

Redovni parlamentarni izbori u Crnoj Gori se održavaju 2020. godine, a prve nezvanične prognoze govore da bi se izbori mogli održati u maju.

Deo crnogorske opozicije nikada nije priznao rezultate poslednjih parlamentarnih izbora, koji su održani 16. oktobra 2016. godine, zbog, kako tvrde, neregularne atmosfere koja je stvorena pokušajem državnog udara na izborni dan.

Od tada demokrate Crne Gore i Ujedinjena reformska akcija bojkotuju rad Skupštine.

Demokratski front nakon prvobitnog bojkota, iako ne priznaju rezultate izbora, u Skupštinu se vratio krajem decembra 2017. godine.

U cilju vraćanja poverenja u izborni sistem i pripreme narednih parlamentarnih izbora u Parlamentu Crne Gore je u avgustu 2019. godine počeo sa radom skupštinski Odbor za sveobuhvatnu izmenu izbornog zakonodavstva, koji treba da pripremi set izbornih zakona.

Iako bojkotuju rad Skupštine Demokrate Crne Gore učestvovale su u radu Odbora, dok DF koji učestvuje u radu Parlamenta odbio da učestvuje u radu tog Odbora.

Nikakav dogovor vlasti i opozicije nije postignut i pregovori su praktično propali.

Nejasno je po kojim izbornim zakonima bi izbori mogli biti održani i da li će opozicija priznati njihov rezultat.

Takođe, zbog neažuriranih biračkih spiskova ne postoje precizni podaci koliko će građana imati pravo glasa na izborima za novi saziv Skupštine Crne Gore, ali je na poslednjim parlamentarnim izborima pravo glasa imalo oko 529.000 građana.

Partija koja je prethodnih godina pojedinačno imala najveći broj poslanika je Demokratska partija socijalista, sledi politički savez DF i Demokrate Crne Gore.

U Srbiji bi na proleće trebalo da se održe redovni parlamentarni izbori, ali još nije poznato u kom mesecu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji raspisuje izbore, kao moguće datume pomenuo je 26. april ili 3. maj 2020. godine.

Krajnji zakonski rok za održavanje parlamentarnih izbora je 3. maj.

Opozicija je u 2019. godini protestovala zahtevajući fer izborne uslove. Održana je serija razgovora u okviru međustranačkog dijaloga između vlasti i opozicije o izbornim uslovima, u koji su se uključili i predstavnici Evropskog parlamenta.

Po okončanju tog dijaloga izdato je niz preporuka koje bi trebalo sprovesti kako bi se poboljšali izborni uslovi.

Jedan deo opozicije, predvođen, Savezom za Srbiju najavio je bojkot izbora smatrajući da ne postoje fer uslovi za njihovo održavanje.

Između ostalog sa tim zahtevom, ovaj politički blok od novembra 2018. godine podržava i učestvuje u građanskim demonstracijama nazvanim "Jedan od pet miliona".

Ovi parlamentarni izbori biće prvi koji se održavaju u redovnom četvorogodišnjem roku od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine.

Prethodno su 2016. i 2014. održani vanredni parlamentarni izbori.

Na izborima se bira 250 poslanika u Skupštini Srbije, u kojoj trenutno Srpska napredna stranka ima 104 poslanika.

Sa svojim saveznicima, od kojih su najbrojniji socijalisti Ivice Dačića (22 poslanika) juna 2017. godine izglasali su Vladu Srbije sa premijerkom Anom Brnabić na čelu. Vladu je podržalo 157 poslanika.

Konačan birački spisak zaključuje se neposredno uoči izbora, a na poslednjim izborima koji su održani u Srbiji, predsedničkim u aprilu 2017. godine (na kojima je Vučić ostvario pobedu), bilo je upisano 6.724.949.

Izbori na proleće biće opšti, građani će osim za saziv Skupštine Srbije glasati i na pokrajinskim i lokalnim izborima.

Pripreme za redovne lokalne izbore iduće godine već su počele.

Registrovani broj birača s pravom glasa za Opšte izbore održane 2018. godine iznosio je 3.371.914, podaci su Centralne izborne komisije.

Biraju se 74 opštinska veća u Federaciji Bosne i Hercegovine, 57 skupština općina u Republici Srpskoj, 131 načelnika opštine u Bosni i Hercegovini, 4 gradska veća u Federaciji Bosne i Hercegovine, 6 skupština gradova u Republici Srpskoj 10 gradonačelnika gradova u Bosni i Hercegovini i Skupštinu Brčko distrikta Bosne i Hercegovine.

Osim 131 načelnika i 10 gradonačelnika bira se i 3136 većnika/odbornika, od čega 26 predstavnika nacionalnih manjina.

Na zvaničnoj internet-stranici CIK-a objavljeno je da su u novembru i decembru održali dve sednice na kojima je, između ostalog, usvojen i budžetski zahtev za 2020. godinu.

Po kojim pravilima će biti održani izbori još nije poznato.

Imajući u vidu da još nije formirana nikakva radna grupa za izmjene izbornog zakonodavstva jer je kompletirana vlast na nivou BiH tek u decembru 2019. godine, (14 meseci nakon održavanja opštih izbora u zemlji), niko ne može precizno da kaže kada će i da li će biti formirana nova komisija koja će se baviti tim pitanjima.

Izbori u BiH održavaju se svake dve godine, a sredinom 2019. godine su se pojavili i zahtevi sa nekoliko adresa političkih stranaka da se izborni ciklus objedini i da građani jednom u četiri godine izlaze na birališta.

Za sada od toga nema ništa jer je za taj korak potrebno da budu izmijenjeni Ustav BiH i zakoni koji se odnose na izborni sistem.

CIK bi, prema dosadašnjim pravilima, početkom maja iduće godine trebalo da raspiše lokalne izbore, poslije čega počinju šestomjesečne pripreme za novu provjeru birača.
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori

Nastavak na B92...






 I drugi pišu o ovome:
 Povezane vesti

Grabar-Kitarović očekuje pobedu u nedeljnim izborima u Hrvatskoj

Izvor: NoviMagazin.rs, 02.Jan.2020

Kolinda Grabar-Kitarović izjavila je večeras da očekuje da u nedelju u drugom krugu izbora bude reizabrana za predsednicu Hrvatske...Ona je s poslednjeg predizbornog skupa, u zagrebačkom naselju Sesvete, pozvala građane da glasaju za njen "program hrvatskog jedinstva" i čak i "proglasila" svoju...

Nastavak na NoviMagazin.rs...

Izborna godina u pet zemalja Zapadnog Balkana

Izborna godina u pet zemalja Zapadnog Balkana

Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Jan.2020, 04:44

Pet država Zapadnog Balkana u ovoj godini očekuju izbori, piše Radio slobodna Evropa i analizira šta se po tom pitanju može očekivati u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini...Kako se navodi, Srbiju na proleće očekuju redovni parlamentarni izbori i podseća...

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.