Izvor: Politika, 09.Feb.2012, 23:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ledolomci potrebni za sprečavanje poplava
U narednih desetak dana, ledeni pokrivač na rekama će se širiti
Led na rekama za sada nije pretnja, ali, čim otopli i sante se pokrenu, moraće da se spreči njegovo nagomilavanje u veštačke brane koje bi odbijale navalu oslobođene vode i izbacivale je na obalu, izazivajući poplave.
Razbijanje tih barijera se na Ibru, Velikoj Moravi, Tamišu i Begeju može izvesti minama ili kopnenim mašinama, ali za Dunav, Savu i Tisu neophodni će biti ledolomci. Država >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ima samo jedan, prilično star, koji već seče sante na Dunavu. Još tri ledolomca su privatno vlasništvo „Dunav grupe-agregati” i takođe su vremešni. Ta firma je obećala da će njihova plovila biti spremna ako se za njima ukaže potreba. Njihovu sposobnost da se uhvate u koštac sa debelim slojevima leda, kakvi ovde nisu viđeni od 1984. godine, proveriće Jugoslovenski registar brodova, ustanova koja proverava tehničku ispravnost plovila.
– Na gornjem toku Dunava postoji devet mesta koja su pogodna za nagomilavanje leda i formiranje čepova, dok je na donjem delu reke još 15 takvih lokacija. Te tačke su pod naročitim nadzorom – kaže Aleksandar Prodanović, direktor Direkcije za vode.
Dva ledolomca ćemo pozajmiti iz Mađarske, po ugovoru koji odranije imamo s tom državom. „Vode Vojvodine” su o aktiviranju tog akta već razgovarale sa službama iz susedstva i sada se samo čekaju potpisi viših instanci.
– Verujem da od Mađarske možemo dobiti i četiri ledolomca. To nam je dovoljno. Ne očekujem da će i njima ledolomci biti potrebni u isto vreme pa da će morati da ih zadrže. O kupovini ledolomaca za ubuduće ne razmišljamo. Jedan bi stajao najmanje dva miliona evra a dorađivanjem regionalne strategije za odbranu od leda, u saradnji sa Mađarskom i Hrvatskom, možemo obezbediti sva neophodna sredstva za ovakve situacije – tvrdi Prodanović.
Ni pravovremeno razbijanje ledenih barijera ne garantuje da će Srbija izbeći bujice. To pre svega zavisi od toga da li će otopljavanje biti naglo. U tom slučaju, u reke će se sjuriti 11.000 kubnih kilometara vode, koliko sada zapremaju ledeni nanosi samo na Dunavu, kao i 5.000 kubnih kilometara, koliko je leda na Tisi, i još ko zna koliko na ostalim vodotocima.
– Od voda kakve se javljaju jednom u sto godina, gradovi i industrijske zone su zaštićeni. Poplave su do sada pogađale nebranjena područja, a da li će i branjena područja ovog puta biti ugrožena, niko za sada ne može da proceni – kaže Nikola Marjanović, direktor „Srbijavoda”.
Sva je sreća da se led po rekama stvorio usred niskog vodostaja, pa će posle odmrzavanja u koritima biti dovoljno mesta za dodatne količine vode, veruju u Republičkom hidrometeorološkom zavodu.
– U narednih desetak dana, ledeni pokrivač na rekama će se širiti. Posle toga, do 5. marta, temperatura vazduha će biti u plusu, do sedam stepeni. Naglo otopljavanje ne očekujemo. Takva je i prognoza za zemlje kroz koje protiču reke koje stižu do nas, tako da poplava ne bi trebalo da bude – navodi Dejan Vladivuković, iz RHMZ-a.
Vladimir Vukasović
----------------------------------------------
Razbijanje leda na Ibru maljevima
Ledene ploče na Ibru danas će biti razbijane mehanički, maljevima. Zbog strahovanja da će ledeni čepovi izazvati nagli porast nivoa vode pripadnici Vojske Srbije i stručnjaci JP „Srbijavode” pre dva dana probno su minirali led na reci.
– Pripadnici Vojske Srbije su procenili da miniranje, zbog nedovoljne kristalizacije leda, ne bi bilo efikasno. Zbog toga je odlučeno da se stanje redovno prati na delu toka od pedesetak kilometara, odnosno od Ušća na Ibru do Kraljeva. Ukoliko bude potrebno led ćemo na pojedinim mestima ukloniti posebnom mehanizacijom JP „Srbijavoda” – kaže za „Politiku” Ljubiša Simović, gradonačelnik Kraljeva.
M. D.
----------------------------------------------
Na kopovima „Kolubare” kritično
EPS više nemamogućnostidapovećaproizvodnjustruje, nititehničkihkapacitetaza nabavku energije iz uvoza
„Elektroprivreda Srbije” počela je hitno da sprovodi naredbu vlade o isključenju industrijskih potrošača čija potrošnja nije od vitalnog značaja za javni interes. Izuzetak od ovoga mogu biti samo oni potrošači čiji tehnološki proces zahteva nešto duže vreme zaustavljanja, ali će i u tim slučajevima doći do „skidanja” sa mreže, naglasio je juče Zoran Manasijević, pomoćnik generalnog direktora EPS-a za tehnički sistem.
Zbog temperature od minus 30 stepeni Celzijusovih na kopovima Kolubare od juče ujutru je kritično, jer je došlo do zamrzavanja tehnike i otežanog prevoza uglja do termoelektrana, kaže Manasijević i napominje da svi apeli vlade i EPS-a nisu urodili plodom, jer je potrošnja na teritoriji Srbije sa KiM i dalje maksimalna i dostiže bezmalo 163 miliona kilovat-sati struje.
Dragoslav Marković, generalni direktor EPS-a, potvrdio je da ne zavisi od EPS-a da li će biti restrikcija, već od spoljnih temperatura. EPS, kako stvari sada stoje, može da izdrži bez restrikcija još sedam do 10 dana ukoliko bude nastavljena ovako visoka potrošnja.
Da muka bude veća, ovo javno preuzeće nema više mogućnosti da poveća proizvodnju struje, niti tehničkih kapaciteta za povećanje uvoza struje, pošto je ovaj dostigao maksimum.
Milan Budimir, iz Ministarstva energetike, kaže da EPS, odnosno nadležne distribucije imaju obavezu da – posle oduke vlade da se u naredna 24 sata isključi struja za oko 2.000 ustanova, velikih potrošača – pronađu odgovarajuće rešenje kako će restrikcije sprovoditi.
– Već se razgovaralo sa nadležnima u rudarskom basenu Bor i „Železari Smederevo” kako bi smanjili potrošnju struje uz minimalno održavanje proizvodnje – kaže Budimir i apeluje na potrošače da dnevno isključe samo po jednu sijalicu i tako uštede i do 10 miliona kilovata.
Kada je reč o zalihama mazuta i uglja, Milovan Lečić, predsednik Udruženja toplana Srbije, kaže da za tri toplane koje troše ugalj – u Kragujevcu, Kraljevu i Boru – ima oko 200.000 tona uglja, što će biti dovoljno da se preguraju ledeni dani.
– Sreća je što nijedna od ovih toplana ne preuzima ugalj iz Kolubare, gde od juče ima tehničkih problema s transportom uglja.
Kada je reč o mazutu, zaliha ima, u zavisnosti od toplane do toplane, od tri do 20 dana – kaže Lečić.
On veruje će, da bez obzira na najavu da će i narednih pet do 10 dana temperatura biti vrlo niska, toplane uspešno pregurati zimsku sezonu.
Ukoliko bi se smanjila isporuka gasa iz Rusije morale bi da se povuku dodatne količine mazuta, najverovatnije iz robnih rezervi.
Zaliha gasa u ovom času ima za još oko tri nedelje, ukoliko se nastavi potrošnja ovim povećanim temom, kaže Dušan Bajatović, prvi čovek „Srbijagasa” i dodaje da je poslednjih dana bilo i viškova ovog energenta koje je ovo javno preduzeće isporučivalo Sarajevu.
On ne očekuje da će u narednih dvadesetak dana biti bilo kakvih restrikcija, dodajući da Srbija u ovom trenutku može da računa na 350 miliona kubika gasa iz podzemnog skladišta Banatski Dvor.
Jasna Petrović
----------------------------------------------
Međunarodna pomoć zavejanima u Srbiji
Roba u vrednosti od 206.000 švajcarskih franaka stiže u Crveni krst Srbije do kraja iduće nedelje. – U Srbiji 14 žrtava zime, stigla mehanizacija
Namirnice, ćebad, čizme i proizvodi za higijenu u vrednosti od 206.000 švajcarskih franaka, kao međunarodna pomoć najugroženijim žiteljima širom naše zemlje, trebalo bi da stigne Crvenom krstu Srbije do kraja iduće nedelje. Našoj humanitarnoj organizaciji ovu pomoć je odobrila Međunarodna federacija Crvenog krsta, novac će se obezbediti iz fonda za delovanje u vanrednim situacijama, a njome će se privremeno zbrinuti oko 3.000 porodica, kaže za „Politiku” Vesna Milenović, generalni sekretar Crvenog krsta Srbije.
(B. Knežević)
– Međunarodna federacija Crvenog krsta kupiće robu u Srbiji i dostaviće je nama, a zatim ćemo je proslediti u krajeve čije je stanovništvo najviše ugroženo vremenskim nepogodama. Verujemo da će do kraja iduće nedelje, kada se očekuje da pristigne pomoć, biti očišćeni sada neprohodni putevi, kako bismo odmah distribuirali pakete sa namirnicama i sredstvima za higijenu. Očekujemo da na ovaj način privremeno obezbedimo pomoć za oko 8.000 najugroženijih ljudi – objašnjava Vesna Milenović.
Sve organizacije Crvenog krsta Srbije angažovane su širom zemlje na spasavanju i pružanju pomoći stanovništvu. Članovi humanitarne organizacije Brusa su sa vatrogasno-spasilačkim ekipama do sada imali sedam intervencija spasavanja, pripadnici Crvenog krsta Ivanjice pomogli su u spasavanju četrdesetoro zavejanih građana, humanitarne organizacije Bačke Topole i Bačke Palanke otvorile su svoja vrata za beskućnike, dok u prostorijama Crvenog krsta Svrljiga smeštaj pronalaze pacijenti koji u ovo mesto dolaze na dijalizu.
Situacija u Srbiji okovanoj snegom i ledom juče je bila nešto bolja, ukupno 117 teških mašina pristiglo je u zavejana područja i očekuje se da se u narednim danima raščisti deo zavejanih puteva, kaže za „Politiku” Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije. Broj žrtava hladnoće i vremenske nepogode u našoj zemlji popeo se na 14, a i dalje je zavejano oko 70.000 ljudi.
D. Ivanović
objavljeno: 10.02.2012.
Pogledaj vesti o: Poplave
