Izvor: Blic, 27.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlast odlučila da nas ukine
Nadam se da Savet za borbu protiv korupcije neće biti ukinut zato što bi to bilo loše za borbu protiv korupcije. Bilo kakvo novo telo koje se uspostavi moraće da počne od početka. To znači da bismo ovih nekoliko godina borbe protiv korupcije i rada Saveta bacili, što mislim da je nedopustivo pošto nemamo vremena za gubljenje. Građanima Srbije nije svejedno da li će ući u EU pet-šest godina ranije ili kasnije - kaže za „Blic" Verica Barać, predsednica Saveta za borbu korupcije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i kriminala, ističući da se Vlada Srbije zalaže za osnivanje agencije koja bi se bavila ovim problemom.
Ko namerava da ukine savet?
- Vladajuća koalicija, jer oni to jedino i mogu da izvedu. Mislim da je to i njihov osnovni motiv zbog kojeg traže osnivanje agencije. Ne bih da se upuštam u to koje se vladajuće stranke za to zalažu jer kada je nešto na štetu građana u pitanju - njima nije teško da se dogovore. Njihov stav prema borbi protiv korupcije ne samo što nije iskren, nego nije ni utemeljen. Ne bi smeli da se poigravaju sa institucijama, a videli smo šta su uradili sa Komisijom za zaštitu konkurencije. Oni institucije osnivaju i gase, tako da se na kraju zapitate čemu one uopšte služe. Kako je moguće da se ne izvršavaju nalozi poverenika za informacije od javnog značaja koji je tražio objavljivanje koncesionog ugovora? To je jedan od osnovnih dokaza da se vlast poigrava sa institucijama. U svemu tome, problem je primena zakona za one koje štiti vlast. Pitajte da li je neko proveravao poreklo Peconijevog novca, mada postoji uprava za to, a to uvek upućuje na korupciju.
Da li je neophodno osnivati agenciju i ukidati Savet?
- Ne samo da nije neophodno, nego uopšte nije potrebno. Savet je Vladi Srbije dostavio 15 razloga zbog kojih je protiv ukidanja. U pitanju je, naime, odnos prema borbi protiv korupcije i shvatanje korupcije kao fenomena sa kojim imamo problem. Ključna stvar kod rada Saveta je odnos poverenja sa građanima i javnošću uopšte. Jer, za borbu protiv korupcije nije dovoljna samo vlast, čak i ako postoji ta famozna politička volja. Nisu dovoljni ni samo mediji, ni samo građani, nego je potrebno da svi zajedno u odnosima otvorenosti rešavamo taj problem.
Koliko političari ovde i u EU podržavaju rad Saveta?
- Podrška je bila vrlo mala jer naši političari pokušavaju da problem korupcije predstave drugačijim nego što jeste. Oni hoće da nas ubede da je korupcija samo krivično-pravni problem. Korupcija u Srbiji je sistemski problem i mora da se rešava dobro osmišljenjim, dugoročnim reformama kojima će se stvoriti uslovi da korupcija bude što manja. Sistem usklađivanja pravnih normi moraju da predstavljaju garant građanima da ono što je u zakonima - mora i da se ovaruje u praksi. Sada ta hapšenja stečajne mafije vlast objašnjava kao odlučnu borba protiv korupcije, mada je to samo delovanje na posledice i to selektivno odabrane posledice. Naravno da je važno da oni koji su činili krivična dela odgovaraju, ali još je važnije da li su uslovi za korupciju u svim tim oblastima sada manji. Međutim, suštinski se ništa nije promenilo i ista slaba mesta i dalje postoje. Tako da je podrška, kada je rad Saveta u pitanju, bila više simbolična onda kada je političarima nešto trebalo. U predizbornoj kampanji oni su se zaklinjali na borbu protiv korupcije. Prethodna Koštuničina vlada je u predizbornom sporazumu kao ključne ciljeve postavila borbu protiv korupcije i podršku rada saveta, a podrške uopšte nije bilo. Zajedno sa stručnjacima SE uradili smo strategiju borbe protiv korupcije, mada se ta podrška nije toliko odnosila na rad Saveta, nego su nam pružili neka znanja, a s obzirom na to da se oni mnogo bolje razumeju s kakvim se problemom suočavamo, ta podrška je vrlo dragocena.
Šta je suština problema borbe protiv korupcije kod nas?
- Korupcija postoji i u najrazvijenijim zemljama, s tim što te države mogu taj problem da drže pod kontrolom, tako da on ne „zaljulja" institucije. U državama u tranziciji, posebno u Srbiji, korupcija je sistemski problem, od finansiranja stranaka do rada vlade. Eklatantan primer za to je Mišković koji ostvaraje vanredni monopolski prihod, čime u protekle dve godine oštećuje potrošače. Preko dva miliona potrošača u maloprodaji, uprkos postojanju antimonopolskog zakona, trpi posledice korupcije. Mišković je izvršio koncentraciju kapitala preko „C marketa". Na tome se vidi sistemska korupcija jer imamo moć pojedinca koji sva ta prava može da ugrozi i ostane potpuno nekažnjen. On zbog toga neće trpeti bilo kakve sankcije, što je nemoguće u razvijenim državama.
Sukob Mišković i LDPje samo zamka
Vaš stav o sukobu Mišković-Jovanović?
- To je vešto napravljena zamka jer ovde se govori o personalizovanim sukobima koji ništa ne znače građanima Srbije. Za to postoje nadležne institucije. Za nas nije važno da li će jedna klika koja se ne pridržava zakona zameniti druga klika. Građani još uvek nisu dobili odgovor kako je moguće da Mišković ugrožava prava potrošača na zakonom nedozvoljen način, a nije mu to dozvolila ni Komisija za zaštitu konkurencije.
