Izvor: Vostok.rs, 06.Nov.2012, 17:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U SAD započeli predsednički izbori
06.11.2012. -
SAD biraju predsednika. Prvo na kontinentu biračka mesta otvorena su u malim gradovima države Nju-Hempšir – diksvil-Notč i Harts-Lokejšn. Prema tradiciji koja se poštuje od 1948. godine, njihovi stanovnici – ukupno 47 osoba, imaju mogućnost da glasaju pre svih u zemlji, i oni su je ponovo iskoristili. Uglavnom države počinju da glasaju, prateći sunce, rano ujutru radnog dana (Istočna obala u 14.15 minuta po >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << moskovskom vremenu).
Što se tiče završetka glasanja, poslednja će biti zatvorena birališta na Aljasci i Havajima, kada u Moskvi bude već sreda ujutru.
Aktualna kampanja već je postala rekordna po ceni – više od dve milijarde dolara. Rekordan je bio i broj učesnika predsedničke trke – bilo je 27 kandidata. Većina su bili kandidati takozvanih trećih stranaka i nezavisni kandidati. Ipak realna borba, kao i uvek, vodila se između demokrata i republikanaca. Prve predstavlja aktualni predsednik Barak Obama, druge bivši guverner Masačusetska Mit Romni, podseća glavni urednik lista Rusija u globalnoj politici Fjodor Lukjanov.
- Među kandidatima postoje izvesne principijelne razlike u prilazima. Pre svega prema socijalnoj politici. Nije slučajno što je za vreme predsedničkog mandata Obame jedna od glavnih borbi bila za reforme zdravstva. On je insistirao na proširenju osiguranja za većinu Amerikanaca. A republikanci uporno su se tome suprotstljavljali, govoreći da je to potkopavanje svih osnova američkog društva. To je nesumnjivo vrlo jak faktor: „da li ste za pravdu ili za slobodu?“. Čoveka treba štititi više ili čoveka treba ostaviti na miru da sam odlučuje? To je vrlo principijelno pitanje u Americi i mnogi glasaju po tom principu.
U spoljnoj politici Obame i Romnija više je zajedničkog. Svako na svoj način namerava da suzbija progres Kine, smanjuje uticaj Rusije u njenom okruženju, da sačuva zavisnost EU od NATO-a i SAD, da brani Izrael i kontroliše naftu na Bliskom Istoku. Strategija republikanaca podrazumeva prilaz sa pozicija sile, dok se demokrate oslanjaju na ideologiju zasnovanu na izvozu demokratije i takozvanih plišanih revolucija. Uporedo sa tim za mnoge američke birače spoljna politika nije prioritet, govori Fjodor Lukjanov.
- Izbori su uvek o jednom istom: šta imam u džepu i kako stojim sa poslom. U tom smislu Obama je konačno dobio „poklone“ – osetno je pao nivo nezaposlenosti i ekonomski pokazatelji pokazuju oživljavanje. U celini to je skoro garancija pobede. Zato što republikanci govore da je Obama dobar momak, ali da ništa ne shvata u ekonomiji. Mada intrige su se pojavile poslednjih nedelja. I neočekivano slabo istupanje Obame na prvim debatama. I uopšte mnogo više ostavlja utisak finale kampanje Romanija. Svi priznaju da se on ispostavio jačim političarem nego što smo mislili. Ali u svakom slučaju ova njegova svojstva, čini mi se, nisu dovoljna. Čini mi se da Obama po svim pokazateljima treba da pobedi. Mada izbori u Americi nikada nisu lišeni intrige.
Predsednika Amerike bira kolegijum elektora koje formiraju države i kojih je ukupno 538. Za pobedu su potrebni glasovi 270 elektora. Ako kandidati ne sakupe ovu većinu, primenjuje se vanredna procedura biranja predsednika, predviđena 12. popravkom američkog Ustava. Predsednika bira Predstavnički dom Kongresa od tri kandidata sa najvećim brojem glasova.
Osim predsednika, u utorak u SAD bira se pun sastav Predstavničkog doma i trećina senata, guverneri 11 država. Takođe se odvija niz reformi, između ostalog o državnom satusu američke teritorije Portoriko.
Kako se očekuje, u izborma će učestvovati oko 90 miliona od 330 miliona građana. Prvih 47 osoba od tog broja (u gradićima Diksvil-Notč i Harts-Lokejšn) dali su prednost Baraku Obami. Jasno je da glavna borba tek predstoji.
Izvor: Glas Rusije, © Kollaž: «Golos Rossii»
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori
