Izvor: Politika, 17.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri godine od martovskog nasilja na Kosmetu
Srbi u pokrajini su i dalje zabrinuti odsustvom vladavine prava
Danas se navršavaju tri godine od izbijanja najvećih etnički motivisanih sukoba na Kosovu i Metohiji od dolaska međunarodnih snaga u pokrajinu, u kojima je 19 civila izgubilo život (jedanaest Albanaca i osam Srba), a više od 900 osoba je povređeno. U nasilju koje je počelo pod izgovorom da su Srbi krivi za utapanje tri albanska dečaka u Ibru kod sela Čabra na severu Kosmeta učestvovalo je oko 50.000 Albanaca. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Policija je istragom utvrdila da nema odgovornosti Srba za utapanje tri albanska dečaka. U tadašnjim masovnim demonstracijama kosovskih Albanaca uništeno je ili oštećeno oko 800 kuća, kao i 35 pravoslavnih crkava i manastira srednjovekovne kulture. Iz svojih kuća proterano je oko 4.000 Srba. Kao reakcija, u večernjim satima su u Beogradu i Nišu zapaljene džamije, a u Novom Sadu su demolirana stakla sedišta Islamske zajednice.
U gradovima u Srbiji protestovalo je nekoliko hiljada ljudi.U Beogradu su narednog dana demonstrante, u protestnoj šetnji do Hrama Svetog Save, predvodili premijer Srbije Vojislav Koštunica, patrijarh Pavle i tadašnji ministar odbrane Boris Tadić.
Nasilje na Kosmetu osudili su tada, setimo se, i Savet bezbednosti UN i tadašnji generalni sekretar Kofi Anan, kao i sve značajnije međunarodne institucije i organizacije, vlade mnogih država, uključujući SAD i Rusiju. Nedelju dana po izbijanju nereda na Kosmet su doputovali i evropski zvaničnici Havijer Solana i Kris Paten, koji su izjavili da su "užasnuti nasiljem koje se desilo" i uputili zahtev albanskim vlastima da poprave porušeno. Tim povodom, kosovska vlada je odlučila da izdvoji pet miliona evra za popravke.
Tri godine nakon nasilja, Srbi na Kosmetu su, međutim, i dalje zabrinuti odsustvom vladavine prava u pokrajini.
Nosilac Srpske liste za KiM Oliver Ivanović izjavio je Tanjugu da glavni počinioci ubistava, rušenja srpskih kuća, crkava i manastira nisu otkriveni. U BiH su, kaže, predstavnici međunarodne zajednice bili spremni da smenjuju čitave garniture, od predsednika i premijera do poslanika u Skupštini, a na KiM niko ne snosi političku odgovornost za nasilje i za neprimenjivanje onoga što su međunarodni propisi.
Član srpskog pregovaračkog tima sa Kosmet Marko Jakšić, u izjavi Tanjugu, tvrdi da se ni tri godine posle nasilja, bezbednost u pokrajini nije popravila, da slobode kretanja nema i da Srbi žive kao u logorima. "Nažalost i sada, posle tri godine, vidimo da martovsko nasilje nije bilo slučajno i da se i dan-danas preti nasiljem u cilju postizanja političkih ciljeva – nezavisnosti Kosova", rekao je Jakšić.
S druge strane, Tina Kajdanov, šef misije SAD na Kosovu, izjavila je Tanjugu: "Međunarodna zajednica trebalo je tada da bude mnogo odlučnija i da spreči to i da popravi posledice i mogu da kažem da se to zaista više neće dogoditi", rekla je Kajdanova.
Inače, prva faza obnove porušenih i spaljenih crkava i manastira, na osnovu dogovora UNMIK-a i SPC, počela je krajem 2005. Vladika raško-prizrenski Artemije izrazio je, međutim, nezadovoljstvo time kako teče obnova. "Ne radi se ni o kakvoj obnovi, radi se o trošenju novca, o političkom marketingu kosovskih Albanaca, da bi u toku pregovora svetu mogli da dokažu kako su tolerantni i demokrate i da brinu o srpskim svetinjama", izjavio je vladika agenciji Beta. Prema njegovim rečima, "radilo se na sedam ili osam objekata, ali nijedan nije završen ni obnovljen u pravom smislu reči". Vladika je, takođe, rekao da nema nadu da bi Kfor mogao da spreči neko novo nasilje nad Srbima, s obzirom na to da se dešava svaki dan.
Šef Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju i jug Srbije Nenad Popović izjavio je da sećanje na stradanje srpskog naroda 17. marta 2004. godine na Kosovu predstavlja veliko upozorenje i obavezu za sve učesnike pregovora o konačnom statusu pokrajine. Podsećajući na žrtve, oštećenja i izbegle zbog tadašnjih nereda, Popović je naveo: "Na taj način je u potpunosti etnički očišćeno šest gradova i devet sela koje su vekovima nastanjivali pripadnici srpskog naroda, a takođe je zaustavljen proces povratka raseljenih lica". "Posebno zabrinjavaju najnovije informacije o pojavi organizovanih grupa ljudi u crnim uniformama koji presreću i terorišu građane. Među tim ljudima primećen je i veliki broj pripadnika navodno raspuštene OVK, što dodatno potvrđuje tezu da bi nezavisno Kosovo koje zagovaraju predstavnici kosovskih Albanaca bilo izvor dugoročne nestabilnosti u regionu", istakao je Popović.
Povodom godišnjice nereda reagovale su i neke stranke u Beogradu. Demokratska stranka ocenila je da je 17. mart podsećanje na veliko stradanje Srba na Kosmetu, ali i na to da međunarodna zajednica ne sme praviti ishitrene greške kada je reč o konačnom statusu pokrajne.
Jelena Marković, portparol DS-a, rekla je agenciji Beta da odluka o konačnom statusu Kosmeta može biti povod nestabilnosti čitavog regiona i zato mora biti veoma pažljivo donesena.
Predsednik SPS-a Ivica Dačić u izjavi za Betu ocenio je da se međunarodna zajednica više plaši postupaka kosovskih Albanaca nego Srbije u rešavanju statusa Kosova. On je dodao da se, međutim, narednih nedelja i meseci, tokom rešavanja statusa Kosmeta, "nažalost na Kosovu i Metohiji može očekivati svašta", jer će "Albanci na međunarodnu zajednicu vršiti pritiske sa željom da se ubrza nezavisnost Kosova".
B. Čpajak
--------------------------------------------------------------------------
Tadić pozvao međunarodne institucije da obezbede mir
Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je juče sve relevantne međunarodne institucije da obezbede red i mir za sve građane Kosova i Metohije i da konačno privedu pravdi organizatore i počinioce pogroma Srba iz marta 2004. godine.
Tadić je, povodom treće godišnjice masovnog nasilja nad Srbima širom Kosova i Metohije, 17. i 18. marta, istakao da UN i progresivne snage u svetu ne smeju da pokleknu pred ekstremističkim ucenama i da prilikom odlučivanja o statusu pokrajine uzmu u obzir međunarodno pravo i značaj principa nepromenljivosti granica za ovaj region.
U saopštenju Pres službe predsednika Srbije navodi se da je Tadić istakao da svi zajedno moramo da se borimo za te principe, za demokratiju i zajedničku evropsku budućnost, u kojoj nijedan narod ne sme biti progonjen i u kojoj zločinci moraju biti u zatvoru, a ne u političkom životu.
Tanjug
-------------------------------------------------------------------------
Koštunica: Nezavisnost Kosova se projektuje na nasilju
Premijer Srbije Vojislav Koštunica izjavio je juče da je više nego jasno da ne postoji nijedan argument zašto bi albanska nacionalna manjina na teritoriji Srbije stvarala još jednu albansku državu, istakavši da bi takav argument bio u direktnoj suprotnosti sa Poveljom UN i važećim načelima međunarodnog prava. "Projekat nezavisnog Kosova se u potpunosti zasniva na nasilju, pretnjama i stalnom etničkom čišćenju Srba i nealbanaca", rekao je Koštunica u izjavi Tanjugu povodom trogodišnjice od martovskog nasilja nad Srbima u pokrajini. "Užasno nasilje i teror koji su albanski separatisti počinili pre tri godine, predstavljao je pokušaj završetka etničkog čišćenja. I sve do danas svakodnevno se nastavlja progon i nasilje nad Srbima", naveo je Koštunica. "Sada se i sve češće i sve glasnije čuju pretnje da će, ukoliko Srbija ne prihvati Ahtisarijev plan, albanski separatisti ponovo posegnuti za masovnim terorom", kazao je Koštunica. "I ne samo da se preti nasiljem već se i odgovornost za nasilje albanskih terorista unapred prebacuje na buduće žrtve zato što nisu dobrovoljno ispunili zahteve terorista", ukazao je premijer Srbije.
On je rekao da će na sednici Saveta bezbednosti UN, koja će biti održana 19. marta, Srbija snažno zahtevati da se saglasno izričitim obavezama iz Rezolucije 1244 garantuje bezbednost i sigurnost Srbima i nealbancima na Kosovu i Metohiji. "Posebno će zahtevati da se spreči i najstrože kazni svaki oblik nasilja albanskih terorista", podvukao je Koštunica.
Tanjug
[objavljeno: 17.03.2007.]
