Izvor: Politika, 24.Okt.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Teško do pomirenja oko fotelja

Ni posle četiri meseca od formiranja vlade u vladajućoj koaliciji nije postignut sporazum o podeli javnih preduzeća, jer se DS i SPS nisu dogovorili ko će preuzeti firme kojima su rukovodili kadrovi narodnjaka

Mnogo kandidata za pojedine funkcije i suprotstavljeni interesi Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije glavni su razlozi za spore promene na čelnim položajima u najvećim javnim preduzećima. Prema nezvaničnim informacijama „Politike” iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ove dve stranke, nedostatak poverenja među koalicionim partnerima (iako su nedavno potpisali i Deklaraciju o pomirenju) tera ih da temeljno proveravaju kadrove koje predlaže druga strana, pa niko od sagovornika iz ove dve stranke s kojima smo juče kontaktirali nije bio spreman da kaže ni približan datum kada bi moglo da bude završeno kadriranje u firmama koje su im na raspolaganju. Podsetimo, „upražnjena” su mesta koja su do sada zauzimali ljudi iz Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, a koja će biti podeljena uglavnom između DS-a i SPS-a.

G17 plus će i dalje upravljati preduzećima koje je dobio za vreme prethodne vlade, uz neki „dodatak”. Tako je prekjuče Miloljub Albijanić imenovan za direktora Zavoda za udžbenike umesto Radoša Ljušića. Na poslednjoj sednici vlade na čelo „Srbijagasa” postavljen je Dušan Bajatović (SPS), zamenivši Sašu Ilića. O ove dve kadrovske zamene spekulisalo se još od formiranja vlade Mirka Cvetkovića u julu. Na sednici vlade u četvrtak još dva direktorska mesta popunjena su novim kadrovima – Đorđe Bajec (DS) došao je na čelo Kliničkog centra Srbije, na kojem je bio Vojko Đukić, dok je Goran Tasić (DS) postavljen za direktora Direkcije za robne rezerve, a s tog mesta otišao je Slobodan Damnjanović. Svi smenjeni direktori su kadrovi DSS-a.

Na redu su neka od „najzanimljivijih” preduzeća, oko kojih ovdašnje političke partije „tradicionalno” lome koplja posle svakih izbora – EPS, PTT, „Železnice Srbije”, „Putevi Srbije”. U NIS-u, koji je posle poslednje raspodele pripao DS-u, za sada se najverovatnije ništa bitno neće menjati, pa je i Miloš Saramandić, po svemu sudeći, siguran na direktorskoj funkciji do raspleta priče o energetskom sporazumu sa Rusijom i prodaji domaće naftne kompanije. Na čelu EPS-a, na koje bi trebalo da dođe kadar DS-a, još je Vladimir Đorđević, koji je isključen iz DSS-a prošlog meseca zbog toga što nije, kao ostali direktori javnih preduzeća iz te stranke, podneo ostavku posle formiranja nove vlade. Isto se dogodilo i njegovom nekadašnjem stranačkom kolegi Vladimiru Živadinoviću, direktoru „Srbijašuma”. To preduzeće će, kako se spekuliše, najverovatnije preuzeti SPS.

U medijima se već nedeljama spekuliše da je dogovor DS-a i SPS-a naročito „zapeo” kod „Železnica” i PTT-a, pošto, navodno, SPS traži oba preduzeća, a DS smatra da ih treba podeliti. Pažnju javnosti posebno je privukla (nezvanična) najava da SPS za direktora PTT-a predlaže Zorana Anđelkovića.

Na čelu PTT-a je od prošle godine visoki funkcioner DS-a iz Niša Goran Ćirić, a kao kandidat te stranke za mesto direktora „Železnica” pominje se Milovan Marković (DS).

„Železnice” u poslednje četiri godine vodi kadar Nove Srbije Milanko Šarančić, pa iako resorni ministar Milutin Mrkonjić tvrdi da još ništa ne zna o koalicionoj podeli funkcija, spekuliše se da je kandidat SPS-a za tu funkciju Predrag Vukadinović, sadašnji zamenik direktora, o kome su već osvanule kompromitujuće priče (protiv njega se, naime, od 2004. godine u Smederevu vodi sudski postupak u procesu koji se bavi prebacivanjem novca „Železnica” 2000. godine na račun SPS-a).

Ministar Mrkonjić je prekjuče na konferenciji za novinare rekao, kako je prenela Beta, da nije upoznat sa tim da su se na „širem partijskom nivou” vodili razgovori o postavljenjima poslovodstava u javnim preduzećima. „Moj stav je poznat. Samo oni koji stručno zadovoljavaju bez obzira na partijsku pripadnost mogu da prihvate odgovorne funkcije u preduzećima”, kazao je Mrkonjić i dodao da je Ministarstvo infrastrukture nadležno za 10 javnih preduzeća. Prema ranijim informacijama, Mrkonjić je naročito zainteresovan da zadrži kontrolu nad „Putevima Srbije” (sadašnji direktor Zoran Drobnjak je iz NS), odnosno da ovu firmu nipošto ne želi da prepusti DS-u.

Prema dosadašnjim nezvaničnim informacijama, DS će zadržati čelne pozicije u „Telekomu”, „Dunav osiguranju” (koje je do sada vodio Mirko Petrović, kao kadar DSS-a), Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, „Lutriji Srbije”, „Jatu”, „Poštanskoj štedionici” „Službenom glasniku”, Građevinskoj direkciji, Transnafti, Fondu PIO, Srpskoj banci, Podzemnoj eklsploataciji uglja.

G17 plus je već držao Komercijalnu banku, Elektromrežu Srbije, Aerodrom, „Srbija vode”, Skijališta, a sada mu je pripao i Zavod za udžbenike.

Anđelko Trpković, iz Srpskog pokreta obnove, izgleda, i ovog puta će „preživeti” i ostati na funkciji direktora „Beogradskog sajma”.

Ostalo je da se podele „Galenika”, „Skloništa”, „Geneks”, pojedine agencije, direkcije i uprave, na čijim rukovodećim mestima su kadrovi „narodnjaka”.

Dosadašnji tok pregovora o podeli javnih preduzeća izgleda kao ponavljanje prošlogodišnjeg scenarija, kada su razgovori trajali pet meseci. Vlada je, naime, formirana u maju, a poslednji direktori su imenovani u oktobru. Tako je, recimo, direktor „Srbijašuma” na tom mestu tek godinu dana (podsetimo, ovo preduzeće je za vreme prve vlade Vojislava Koštunice „pripadalo” G17 plus, a posle formiranja prošlogodišnje vlade preuzeo ga je DSS). Još jedna činjenica upada u oči – većina DSS-ovih direktora je odmah po formiranju ove vlade podnela ostavke i do sada su bili u statusu vršioca dužnosti, pa je i takvo privremeno rešenje verovatno uticalo na radni elan zaposlenih.

Pitanje da li bi ovaj vremenski raspon od formiranja nove vlade do izbora novih direktora (kada nam je već praksa takva) trebalo da bude kraći, radi boljeg funkcionisanja javnih preduzeća, Danica Popović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, smatra izlišnim.

– Ovakvo upravljanje javnim preduzećima je direktna pljačka naroda. Da li treba da nas pljačkaju jedni ili drugi je potpuno svejedno. Nema nikakve razlike ako stavljaju jednog nekompetentnog umesto drugog. Ako ne postoji konkurs i javnost u celoj toj proceduri, meni je potpuno svejedno kako se zove taj čovek – kaže ona.

Navodeći da je osnovni problem, „pragreh”, u tome što se partije ponašaju prema državnoj imovini kao prema ličnoj, Danica Popović kaže da je zbog toga suvišno i razmišljati o prednostima brze zamene direktora.

– Kakve veze to ima? Otkud znate da neće doći još gori? Nije stručan ni jedan ni drugi – ističe ona, objašnjavajući taj svoj stav o stručnosti rukovodilaca javnih preduzeća „kontrapitanjem” – ko bi od privatnih vlasnika postavio te ljude za direktore.

Kako dodaje, to su partijski činovnici i svejedno je iz koje su partije.

J. Cerovina - B. Baković

[objavljeno: 25/10/2008]

Nastavak na Politika...