Izvor: B92, 10.Okt.2012, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajnost dokumenata često neosnovana
Beograd -- Srbija ima Zakon o tajnosti podataka koji je manje-više usklađen sa evropskim standardima, ali je, i dve godine od donošenja, praktično neprimenjiv.
Oznake tajnosti stavlja ko, kad i kako hoće, a mehanizmi za nadzor su minimalni. Tako se ljudima najčešće odbija pristup informacijama od javnog značaja baš zbog tajnosti određenog podatka, koja je često neosnovana. Na ove probleme nedavno je upozorila i misija OEBS u Beogradu.
Za sve ovo razlog je to što >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ni do dana današnjeg, mada je rok istekao još u junu 2010, nisu donete sve uredbe koje bi bliže regulisale primenu zakona. Pre svega, nedostaje ključna uredba o utvrđivanju kriterijuma za označavanje stepena tajnosti nekog dokumenta. Naime, zakon predviđa da zvanični papiri mogu biti klasifikovani ka ”državna tajna”, ”strogo poverljivo”, ”poverljivo” i ”interno”, međutim ne postoji akt koji bliže reguliše koji se dokument kako može obeležiti.
"Namera zakonodavca bila je da uredi haotičnu šumu propisa koje uređuju oblast tajnih podataka. Mada zakon propisuje samo četiri stepena tajnosti, građani Srbije i dalje ne znaju šta je to, zapravo, državna tajna. Ali, zato u praksi još postoje službena ili vojna tajna, koje ne postoje ni u jednom zakonu", kaže Marko Milošević iz Beogradskog centra za bezbednost.
U Ministarstvu pravde kažu da će uredbe koje bliže regulišu Zakon o tajnosti podataka ubrzo biti završene, a zakoni čije su izmene u toku trebalo bi da budu gotovi do kraja ovog meseca. Reč je o Krivičnom i Zakoniku o krivičnom postupku, ZKP i setu pravosudnih zakona koji se tiču mreže i organizacije sudova.
A ako ne znamo šta je državna tajna i na koji se način ona čuva, nije moguće ni propisati kako krivično goniti osobe koje tu tajnu neovlašćeno odaju. Osim toga, veliki problem je i odsustvo nadzora nad primenom zakona. Za nadzor je imenovano Ministarstvo pravde, koje, po rečima poverenika za informacije od javnog značaja, ”ima samo jednog, a možda nijednog” inspektora.
"U Srbiji postoji na desetine hiljada propisa koje nose oznaku tajnosti i sa 80 odsto njih bi trebalo tu oznaku skinuti. Najviše ih je u MUP i Ministarstvu odbrane ", kaže bivši državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen, koji dodaje da je radna grupa Ministarstva pripremala i poslednje uredbe, pa je zakon trebalo da zaživi početkom 2013.
On, međutim, nema uvid dokle se posle promene vlasti stiglo. Jasno je samo da ni sa jednog dokumenta, za dve godine, uprkos obećanjima, oznaka tajnosti nije skinuta, a taj pečat i dalje se nalazi na nekim ugovorima o prodaji državne imovine. U SNS zato kažu da je za kašnjenje podzakonskih akata kriva stara vlast.
"Bivši režim jeste doneo zakon, ali njihovo odugovlačenje sa donošenjem uredbi jasno pokazuje da nije postojala volja da se zakon i primeni ", tvrdi Vladimir Cvijan, jedan od pisaca zakona, danas šef parlamentarnog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. On kaže da će pitanje donošenja podzakonskih akata postaviti i pred Skupštinom.
U međuvremenu, prema rečima Milivoja Mihajlovića, šefa Vladine kancelarije za saradnju s medijima, Dačićev kabinet i dalje stavlja pečate ”državne tajne” - uglavnom na dokumenta koja predstavljaju platformu za razgovore premijera ili ministara sa evropskim i svetskim zvaničnicima, ali i ona koja se dostavljaju Tribunalu.
.jpg)
