Izvor: B92, 24.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić: Potrebno kreativno rešenje
Boris Tadić (Beta)
Vašington, Moskva -- Predsednik Srbije izjavio u Berlinu da je u određivanju statusa Kosova potrebno postići "kreativno i fleksibilno rešenje".
Na konferenciji za novinare posle sastanka lidera socijaldemokratskih i socijalističkih stranaka Evrope, on je istakao nameru Srbije da u "pregovaračkom procesu oko statusa Kosova ostane do kraja", kao i "dobru volju da se postigne kompromis".
"Moguća nezavisnost Kosova izazvala bi nove turbulencije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u Europi i to je ono zbog čega mi u Srbiji mislimo da treba postići veoma kreativno i fleksibilno rešenje za Kosovo", rekao je Tadić.
Kako je agencija Beta saznala iz krugova učesnika skupa, koji je bio zatvoren za javnost, šefovi socijaldemokratskih i socijalističkih partija su o Kosovu razgovarali veoma iscrpno i izrazili zabrinutost zbog teškoća u koje je zapao proces određivanja statusa.
Na sastanku je visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijer Solana opširno govorio o mogućnosti daljeg uključivanja Srbije u evropske integracije, ali bez konkretnih najava ili ponuda.
Tadić je posle skupa ocenio da je ovo "kritično vreme za Srbiju" koja, kako je istakao, "brani svoj integritet, ali na evropski način, ne vodeći rat, bez nasilja i uz nastojanje da se postignu kompromis i mirno rešenje".
Predsednik Srbije je ukazao i da Srbija poštuje evropske vrednosti, kao i da bez stabilne i demokratske Srbije nema stabilnosti u regionu.
Jutros je Tadić, posle razgovora sa luksemburškim šefom diplomatije Žanom Aselbornom (Jean Ašelborn), najavio da će Srbija početi "diplomatsku ofanzivu" pošto izaslanik UN Marti Ahtisari u ponedeljak Savetu bezbednosti UN bude predstavio svoj predlog rešenja statusa Kosova.
Prema rečima predsednika Tadića, Beograd će "o Kosovu razgovarati sa svim stalnim članicama Saveta bezbednosti".
Predsednik Srbije večeras prisustvuje koncertu u Berlinskoj filharmoniji, kojim EU u glavnom gradu Nemačke počinje obeležavanje 50. godišnjice potpisivanja Rimskih sporazuma.
Neformalni samit 27 šefova država ili vlada EU sutra će usvojiti Berlinsku deklarciju, dokument koji sadrži bilans dosadašnjih uspeha Unije, ističe temelje zajedništva članica i ukazuje na puteve daljeg razvoja EU.
Tadić je na današnjem sastanku lidera socijalističkih i socijaldemokratskih stranaka Evrope prisustvovao kao predsednik Demokratske stranke, koja je članica Socijalističke internacionale.
Tadić je najavio je da će Beograd "o Kosovu razgovarati sa svim stalnim članicama Saveta bezbednosti". Istovremeno je ponovio stav Srbije da je "nezavisnost Kosova neprihvatljiva jer nije u skladu sa međunarodnim pravom i jer bi izazvala teške posledice u regionu".
On je rekao i da "Srbija ipak želi kompromis o Kosovu" i ponovio opredeljenje Beograda za integraciju u EU.
Luksemburški ministar istakao je u kratkoj izjavi posle susreta sa Tadićem podršku koju EU daje Ahtisariju i njegovom predlogu rešenja statusa Kosova. Aselborn je naveo je da je Srbiji "potrebna EU kao što i EU mora da zna da joj je Srbija potrebna za postižanje stabilnostti na Balkanu".
Ostvarenje trajnog mira u regionu Balkana, on je nazvao zadatkom koji je za EU "teži od uvođenja evra".
Inače, predsednik Srbije će večeras prisustvovati koncertu Berlinske filharmnoije, kojim EU u glavnom gradu Nemačke počinje obeležavanje 50-godišnjeg jubileja.
Neformalni samit 27 šefova država ili vlada EU sutra će usvojiti Berlinsku deklarcaiju, dokument koji će sadržati bilans dosadašnjih uspeha Unije i ukazivati na puteve daljeg razvoja EU.
SAD: Podržavamo nezavisnost
Vašington podržava plan Ahtisarija za nezavisnost Kosova, saopštio Stejt department uoči posete Nikolasa Bernsa Briselu.
Američki državni podsekretar Nikolas Berns će na razgovorima u Briselu iduće nedelje "imati niz sastanaka na temu Kosova sa evropskim liderima, kojima će preneti snažnu američku podršku planu specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija", saopštila je kancelarija portparola Stejt departmenta Šona Mekormaka.
Agencija Rojters navodi da su SAD i EU postavile nezvaničan rok da u junu, kada ističe nemačko predsedavanje EU, usvoje novu rezoluciju Saveta bezbednosti UN kojom bi se odobrio Ahtisarijev plan i dao mandat EU da preuzme misiju UN na Kosovu.
Kako je najavljeno, Berns će se u Briselu sastati sa generalnim sekretarom NATO Jap de Hop Sheferom i visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom.
Rusija: Ne bismo sarađivali sa nezavisnim Kosovom
Predsednik spoljnopolitičkog odbora ruske Dume Konstantin Kosačov izjavio je da bi Rusija trebalo da uloži veto u Savetu bezbednosti UN, ukoliko se pred tim telom bude našla nova Rezolucija o Kosovu.
"Uveren sam da Rusija, u slučaju da narednih dana bude pokušaja da se progura nezavisnost Kosova kroz Savet bezbednosti, treba da stavi veto", rekao je Kosačov nakon jučerašnjeg susreta sa ministrom za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoranom Lončarom i predsednicom Koordinacionog centra Sandom Rašković Ivić.
Oni su, prilikom posete Moskvi, razgovarali i sa zamenikom ministra spoljnih poslova Rusije Vladimirom Titovom. Ovaj zvaničnik rekao je, međutim, da bi pre veta trebalo iskoristiti sva druga diplomatska sredstva.
Kad je u pitanju inicijativa za nastavak pregovora o statusu Kosova, Sanda Rašković je izjavila da Beograd ima punu podršku Rusije: "Kazala sam takođe da ti pregovori treba da budu u okviru UN-a, da se mnogo veća pažnja posveti priči o statusu ali i o priči o standardima, a naročito sam za povratak na standarde dobila veliku podršku od predsednika Dume, gospodina Grizlova koji je išao i korak dalje rekavši da ne treba ni pregovarati o statusu dok se ne ispune svi standardi i dok se ne vrate svi interno raseljeni".
Prilikom susreta u Moskvi Sanda Rašković-Ivić je rekla da nema srpske vlade koja bi bila spremna da se odrekne 15 odsto svoje teritorije i Kosova, a "u slučaju najgoreg rešenja", prema njenim rečima, Srbija nikad ne bi sarađivala sa Kosovom i preispitala bi odnose sa zemljama koje bi takvu nezavisnost priznale.
Svilanović: Rusija bi mogla da uloži veto
Funkcioner Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope Goran Svilanović ocenio je danas da bi Rusija mogla da uloži veto na predlog Martija Ahtisarija za status Kosova i Metohije, kako bi bar na neko vreme zaustavila širenje NATO-a preko Evrope prema Aziji.
Svilanović je objasnio da je Rusija sugerisala da bi zauzvrat "važan deo srpske ponude moglo da bude odustajanje od NATO-a, odnosno od integracija u te strukture".
"To je nešto što je za Rusiju veoma značajno u geopolitičkom smislu i na čemu može da insistira. Pitanje je samo da li Srbija zaista zeli da odustane od atlanske dimenzije Evrope, i sta bi to znacilo za njen odnos prema EU", izjavio je Svilanović.
On je ukazao da Rusija trenutno pokušava da odloži glasanje u Savetu bezbednosti o statusu Kosova i Metohije do postizanja "prećutne saglasnosti" o predlogu Ahtisarijevog plana u ovoj ili nesto izmenjenoj verziji.
Prema njegovim rečima, razgovori u Savetu bezbednosti o statusu Kosova i Metohije vodiće se na takav način da ne dođe do glasanja, da ne bi bilo veta.
"Nesaglasnost u Savetu ne bi odgovarala ni Rusima, ni Amerikancima, niti EU. Mislim da će se sačekati prećutni dogovor članica Saveta bezbednosti pre nego što do glasanja dođe", ocenio je Svilanović.
Eventualno ulaganje veta, kako je naveo, značilo bi odgovor Putinove Rusije Bušovoj Americi, a ne potvrdu tradicionalnih veza Ruske federacije i Srbije.
.jpg)
