Izvor: Blic, 07.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić: Jednostrana nezavisnost Kosova još nije izbegnuta
Pozicija Srbije sada je bolja nego kada su počeli pregovori o budućem statusu Kosova i Metohije, izjavio je predsednik Srbije Boris Tadić i istovremeno upozorio da je situacija i dalje teška, jer još nije izbegnuta opasnost jednostrane nezavisnosti.
Uoči sastanka, zakazanog za 14.oktobar u Briselu, Tadić je rekao da su u toku razgovori o tome da li će sledeća runda biti posvećena tehničkim pitanjima ili će to opet biti pregovori na nivou predsednika. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
"Insistiramo na razgovorima o statusu, albanska strana to ne želi, već hoće da razgovara o odnosima dve nezavisne države", rekao je Tadić u intervjuu FoNetu i ponovio stav Beograda da su "pregovori posvećeni statusu, a ne post-statusnim pitanjima".
"Smatramo da je o svemu moguće pregovarati, osim o granicama naše zemlje, njenom suverenitetu i integritetu", naglasio je Tadić i založio se za razradu pitanja suštinske autonomije, uključujući i predlog o davanju kosovskim Albancima statusa najpovlašćenije etničke zajednice.
"U tom kontekstu, spremni smo da idemo dalje sa fleksibilnim predlozima, ali o suverenitetu i integritetu Srbije ne možemo da pregovaramo, niti hoćemo", poručio je Tadić i ukazao da se "pregovori odvijaju u vrlo teškim okolnostima".
U nastavaku pregovora sa optimizmom ćemo uložiti svu energiju i pregovaračku veštinu, ali građani moraju da znaju da teškoće nisu izbegnute, rekao je Tadić. Kako je istakao, rešenje u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) u ovom trenutku ne bi moglo biti doneto na štetu Srbije, zbog principijelne pozicije Rusije, ali i predstavnika Kine, Južnoafričke Republike, Konga, Paname, Perua...
"Svi su potvrdili da bi nezavisnost Kosova bila opasno rešenje i protive se takvoj odluci UN", rekao je Tadić i ocenio da je pozicija Srbije u svetskoj organizaciji sada dobra, ali da iskustva bivše Jugoslavije uče oprezu.
Tadić je precizirao da je srpska delegacija u u Njujorku imala više od 40 bilateralnih susreta i razgovora sa svim najvažnijim državnicima i državama sveta. On je istakao da su neke zemlje, poput Holandije, promenile stav i da se zalažu za rešenje statusa Kosova u UN, što je, kako je ocenio, veliki pomak u odnosu na stanje pre šest ili sedam meseci.
Tadić je ilustrovao i da mu je predsednik Kipra rekao da njegova zemlja nikada neće priznati nezavisnost Kosova, čak i kada bi je Srbija priznala, na šta ga je on uverio da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova.
Postoje i druge evropske zemlje, kao što su Španija, Grčka, Slovačka ili Malta, koje dovode u pitanje nezavisnost Kosova, dodao je Tadić i napomenuo da ima i onih koje su prema tom pitanju veoma uzdržane.
"Pozicija Sjedinjenih Američkih Država (SAD), međutim, i dalje je nepovoljna za Srbiju", napomenuo je Tadić i rekao da je to preneo svim američkim sagovornicima, potvrđujući da Srbija neće priznati nezavisnost Kosova.
Srbija želi najbolje moguće odnose sa SAD, ali na te odnose utiče američki stav prema Kosovu i Metohiji, precizirao je Tadić, koji je apelovao na američke sagovornike da preispitaju svoju poziciju. Oni moraju voditi računa o dugoročnim konsekvencama, a ne samo o tzv. postizanju stabilnosti na prostoru na kojem živi dva miliona Albanaca, objasnio je Tadić i dodao da je američke sagovornike pitao šta će biti sa prostorom na kojem živi 10 miliona Srba.
"Otvorili smo tu debatu i nastavićemo je", rekao je Tadić i izrazio zadovoljstvo što su neki američki zvaničnici, posle Njujorka, već počeli da izlaze sa drugačijim stavovima.
"Potrebno je neprekidno uveravati SAD, Evropu i zemlje širom sveta da je nezavisnost Kosova veoma loše rešenje", naglasio je Tadić.
Ocenjujući da su u Njujorku stvari ipak pomerene u pozitivnom smeru i da je opšta atmosfera bolja, Tadić je najavio da Srbija neće prekidati diplomatsku aktivnost do poslednjeg trenutka pregovora o budućem statusu Kosova.
Veoma je značajno, nastavio je Tadić, što je u Njujoršku deklaraciju unet stav o uzdržavanju od nasilja, pre svega zbog zaštite Srba na Kosovu i Metohiji, koji su najugroženija etnička skupina u Evropi.
U međuvremenu, prištinski javni servis emitovao je snimke pripadnika terorističke organizacije ANA, na šta je predsednik Srbije odmah reagovao.
Postavlja se pitanje ko u tim okolnostima može da govori o nekakvoj nezavisnoj državi, ako postoje paravojne snage izvan svakog zakona, ocenio je Tadić i konstatovao da je to dodatni argument protiv nezavisnosti Kosova i Metohije.
Tadić je, istovremeno, uputio apel i domaćoj javnosti, jer ekstremizam na jednoj, proizvodi ekstremizam na drugoj strani.
Zbog albanskog i srpskog ekstremizma najugroženiji će uvek biti Srbi na Kosovu i Metohiji, objasnio je Tadić i pozvao na uzdržanost i borbu protiv svakog ekstremizma.
Predsednik Srbije je osudio pojavu oblika fašizma, ekstremizma, neonacizma i rekao da država mora preventivno da radi na sprećavanju tih pojava.
"I ovih dana slušamo o nekim nacionalnim strojevima i sličnim organizacijama. Svi moraju da poštuju zakone ove zemlje i odluke njenih državnih organa", napomenuo je Tadić i rekao da će učiniti sve što je u njegovoj moći da se od ekstremizma zaštite svi građani Srbije, naročito najugroženiji, a to su Srbi na Kosovu i Metohiji.
Osvrćući se na atmosferu u pregovorima, Tadić je najpre podsetio da je susreo sve albanske političare sa Kosova i da mu tada nije bilo prijatno, "pogotovo što imamo mnoga saznanja da su neki od njih umešani u ratne zločine".
"S druge strane, moj posao nije da biram sagovornike. Ako šaljemo poruku Albancima da želimo da im ponudimo suštinsku autonomiju i da ne želimo menjanje naših granica i ugrožavanje suvereniteta i integriteta, onda ne možemo da ne razgovaramo i da se ne pozdravimo sa ljudima kojima nudimo da ostanu u našoj zemlji", obrazložio je Tadić.
Prema njegovim rečima, "ako se ne pozdravimo sa njima i ne želimo da razgovaramo sa legitimnim predstavnicima albanskog naroda u Srbiji, onda im šaljemo poruku da je naša ponuda o suštinskoj autonomiji – lažna".
"Moramo da razgovaramo sa njima", dodao je Tadić, "da legitimnim albanskim predstavnicima pružimo mogućnost da sa nama sarađuju i da ostanemo zajedno u istoj zemlji".
"I u tom smislu je bilo nekih promena", preneo je predsednik Srbije, mada je priznao da odnosi nisu prijateljski, jer se pregovara sa dve vrlo suprotstavljene pozicije.
"Ali, da bismo došli do kompromisnog rešenja, moramo ipak zajedno da dođemo do dogovora. Nije dovoljno da se mi dogovorimo sa sobom, nije dovoljno da se Albanci dogovore sa sobom. To je pretpostavka kompromisa", zaključio je Tadić.
.jpg)
