Izvor: Akter, 29.Sep.2015, 19:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Susret Obame i Putina bez proboja
Američki državni sekretar Džon Keri izjavio je danas da Rusija mora da shvati da ne može biti mira u Siriji bez odlaska s vlasti predsednika Bašara Asada
Legitimni mirovni proces mora da uključi razgovore "komplikovane smese" naroda u regionu, rekao je Keri, nakon što su se sinoć iza zatvorenih vrata sastali američki predsednik Barak Obama i ruski predsednik Vladimir Putin.
Analitičari su posle sinoćnog stominutnog sastanka dvojice predsednika ocenili >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << da nije postignut veliki pomak, ali je Keri rekao da se otvorila ogromna mogućnost da se pronađe put napred.
Prvi zvanični susret Obame i Putina u poslednje dve godine završen je bez dogovora o sirijskoj krizi, koja je ozbiljno zategla ionako napete odnose SAD i Rusije.
Jedno od najvažnijih razmimoilaženja između dve strane ostao je upravo status Asada: SAD insistiraju da on više ne može da vodi Siriju, dok Putin ostaje na strani tog svog dugogodišnjeg saveznika, za koga tvrdi da je najbolja odbrana od ekstremista Islamske države.
Izgleda ipak da i Obamu i Putina zanima da li bi njihov sastanak tokom zasedanja Generalne skupštine UN mogao da donese napredak u zaustavljanju četvorogodišnjeg sirijskog rata, u kojem je do sada poginulo oko četvrt miliona ljudi, a milioni su u izbeglištvu.
Po rečima Putina i američkih zvaničnika koji su se obratili novinarima u ime Obame, tokom jednoipočasovnog razgovora obojica lidera su govorila o potrebi saradnje, a ruski predsednik je rekao da je bilo i mnogo zajedničkih stavova.
Američki zvaničnici rekli su da su se Putin i Obama saglasili da traže načine za rešavanja krize, iako američki predsednik insistira na tome da Bašar Asad ne može biti deo konačnog rešenja.
Putin je rekao da je najnovije jačanje vojnog prisustva Rusije u Siriji deo napora da se porazi Islamska država i sugerisao da bi Rusija mogla da pokrene i vazdušne napade na ekstremiste.
I u tom slučaju je, međutim, malo verovatno da bi Moskva mogla da se pridruži vojnoj koaliciji koju u borbama u Siriji predvode SAD.
Putin je naglasio da bi njegova zemlja izvela napade iz vazduha isključivo u skladu s međunarodnim pravom i ponovo kritikovao Ameriku i njene saveznike zato što na sirijskoj teritoriji dejstvuju bez odobrenja UN.
Po oceni agencije AP, to što su se dvojica lidera uopšte sastala, govori o Obaminom mirenju s činjenicom da Rusija igra sve veću ulogu u rešavanju sirijske krize.
Obama je u poslednje dve godine odbijao da se zvanično sretne sa Putinom zbog uloge Rusije u ukrajinskom konfliktu, ali su zvaničnici Bele kuće procenili da u tome treba malo popustiti kako bi lično saznao motive Putinove politike prema Siriji.
Posle nedavnog uspeha pregovora o iranskom nuklearnom programu, koji je bio rezultat retko viđenog savezništva Rusije, Kine i Zapada, američki zvaničnici su se zapitali da li bi takvo partnerstvo moglo da posluži i kao model za Siriju, navodi AP, dodajući i da pojedini političari u Vašingtonu veruju da Putin polako gubi strpljenje prema Asadovoj politici.
Privatno, oni smatraju da je Putin i dalje sklon da sarađuje sa SAD u uklanjanju Asada sa vlasti, a da jačanje ruskog vojnog prisustva u Siriji ne služi samo tome da se ojača njegov režim, već i da se stekne naklonost onih koji bi ga eventualno zamenili.
