Izvor: S media, 28.Feb.2011, 22:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija stala sa reformama!
Reforme u Srbiji su u zastoju već nekoliko godina, tako da Srbija zaostaje po tom pitanju za zemljama centralne i istočne Evrope iz 2.000-te godine, zaključeno je danas na okruglom stolu o institucionalnim reformama u 2010.
Ekonomista Boško Mijatović istakao je, na skupu u centru za Liberalno-demokratske studije, da se tranzicija u Srbiji ``zaglavila na pola puta`` i da je reformski elan nestao, pa preovladjuju partijski, politički i lični interesi.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
S media rezime: Od svitanja do sumraka (VIDEO)
Ocenivši da je približavanje Evropskoj Uniji ``na dugom štapu``, on je rekao da se sporo sprovodi reforma pravosudja, da se donose zakoni koji nisu u skladu sa evropskim a dosta proevropskih koji su doneti se ne primenjuju.
Analitičar Marko Paunović rekao je da je Srbija na dvanestom mestu od trinest zemalja regiona, koje se baš i ne odlikuju dobrim institucionalnim reformama. Prema njegovim rečima, reforme u Srbiji ``prilično su stale``, a poslednja reformska godina bila je 2 005. i od tada se gotovo ništa ne dogadja.
``Danas zaostajemo za reformama u Rumuniji iz 2.000.``, ocenio je on.
Fale bar dve plate
Po mišljenju ekonomiste Borisa Begovića, Srbija je sve dalje od tržišne privrede, i 85 odsto dela svih investicija čine subvencije, koje daje nadležno ministarstvo.
On smatra da se kod nas ključne odluke ne donose na tržištu, već u Vladi Srbije, istakavši da je ``Srbija na lošem putu koji je udaljava od tržišne privrede``.
Rashodi jesu veći nego u nekim zemljama u tranziciji, ali u nekim zemljama penzije su i veće. Broj penzionera u odnosu na ukupno stanovništvo je 21 odsto, što je ipak manje od drugih zemalja, gde iznosi 27 odsto, kazala je ona.
EK: Akcize krše S S P
Zamenik direktora Republičkog Zavoda za statistiku, Miladin Kovačević rekao je, da nije dobro što se finansijska konsolidacija svela na penzioni sistem, koji treba najviše da štedi. Prema njemu, problem je u izostanku reforme u javnim preduzećima, jer se to loše odražava na investicionu klimu.
Po rečima profesora Slobodana Samardžića , do zastoja reformi došlo je jer je došlo i do zastoja u proširenju Evropske Unije, pa su sada ``vlasti skoncentrisane na kandidaturu a ne na članstvo``.
``Srbija jeste snizila carine na robu iz EU na 3,4 odsto, što je niže, nego na proizvode iz trecih zemalja, ali je pitanje kakva je svrha liberalizacije ako ona nije uskladjena sa privrednim razvojem``, ukazao je on.
(Tanjug)
