Izvor: Blic, 14.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija mora da zna kuda ide
Srbija ne bi trebalo da se priklanja ni Rusiji ni SAD, to je apsurdna dilema. Ali Srbija mora da zna kuda ide. Do sada je bilo neupitno da je temeljna i dugoročna orijentacija Srbije da se pridruži evroatlantskim integracijama. Sada se to dovodi u pitanje. To bi bila kardinalna promena o kojoj parlament mora da se izjasni, ali i građani na narednim izborima, kaže za „Blic" Živorad Kovačević, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji i nekadašnji ambasador naše zemlje u Vašingtonu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kovačević je nedavno izabran za prvog čoveka Spoljnopolitičkog saveta pri Ministarstvu spoljnih poslova. Zadatak tog tela je, između ostalog, i da pomogne u izradi spoljnopolitičke strategije Srbije za narednih deset godina.
- Jako je dobro da se pristupa izradi te strategije, jer bi ona, ako se usvoji, mogla da otkloni neke dileme koje su u poslednje vreme otvorene i u pitanjima za koja se mislilo da postoji uverljiv većinski konsenzus. Nacrt te strategije će pripremiti jedini za to nadležan organ, Ministarstvo spoljnih poslova, a članovi Saveta će dati svoja mišljenja. Vreme je takođe da ministar izađe sa svojim ekspozeom o spoljnoj politici (koga dugo nije bilo) i da ga Skupština prihvati (ili odbije). I jedno i drugo bi predstavljalo onda obavezu za sve državne organe, a ne da svaki ministar ima svoje viđenje spoljnopolitičke orijentacije zemlje i sa njim istupa u domaćoj i inostranoj javnosti.
Stoji li teza da je sada prvi put ruski ambasador u Beogradu uticajniji od američkog?
- Stoji. To je donekle razumljivo jer Rusija, iz sopstvenih interesa, drži stranu Srbiji u razrešenju kosovskog čvora, a Vašington ima potpuno drugačiji stav. Ipak, kao što nije bilo dobro kad se američki ambasador ponekad ponašao kao neopozivi arbitar i netraženi savetodavac, bilo bi jednako loše da to čini ruski ambasador.
SAD najavljuju jednostrano priznanje nezavisnosti Kosova, mimo odluke SB UN?
-To je najgora solucija. Bilo bi to treći put da SAD zaobilaze jedino kompetentni organ u tim pitanjima - Savet bezbednosti (posle bombardovanja Jugoslavije i napada na Irak), čime bi se jedini sistem globalne bezbednosti koji svet ima - Ujedinjene nacije - doveo na potpunu marginu u međunarodnim odnosima.
Vlada oštro reaguje na izjave Kurta Vokera, a izostala je slična reakcija kada je podršku nezavisnom Kosovu iz Tirane uputio predsednik SAD Džordž Buš?
- Na Vokerovu izjavu je trebalo reagovati. Misija trojke i pregovori nemaju nikakvog smisla ako se unapred kaže da će se jednostrano proglašenje nezavisnosti priznati. Mislim da je uputnije bilo protestovati i tražiti objašnjenje od Vašingtona, nego obaveštavati SB „o otvorenoj pretnji SAD". Stejt department je ipak odgovorio da je reč o pogrešnoj interpretaciji. Reagovanja i vokabular Vlade su u poslednje vreme jako zaoštreni i sve više konfrontirajući. To ne doprinosi jačanju naše pozicije.
Kakve su posledice diplomatskog rata sa SAD?
- Upotrebili ste krupnu reč. Bilo bi loše ako neko stvarno namerava da vodi rat, makar i diplomatski, sa SAD. Sve se može reći odlučno i jasno, a da se baš ne stavlja prst u oko.
Ako SAD jednostrano priznaju nezavisno Kosovo, da li će članice EU biti podeljene povodom tog pitanja?
- One su već podeljene. Više zemalja članica, bilo zbog blizine regiona ili uporedivih problema kod kuće, rezervisano je prema ideji nezavisnosti Kosova, a posebno da se pitanje reši van SB. Među njima je i uticajna Španija, a izgleda da je i Berlin u nedoumici. To je pravi test za EU - kako obezbediti jedinstvo i reafirmisati se kao treći, relativno nezavistan ključni faktor, pored SAD i Rusije... Očigledno je vrlo teško naći formulu koja neće ugroziti: atlantsko savezništvo, ulogu UN, bezbednost u regionu, ali i jedinstvo Unije. Nije bez razloga Kušner rekao da je važnije jedinstvo EU nego samo rešenje kosovskog problema. Ako SAD i Rusija ostaju nepomerene u svojim stavovima, jedini dinamičan element u rešavanju ove enigme jeste stav EU a ne pregovaranje između Beograda i Prištine, od koga se realno ne može očekivati da stvar pomeri sa sadašnje mrtve tačke. Treba sačekati predloge Išingera, jer se stavovi druge dvojice u trojci znaju.
Kako će se ponašati Rusija?
- Rusija svakako ostaje na svom već proklamovanom stanovištu i ona će biti žestoko protiv priznavanja nezavisnosti van SB, u kome ima pravo veta. Ranije se moglo spekulisati da će Rusija možda napraviti neki dil sa Amerikom i za popuštanje u pitanju Kosova u zamenu za američke ustupke u pitanjima raketnog štita ili uključenja Gruzije u NATO. Međutim, ispostavilo se da su u pitanju strateški stavovi Moskve. Putin je pred kraj svog mandata veoma jak, ima veliku podršku u ruskoj javnosti (za razliku od Buša koji ima vrlo nizak rejting i kome i republikanci odriču lojalnost u strahu da ne izgube svoja mesta u Kongresu), Rusija dobro stoji finansijski i ekonomski, u stanju je da ucenjuje isporukom gasa itd. Putin praktično kaže: „Ja vam nisam Jeljcin, niti je ovo Jeljcinova Rusija - ne možete ni u jednom pitanju zaobići naš stav i naš glas." U toj situaciji, Kosovo nije više jedan od pregovaračkih poena, već je deo dugoročnije strategije. Ostaje pitanje da li se pri tom želi i jače instaliranje na Balkanu. Ako Rusi prihvate neku kompromisnu formulu, srpska strana će morati to da prihvati.
Balkan pod kontrolom
Hoće li nasilna nezavisnost Kosova dovesti do novih sukoba na Balkanu? - Ulazimo u period pojačane nestabilnosti, bez obzira na to kakvo rešenje bude doneto, ali ni sa produžavanjem statusa kvo stabilnost ne bi bila održana. Ipak, ne verujem u mogućnost novih oružanih sukoba i velikog talasa nasilja. Međunarodna zajednica je u drugoj situaciji nego na početku raspada Jugoslavije i može da obezbedi kontrolu. Ako to ne bi bila u stanju, izgubila bi svaki kredibilitet i legitimitet.
