Izvor: TvojPortal.com, 11.Dec.2011, 15:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šerovanje tišine
Dnevnik.rs Hoće li država pribeći normiranju interneta uoči narednih izbora, pitanje je koje je u Srbiji aktuelizovano ponajviše zbog rasprostranjenog uverenja stručnjaka da će internet, a pre svega društveni mediji, biti jedno od značajni(ji)h bojnih polja u kampanji koja je nezvanično već počela. Pod neposrednim uticajem upravo završenih parlamentarnih izbora u Hrvatskoj, neodumice o normiranju su, za sada, svedene na pitanje regulisanja preizborne tišine na internetu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com <<
Naime, uoči izbora u Hrvatskoj, 4. decembra, Državno izborno povjerenstvo – hrvatski pandan našem RIK-u – objavilo je upozorenje učesnicima izbornog procesa o tome da je neophodno da se i na internetu, a pre svega na društvenim medijima (Fejsbuk, Tviter, Jutjub, Fliker, Vimeo...), pridržavaju izborne tišine. U Hrvatskoj predizborna tišina počinje 24 časa pre izbornog dana i traje sve do zatvaranja birališta.
– Kvaka je u tome što postoji zabrana stranačke propagande, ali ne postoje sankcije. To, drugim rečima, znači da vas, i ako kršite predizbornu tišinu, za to niko ne može kazniti – kaže Krunoslav Vidić, savetnik za komunikacije iz Hrvatske, koji u razgovoru za „Dnevnik“ ponajpre dovodi u pitanje svrshishodnost instituta predizborne tišine.
– Duboko sam uveren da predizborna tišina nikada nije imala preteranu svrhu, čak ni na teorijskom nivou – kaže Vidić. – Sumnjam, naime, da se bilo kada dogodilo da bi birači, nakon što su ih političari i stranke danima, nedeljama ili mesecima bombardovali porukama, oglasima i ostalim alatima političkog advertajzinga, u tišini te predizborne tišine, seli, prelistali izborne pamflete i odlučili kome će poveriti svoj glas. Iako teorija kaže da kampanje utiču na 3 do 5 odsto birača, praksa pokazuje da je postotak puno veći. Evo, i poslednji izbori u Hrvatskoj pokazali su da je kampanja uticala na oko 25 procenata birača. Nije se jednom dogodilo da upravo dobro odrađena kampanja presudi izbore.
Vidić ističe da apsurdnost predizborne tišine naročito dolazi do izražaja u eri interneta, jer je njega teško, uprkos stalnim pokušajima, ućutkati. Otuda su, po njemu, besmisleni i pokušaji da se internet normira, makar samo u svrhu izbornog procesa, jer je na tom putu i ovako previše prepreka: pitanje zakonske nadležnosti, serviranja informacija na lokacijama koje nisu u dometu domaćeg zakonodavstva, ograničenja i prepreka koje stoje na putu otkrivanja autora ili vlasnika sadržaja itd.
Iako kršenje predizborne tišine u Hrvatskoj ne povlači za sobom sankcije, Vidić primećuje da su se kandidati i političke stranke, a biće da je to zbog straha da ne budu označeni u javnosti za kršenje tišine, suzdržavali bilo kakve komunikacije na društvenim medijima.
– Čak nisu javno ni poželeli dobro jutro ekipi na Fejsbuku ili Tviteru, iako su radili svakog dana. Da ne spominjem moguće pozive za izlazak na izbore. Bez bilo kakvog političkog prefiksa ili sufiksa, da građani, jednostavno, budu birači i odluče ko će ih voditi te kako će živeti u mandatnom razdoblju. Ako se toliko vodi računa o biračima, zašto se onda ne poskidaju u svi plakati i bilbordi, kako i oni ne bi uticali na birače dok ovi idu subotim na pijacu? Jer, koja je razlika između plakata kojeg vidite kad idete na prvu jutarnju kafu tokom predizborne tišine i banera koji će vas dočekati na omiljenom veb-portalu? Ako političar može da poželi dobro jutro svojim komšijama i lično da ih pozove da izađu na izbore, zašto to ne bi mogao da učini i preko Fejsbuka ili Tvitera – navodi Vidić.
Naša Republička izborna komisija još nema nijedan akt koji reguliše predizbornu tišinu na internetu, ali njen predsednik, Predrag Grgić, je uveren da će takav propis biti donet nakon raspisivanja predstojećih parlamentarnih izbora. Kada je reč o mogućem modelu, Grgić, uz ogradu da iznosi lični stav, ne krije da mu se odluka hrvatskog DIP-a čini „veoma interesantnom“.
U izjavi „Dnevniku“ Grgić podseća na to da je predizborna tišina regulisana članom 5 Zakona o izboru narodnih poslanika, gde piše „izborna propaganda preko sredstava javnog obaveštavanja i javnih skupova i objavljivanje rezultata izbora zabranjeni su 48 časova pre dana održavanja izbora i na dan održavanja izbora do zatvaranja biračkih mesta.“ Internet, međutim, napominje predsednik RIK-a, do sada nije bio ubrajan u sredstva javnog obaveštavanja.
–Lično smatram, pošto RIK o tome još nije zauzeo stav, da bi norme koje regulišu izborni proces trebalo prilagoditi stvarnosti i da bi internet trebalo tretirati kao sredstvo javnog obaveštavanja. U tom smislu, uveren sam da će Republička izborna komisija blagovremeno regulisati pitanje predizborne tišine i na internetu – navodi Grgić.
Miloš Đajić, predsednik UO Društva Srbije za odnose s javnošću, iako takođe smatra nužnim da se reguliše pitanje predizborne tišine na internetu, ne drži mudrim da RIK potpuno preuzme model hrvatskog DIP-a. Đajić, koji je uz Krunoslava Vidića i Marka Rakara koautor priručnika „Politička komunikacija na internetu“, u razgovoru za „Dnevnik“ pojašnjava da bi predizborna tišina na internetu trebalo da se odnosi na veb portale, ali ne i društvene medije.
– Hrvatski DIP je za prethodne parlamentarne izbore donelo vrlo stroga pravila, zabranivši čak političarima da komuniciraju i preko društvenih mreža. Očekujem da naš RIK neće pribeći tako rigidnim merama. Smatram da bi tumačenje Zakona trebalo da bude takvo da se i veb portali na Internetu smatraju delom medijskog sistema Srbiji i da za njih važe ista pravila kao i za elektronske i štampane medije – navodi Đajić.
S druge strane, napominje, uređivati društvene mreže je uzaludan posao, tako da taj prostor treba ostaviti ljudima da ga normalno koriste tokom tišine, dakle kao i svakog drugog dana. Naš sagovornik, međutim, ne deli Vidićevo mišljenje da je apsurdno postojanje predizborne tišine, već se zalaže za skraćenje njenog trajanja.
– Bilo bi dobro da se predizborna tišina sa sadašnjih 48 smanji na 24 časa, jer nema razloga da traje toliko dugo – ocenjuje Đajić. – Ono što svi treba da razumeju jeste da političke stranke i kandidati neće sedeti skrštenih ruku kod kuće i čekati da se izbori završe. Oni imaju legitimno pravo da komuniciraju sa biračima sve dok se ne zatvore biračka mesta, i stoga ne bi trebalo svaku aktivnost stranaka u periodu predizbornje tišine karakterisati kao kršenje iste.
Denis Kolundžija
drzavaizborna tišina
