Izvor: Blic, 22.Jun.2010, 19:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savet Evrope: Beograd i Priština da zauzmu fleksibilniji stav
Parlamentarna Skupština Saveta Evrope (PS SE) u Strazburu usvojila je danas rezoluciju o Kosovu kojom se ističe statusna neutralnost te najstarije evropske organizacije prema Kosovu, ali i potreba njenog većeg angažovanja radi prevazilaženja problema u domenu vladavine prava, demokratije i poštovanja ljudskih i manjinskih prava.
U rezoluciji, sačinjenoj na osnovu izveštaja izvestioca za Kosovo Bjerna fon Sidova, se ističe da SE primenjuje statusno-neutralnu politiku prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kosovu i priznaje dalje važenje rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, iako su 33 članice ove evropske organizacije priznale Kosovo.
U cilju jačanja uloge SE na Kosovu, PS SE ukazuje da je potrebno uspostaviti radne kontakte s kosovskim vlastima uz poštovanje statusne neutralnosti.
U preporukama koje je PS SE danas usvojila ističe se da, premda podeljene po pitanju statusa, članice SE treba da budu ujedinjene u podršci većem angažovanju SE na Kosovu radi dobrobiti svih građana koji tamo žive
"PS SE poziva političke stranke da počnu dijalog sa predstavnicima političkih snaga u Skupštini Kosova o pitanjima od zajedničkog interesa uz uzimanje u obzir legitimnih interesa i primedbi Srbije i Rezolucije SB UN 1244," navedeno je u rezoluciji.
U preporukama koje je PS SE danas usvojila ističe se da, premda podeljene po pitanju statusa, članice SE treba da budu ujedinjene u podršci većem angažovanju SE na Kosovu radi dobrobiti svih građana koji tamo žive.
Uzmajući u obzir situaciju analiziranu u izveštaju o Kosovu, koju je predstavio fon Sidov, PS SE takođe poziva Euleks, UNMIK, institucije Prištine i vladu u Beogradu da preduzmu određene korake u cilju otklanjanja problema sa kojima se suočavaju stanovnici Kosova.
PS SE poziva EU da nastavi da vodi politiku "različitog pristupa statusu ali uz jedinstvo angažovanja", obezbeđujući evropsku perspektivu Kosova u okviru pristupa Zapadnom Balkanu, kao i da ojača Euleks i njegovu ulogu na severu Kosova, istaknuto je u rezoluciji.
U rezoluciji se, takođe, apeluje na vlasti u Prištini i Beogradu da zauzmu fleksibilan pristup prema regionalnoj saradnji kako bi olakšali učešće svojih predstavnika na međunarodnim skupovima bez obzira na pitanje statusa i budu aktivni u unapređenju dijaloga i pomirenja među zajednicama na Kosovu.
Vlasti u Prištini se pozivaju da u potpunosti uzmu u obzir multietnički karakter Kosova, striktnim sprovođenjem zakona o zaštiti prava manjina i decentralizacije stvaraju uslove za bezbedan povratak i reintegraciju raseljenih
Zvaničnici Srbije i Kosova, kako se navodi, treba da zauzmu pragmatičan pristup i pokušaju da reše praktične probleme kojima su izloženi kosovski Srbi i druge manjinske zajednice na Kosovu, poput izdavanja ličnih dokumenata i snabdevanja energijom.
Beograd i Priština se, takođe, pozivaju da učine napor kako bi olakšali priznavanje svojinskih prava i povraćaj imovine legitimnim vlasnicima, nastave da sarađuju po pitanju nestalih i obezbede punu saradnju sa Euleksom i Haškim tribunalom u istragama o ratnim zločinima.
Vlasti u Prištini se pozivaju da u potpunosti uzmu u obzir multietnički karakter Kosova, striktnim sprovođenjem zakona o zaštiti prava manjina i decentralizacije stvaraju uslove za bezbedan povratak i reintegraciju raseljenih i preduzimaju odlučne mere protiv diskriminacije na etničkim osnovama.
U rezoluciji PS SE nalaze se samo dve stavke koje se odnose na vlasti u Srbiji. PS SE, naime, poziva srpske vlasti da uklone praktične prepreke za povratak raseljenih poput pristupa informacija, uključujući informacije iz katastra i prenosa dokumenata, kao i da osmisle integraciju raseljenih koji ne žele da se vrate na Kosovo.
PS SE poziva Euleks, UNMIK i kosovske institucije da pojačaju napore za uspostavljanje vladavine prava posebno, javnom osudom korupcije, donošenjem zakona i preduzimanjem konkretnih koraka za popravljanje stanja u pravosuđu, navedeno je u rezoluciji.
Takođe, pozivaju se kosovske institucije da obezbede punu saradnju da Euleksom u kontesktu istraživanja ratnih zločina i organizovanog kirminala.
U rezoluciju je uvršten i amandman kojim se podseća da je PS SE uvek izražavala nadu da će za svo stanoivništvo Kosova biti garanatovan i omogućen pristup Evropskom sudu za ljudska prava, iako Kosovo nije članica ove panevropske organizacije.
Sidov: Koegzistencija na Kosovu ne znači zajednički život
Izvestilac komiteta za politička pitanja Saveta Evrope Bjern fon Sidov predstavio je danas poslanicima Parlamentarne skupštine izveštaj o Kosovu u okviru drugog dana letnjeg zasedanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PS SE) u Strazburu.
Sidov je podvukao neutralnost Saveta Evrope u pogledu statusa Kosova i istakao loše stanje posebno u domenu vladavine prava, ističući u izveštaju kao najveće probleme položaj manjina, kršenje ljudskih prava, sudstvo, korupciju, trgovinu ljudima i diskriminaciju.
"Slabo poštovanje vladavine prava negativno utiče na svakodnevni život svih ljudi na Kosovu, bez obzira na to kojoj zajednici pripadaju", istaknuto je u izveštaju.
Sidov je konstatovao da je teritorijalni integitet Kosova sačuvan, ali da postoji jaz između juga i severa
Sidov je u uvodu, otvarajući raspravu, rekao da je situacija na Kosovu mirna, ali da reč koegzistencija ne znači da Srbi i Albanci žive zajedno.
"Škola koju sam video na Kosovu ima dva ulaza”, naveo je Sidov i konstatovao da je teritorijalni integitet Kosova sačuvan, ali da postoji jaz između juga i severa.
"Srbi sa juga su zainteresovaniji za zajednički život na Kosovu. Veliki broj Srba sa Kosova se oseća napuštenim, pa čak smatraju i da ih ni Beograd ne sluša”, dodao je Sidov.
On je preneo da je Kosovo jednostrano usvojilo različite konvencije koje se odnose na ljudska prava, ali je problem, ukazao je Sidov, njihova primena, jer se pravosudni sistem nalazi u lošem stanju.
Sidov smatra da Savet Evrope treba da ima aktivniju ulogu na Kosovu
Po Sidovu, situacija na Kosovu je veoma polemična tema, ali, kako je rekao, on odbija da učesvuje u toj polemici, kako bi ohrabrio konsenzus radi (postizanja) kompromisa.
"Kakav god da je status Kosova i nacionalna pripadnost žitelja, trebalo bi svi da imaju podjednaka elementarna ljudska prava. Dakle svi treba da se skoncentrišemo na pitanja normi”, istakao je švedski poslanik.
On je preporučio da SE može i da bi trebalo da ima aktivniju ulogu na Kosovu, podvlačeći da će njegov izveštaj imati ulogu da ojača vladavinu prava na Kosovu.
