Izvor: Politika, 26.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sat ne otkucava isto za Koštunicu i Tadića
Približavanje odluke o Kosmetu, bez nove vlade, ne ide u prilog predsedniku Srbije, koji bi mogao da je dočeka kao jedini političar na vlasti u tom trenutku
Na ponudu Demokratske stranke da sve partije osim radikala i socijalista uđu u vladu demokratskog bloka zvanično je odgovorio jedino Čedomir Jovanović, lider Liberalno-demokratske partije, i to odbijanjem partnerstva sa Demokratskom strankom Srbije i G17 plus. Po tome bi se moglo zaključiti da je jedino lider najmalobrojnije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << partije u tom bloku, ozbiljno shvatio tu ponudu. On je umesto toga predložio manjinsku vladu DS i LDP uz podršku DSS i G17 plus, što većina analitičara smatra nemogućim.
Prvo zato što to, makar prema predizbornim izjavama, najverovatnije ne bi prihvatio DSS, a verovatno ni G17 plus. Drugi, ali ne manji, problem ove "nemoguće" vlade je razilaženje DS i LDP po pitanju rešenja statusa Kosova. Prvi su, naime, obećavali da nikada ne bi stavili potpis na nezavisnost Kosova, a ovi drugi istovremeno uveravali glasačko telo da im ne bi bio problem i da na takav način reše kosovsku dramu. Istina, uz neke garancije za kosovske Srbe. Ako ih posle potpisa tamo još bude.
A ako se ovi dijametralni stavovi imaju u vidu teško bi bilo objasniti glasačima na kojoj su se to sredini našle demokrate i liberali, ako ni jedni ni drugi nisu popustili.
Dakle, ponuda kojom je DS želeo da pokaže spremnost da sarađuju sa svim strankama demokratskog bloka može se okarakterisati kao kurtoazna.
Umesto da ukaže na brojnost mogućnosti koje ima DS za sastavljanje vlade, ova ponuda više je pokazala ono na šta većina analitičara ukazuje od izborne noći – da je najverovatnija, iako teško dostižna, vlada DS, DSS, G17plus.
– Vlada DS i LDP praktično je nemoguća i ovaj predlog je najobičnije manevrisanje koje bi možda trebalo da pokaže da, eto, ako DSS ima opciju sa radikalima, i DS ima sa liberalima – kaže analitičar Zoran Stojiljković i dodaje: "Najstabilnija i najverovatnija, a možda i jedina šansa da se sastavi vlada je većinska vlada DS, DSS i G17 plus. Druga najverovatnija opcija je manjinska vlada DS i G17 plus uz podršku DSS, ali bi to bila isuviše nestabilna vlada za probleme koji je očekuju".
Razilaženje LDP-a sa ostalim partijama, ne samo demokratskog bloka, po pitanju Kosova, problem je, kaže Stojiljković, koji vladu DS – LDP čini neuporedivo nestabilnijom od one koja bi izašla iz saveza DS i DSS. Vlada u kojoj bi se nalazio LDP, dodaje on, imala bi problem sa usaglašavanjem stavova.
Da ovu prvu ponudu DS ne treba uzimati za ozbiljno, smatra i Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa.
To je, tvrdi on, manevrisanje DS i potpuno nemoguća varijanta.
– Jedina šansa da se napravi vlada je koalicija DS, DSS i G17 plus, i to kao većinske vlade. Sve ostale kombinacije su nestabilne i ne bi izdržale iskušenja. Glavni problem Srbije trenutno je Kosovo, a LDP je partija koja se najviše ne uklapa sa ostalima koje manje-više imaju sličan stav po tom pitanju. Manjinska vlada DS i LDP, čak i kada bi nekako dobila podršku DSS, bila bi najnestabilnija vlada – smatra Nikolić.
Insistiranje DS na svom kandidatu za premijera, analitičari za sada uglavnom tumače kao uobičajeno zaoštravanje na početku pregovora o vladi, ali malo ko veruje da će i DS i DSS zatezati konopac do pucanja.
– Niko sebi neće smeti da dozvoli da bude odgovoran za to što Srbija nema vladu u trenutku kada se rešava pitanje Kosova. Zato će dogovora sigurno biti i to najkasnije do kraja marta – uveren je Stojiljković.
On je uveren da se situacija propalih pregovora DS i DSS posle izbora 2003. godine, kada je DS ultimativno podigao ulog u pregovorima, a DSS našao izlaz u manjinskoj podršci SPS-a, neće ponoviti. DS je, dodaje naš sagovornik, tada bio u specifičnoj situaciji zbog unutarstranačkih previranja, i teško da bi se sada ponovila ta situacija.
Međutim, specifičnost ovog trenutka je kosovski problem.
Upravo to će, uvereni su analitičari, ubrzati pregovore. Međutim, već se spekuliše da bi Kosovo, osim tajminga, moglo presudno uticati i na sastav vlade, pa možda čak i na to da DS odustane od svog kandidata za premijera i to mesto, ipak, ustupi DSS-u.
Naime, u zavisnosti od rešenja za status Kosova, politička scena u Srbiji bi mogla da se radikalizuje, a u slučaju ekstremno lošeg rešenja za Srbiju i da poveća šanse za trenutno malo verovatnu koaliciju DSS i SRS. To je, smatra Milan Nikolić, vlada koja bi se verovatno oštro protivila eventualnom oduzimanju Kosova, i možda bi u tome imala i neke rezultate, koji bi se, ipak, dodaje on, merili milimetrima, dok bi se ekonomski zaostatak mogao meriti kilometrima. Međutim, i takva vlada imala bi više šanse da isposluje veto Rusije nego ona u kojoj bi bilo disonantnih tonova i zalaganja za nezavisnost Kosova. Naime, Beogradu je ranije jasno stavljeno do znanja da se podrška zvanične Moskve može očekivati samo ako je stav Beograda po pitanju Kosova čvrst i jedinstven. Ukoliko toga nema, nema ni podrške.
Jedino to bi možda moglo navesti Vojislava Koštunicu da uđe u vladu sa DS čak i ako Boris Tadić ostvari svoju nepromišljenu pretnju iz izborne noći da premijersko mesto neće dati nikome osim Đeliću. S druge strane, dobar motiv da se Tadić predomisli može biti činjenica da je teret eventualnog lošeg rešenja za Kosovo lakše nositi sa DSS-om kao partnerom u većinskoj vladi.
Pogotovo ako se ima u vidu, kako je to juče primetio i Nenad Đurđević, iz Centra za nenasilnu akciju, da bi u trenutku eventualne odluke o oduzimanju Kosmeta, jedini legitimni predstavnik Srbije bio njen predsednik Boris Tadić, jer odlazeća vlada, kako je i DS napomenuo, ima pravo da obavlja samo tehničke poslove, ali ne i da donosi ključne odluke.
Koliko taj teret može biti veliki najbolje govori činjenica da su, kako je "Politika" već pisala, zapadni zvaničnici, pre svega Britanci, procenjivali da bi najbolje bilo da se objavljivanje Ahtisarijevog plana odloži za vreme između izbora i formiranja nove vlade kako to rešenje ne bi palo na dušu demokratskim, postoktobarskim, snagama u Srbiji. A ovaj sticaj okolnosti mogao bi da devalvira podršku koju lider DS daje kandidatu svoje stranke za premijera. Pogotovo kada se ima u vidu da sa 23 odsto glasova DS ne može da napravi nikakvu vladu, baš kao što to ne mogu ni radikali sa svojih 28.
Potonjima treba makar onih 17 odsto DSS-a, a prvima pride sedam odsto G17 plus. Ta činjenica je tačka od koje počinju pregovori i prave kompromisi. Sve ostalo je precenjivanje svojih mogućnosti.
Dragana Matović
[objavljeno: 26.01.2007.]
