Izvor: Politika, 02.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo dvesta prijava iz dijaspore
U Direkciju je do 30. juna stiglo više od 50.000 prijava naslednika, ali se očekuje još nekoliko hiljada pisama sa ovim datumom na poštanskom žigu
Redovi ispred Republičke direkcije za imovinu u Beogradu, koji su viđani prethodnih dana u Gračaničkoj 8, podsetili su nas na neka prošla vremena kada smo u dugim kolonama čekali šećer, zejtin, brašno, benzin... Ovog puta, po tropskoj vrućini, naslednici oduzete imovine nakon Drugog svetskog rata stajali su u redu da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predaju prijavu za evidentiranje pokretne i nepokretne imovine koja je vlasnicima po 37 osnova oduzimana nakon 1945.
Kako se primicao 30. juni, rok do kada su naslednici mogli da podnesu zahtev, to su redovi onih koji su lično želeli da predaju prijavu postajali sve duži. Tako je ispred direkcije poslednjih nekoliko dana vladalo pravo opsadno stanje. Po broju prispelih prijava udarni dan je bio 27. jun, kada je stiglo 10.000 zahteva, bilo putem pošte ili neposredno.
Dan nakon isteka roka za prijavljivanje imovine, pomoćnik direktora Republičke direkcije za imovinu Milica Đorđević kaže da je stiglo više od 50.000 prijava, ali se time privodi kraju tek prvi deo posla. Ostalo je još da se podnosiocima zahteva izda više hiljada potvrda.
• Kada će biti obrađene sve prijave za evidentiranje oduzete imovine?
– Po našoj proceni, imajući u vidu da smo do 26. juna evidentirali ukupno oko 23.000 prijava, a da u prostorijama Republičke direkcija za imovinu ima oko 30.000 neotvorenih preporučenih pošiljki koje su stigle posredstvom pošte i da se tim putem očekuje još nekoliko hiljada prijava, a da je sa jučerašnjim danom stiglo više od 50.000 prijava, ne bih mogla precizno da kažem kada će svi podaci iz prijava biti uneti u elektronsku bazu podataka.
Većina građana je podnosila zahtev "u minut do dvanaest", što je uveliko otežalo našoj službi da brže radi na evidentiranju. Dnevno smo evidentirali oko 1.000 prijava. Znači, one su zavedene i prošle su kroz program pisarnice. Svakodnevno smo izdavali oko 950 potvrda podnosiocima prijave.
• Zašto ste izdavali manje potvrda
– Zbog toga što jedna prijava sadrži po pet-šest vezanih prijava, imajući u vidu veći broj naslednika koji pretenduju na istu imovinu. To znači da jedna prijava može da sadrži i do deset potvrda na istu imovinu i po istom osnovu oduzimanja. Naslednicima koji su podneli prijave za evidenciju iste imovine, ali ne istovremeno nego u različitim danima, pojedinačno nismo uspeli da izdamo potvrdu, jer ih nismo još obradili. Bez obzira na to što je reč o istoj imovini koja ima više pravnih naslednika, svaka prijava pojedinačno mora da se obradi i ubaci u bazu podataka.
• Da li će biti razmatrane prijave koje budu naknadno stigle u direkciju posredstvom pošte, sa utisnutim datumom 30. juni na žigu pošiljke?
– Bitno je da datum na žigu pošiljke iz zemlje i dijaspore bude 30. juni. Da li će ta prijava, koja je 30. juna poslata poštom iz Nemačke, Australije, SAD ili Kragujevca, stići u direkciju 10. ili 15. jula, ne menja stvar. Ukoliko ona bude imala žig pošte sa 30. junom tretiraće se kao blagovremena prijava i podnosiocu će biti izdata potvrda o prijavi za evidentiranje oduzete imovine. Prethodnih dana bilo je problema, pošto pojedine potvrde nisu bile uručene, jer poštari nisu mogli da pronađu podnosioca zahteva na adresi koju je dostavio na prijavi ili jednostavno nisu zaticali te ljudi kod kuće.
• Koji je sledeći potez Direkcije za imovinu, nakon isteka roka za prijavljivanje imovine
– Po isteku roka i izdavanja potvrda svim podnosiocima zahteva, naš naredni posao jeste da se evidentiraju i unesu svi podaci iz prijava u elektronsku bazu podataka. To će biti osnov za donošenje zakona o povraćaju imovine, budući da će se znati obim, vrsta i veličina tako prijavljene imovine, na osnovu kojih će moći da bude načinjena procena vrednosti prijavljene imovine. Osim toga, to je od izuzetne važnosti za pripremu konkretnih rešenja kod donošenja zakona o povraćaju oduzete imovine nakon 9. marta 1945. godine. Treba istaći i sledeće: kad se radi o utvrđivanju prava ranijih vlasnika na obeštećenje i povraćaj oduzete imovine mora se imati u vidu da postoji potreba multidisciplinarnog pristupa rešavanju tih pitanja, s obzirom na to da je reč o pravno-političkim i socijalno-ekonomskim pitanjima. U svakom slučaju, proces obeštećenja građana biće rešavan nakon donošenja zakona o restituciji, koji je po programu Vlade Srbije planiran do kraja ove godine.
• Da li su građani prijavili građevinsko zemljište koje je u vlasništvu države?
– Status gradskog građevinskog zemljišta je pod posebnim režimom. Po Zakonu o sredstvima u svojini Republike Srbije, titular gradskog građevinskog zemljišta je država. Korišćenje i upravljanje tim zemljištem je u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji na nivou opština i lokalnih samouprava teritorijalnih jedinica i lokalnih uprava.
Ali, nezavisno od tog posebnog režima gradskog građevinskog zemljišta, građani su često bili u dilemi da li treba da prijavljuju i to gradsko građevinsko zemljište. Apsolutno je trebalo da prijave gradsko građevinsko zemljište ukoliko se radi o zemljištu koje je po nekom od zakonskih osnova bilo oduzimano bez pravične nadoknade ili bez tržišne nadoknade primenom propisa i akata donetih posle 9. marta 1945. godine na teritoriji Republike Srbije. To je bio osnov da građani takvo zemljište prijave.
Prema tome, nezavisno od sadašnjeg statusa zemljišta i nezavisno od sadašnjeg statusa sagrađenog objekta na tom zemljištu, ono što je trebalo da opredeljuje građane da podnesu prijavu za tako oduzeto zemljište jeste upravo bio taj akt o oduzimanju iz kojeg se mogao videti osnov oduzimanja tog zemljišta, vrsta zemljišta i površina.
• Kako će se, po vašem mišljenju, obeštetiti pravni naslednici?
– To nije pitanje za Direkciju za imovinu, jer je ona samo izvršni organ koji sprovodi Zakon o evidentiranju i prijavljivanju imovine. Osnovanost zahteva za povraćaj te oduzete imovine i obeštećenja biće predmet zakona o restituciji koji će tek biti donet.
• Ko su podnosioci prijava?
– Najviše fizička lica (čak 95 posto), dakle, raniji vlasnici koji su još živi ili njihovi naslednici. Mali je procenat udruženja, fondova, zadužbina i drugih institucija i ustanova.
• Mnogi stručnjaci tvrde da Zakon o evidentiranju i prijavljivanju imovine nije ništa drugo do kupovina vremena?
– Takvi komentari nisu išli u prilog onima koji su se opredelili da ne postupe u skladu s ovim zakonom i nisu predali zahtev do 30. juna, misleći da nije bitno da blagovremeno podnesu prijavu do određenog roka i da nije bitno da dobiju potvrdu o evidentiranoj imovini. Oni su kalkulisali da će, kad bude donet zakon o restituciji, tada predati prijavu.
Ali, direkcija je signalizirala građanima da obavezno podnesu prijavu za evidentiranje imovine. Prijava ne predstavlja zahtev za povraćaj, ali je uslov da se takav zahtev podnese po donošenju zakona. Bilo je onih koji nisu hteli da čuju preporuku direkcije da im se, ukoliko ne podnesu prijavu do 30. juna, a podnesu zahtev za povraćaj imovine po donošenju Zakona o povraćaju oduzete imovine, najverovatnije zahtev neće uvažiti.
• Da li su naslednici čiji su dedovi proglašeni ratnim zločincima imali pravo da podnesu prijavu?
– Na osnovu Zakona o rehabilitaciji oni su stekli to pravo. Naslednici ranijih vlasnika su prilagali akta o oduzimanju imovine na osnovu toga što su njihovi dedovi proglašavani ratnim zločincima ili narodnim neprijateljima ili su sudskim i administrativnim odlukama lišavani imovine, pa i života. Svi naslednici su imali osnov da podnesu prijavu tako oduzete imovine. Imali su problema da dođu do tih rešenja o oduzimanju imovine, pa smo ih upućivali u mesne arhive, Arhiv Beograda, Arhiv Srbije, Vojni Arhiv...
• Da li će i strani državljani srpskog porekla moći da podnesu zahtev za povraćaj imovine?
– To će biti predmet zakona o restituciji. Prilikom prijavljivanja oduzete imovine tu mogućnost su imali i strani državljani, kao i lica s dvojnim državljanstvom.
• Koliko je stiglo prijava iz dijaspore za evidentiranje oduzete imovine
– Prema još nepreciznim podacima, iz dijaspore je stiglo oko 200 prijava za oduzetu imovinu.
• Zbog čega je, po vašem mišljenju, stiglo relativno malo prijava iz dijaspore, budući da je bilo nekih najava da će ih iz rasejanje biti od 50.000 do 100.000 zahteva?
– Ne mogu da vam odgovorim na to pitanje. Spekulacije su jedno, statistika nešto drugo. Kad konačno obradimo sve prijave, imaćemo i preciznije podatke o zahtevima iz dijaspore.
• Do kada će biti sređena elektronska baza podataka na osnovu podnetih prijava?
– To je daleko veći i daleko obimniji posao od prijavljivanja oduzete imovine, tako da bi bilo koja procena u ovom momentu bila neprimerena i nezahvalna. Sigurno će nekoliko meseci biti potrebno da se obavi evidentiranje prijavljene imovine.
To će biti prvi elektronski registar o svim vrstama nepokretnosti o svim osnovama oduzimanja, o površini građevinskog i poljoprivrednog zemljišta, vrstama prijavljene i veličini pokretne i nepokretne imovine, o imovinskim pravima, o svim svojstvima podnosioca imovine, o teritorijalnom principu (u kojoj opštini je koja imovina prijavljena)...
Kada je reč o ličnim, privatnim podacima iz prijava, oni su nedostupni po osnovu Zakona o zaštiti privatnosti, što znači da nijedan lični podatak direkcija ne može dati bez pisane saglasnosti podnosioca prijave.
--------------------------------------------------------------------------
Brat pita za imovinu brata
– Imali smo i slučajeva kad naslednici međusobno ne razgovaraju, pa tako dođe jedan naš sugrađani da pita šta mu je brat prijavio. Naravno, mi nismo mogli da mu damo tu informaciju, jer bi to bilo suprotno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti. Uputili smo ga da on lično podnese prijavu ako ima saznanja o kojoj imovini je reč i koji je osnov oduzimanja – kaže Đorđević.
--------------------------------------------------------------------------
Od jutra do večeri
– Direkcija je u ovim vanrednim okolnostima radila s ograničenim kapacitetom. Nismo imali dovoljan broj računara i ostale opreme, bilo je malo zaposlenih za ovaj ogroman posao, tako da smo napravili preraspodelu radnog vremena. Prijave smo obrađivali od osam ujutru do 20 sati uveče, ali i subotom i nedeljom – objašnjava naša sagovornica.
Nada Kovačević
[objavljeno: 02.07.2006.]
