Izvor: Blic, 04.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rušenje Vlade je loša ideja
Rušenje Vlade je loša ideja
Izbori su najbolji način da se rešavaju odnesi snaga i smiruje situacija i bilo bi dobro da te izbore imamo. Problem je kada bi ti izbori trebalo da budu održani i za koje vreme može da se donese novi ustav Srbije. U narednoj godini izbori bi mogli da budu održani jer ima vremena i za donošenje ustava i održavanje izbora kojima bi između ostalog bio i definisan status Srbije u novoj državnoj zajednici, rekao je u razgovoru za 'Blic' >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Dragoljub Mićunović, lider Demokratskog centra.
Međutim, srpski premijer Zoran Đinđić je u javnim nastupima viša puta ponovio da je siguran da izbora neće biti do kraja 2004. godine.
- Ja u to nisam baš siguran kao on. On ima pravo da u to veruje. Ove godine verovatno ćemo imati parlamentarne izbore. DOS na izvestan način odavno više nije jedinstven. DSS nije u DOS , Nova Srbija i jeste i nije...Neki su zamrzli svoje status u koaliciji. Zato postoje i različite poslaničke grupe u DOS koji po raznim pitanjima nije imao istovetne stavove - pitanje izbora predsednika Srbije, mandata i drugim pitanjima. Očigledno je da se DOS više u onom sastavu u kojem je pobedio 2000. godine sigurno ne može rekonstruisatii da kao takav očigledno ne postoji. Postojaće i dalje u raznim vrstama organizovanja, u koalicijama pre i posle izbora koji će činiti mnoge stranke DOS. To će i dalje biti demokratski front u odnosu na socijaliste i radikale.
DC najavljuje da će zajedno sa DA i RV formirati poslanički klub?
- Pravljeni su razni klubovi unutar DOS i neki koji su izostali iz grupacije 'DOS za promene' su želeli da imaju svoju poslaničku grupu. Bilo je razgovora i sa Čovićem, Isakovim, Ljajićem i ako dođe do osnivanja takve koalicije sasvim je normalno da imamo i poslanički klub.
Da li je u pitanju priprema za izbore?
- Što se izbora tiče videćemo ko će se sve pojaviti na izborima, pa ćemo odlučivati da li ćemo ići kao koalicija ili ćemo se pojedinačno opredeljivati. Sve veća hegemonija DS unutar DOS je takođe jedan od razloga. DS je povremeno postajao predominantan i to se videlo i za vreme izborne kampanje i u mnogim slučajevima pre toga. Mnoge stranke su želele da stave do znanja da postoje.
Zašto pitanje izrade ustava Srbije nije pokrenuto 2000. godine kada je DOS imao dvotrećinsku većinu, nego dve godine posle kada je nemoguće izmeniti ustav redovnim putem?
- Veliki je propust što nije iskorišćena prilika 2000. godine. Mnogi su smatrali da to nije prioritet, da je mnogo važnije doneti sistemske zakone i sprovoditi privatizaciju. Kasnije kada je izbio konflikt onda su se pojavile razne kalkulacije. Izrada ustava bila bi moguća ako postoji dogovor o tome da bude izbora i da se posle toga ustav izglasava na drugi način.
Očekujete li nove predsedničke izbore u Srbiji pre donošenja novog ustava i koga ćete podržati?
- Podržaćemo Koštunicu, a zahtevaćemo i da se ukine cenzus i tako omogući izbor predsednika. To je najkraći i najlogičniji put kojim moramo da idemo. Posle izbora u Crnoj Gori pokazalo se da nisu u pitanju srpski inat ili nečija nepopularnost, već da je u pitanju odsustvo želje birača da učestvuju na izborima. Postoji izvesno razočarenje građana jer njihova očekivanja nisu ispunjena. U takvim okolnostima, 45 odsto izašlih u mnogim zapadnim zemljama smatralo bi se dobrim odzivom.
DSS je najavio da će im prioritet u ovoj godini biti obaranje Vlade Srbije. Da li će imati podršku DC?
- Nismo spremni na to. To je Maršićaninova izjava, a pre toga je Koštunica rekao da je njihov prioritet novi ustav Srbije. Rekao sam Koštunici da to nije dobra ideja jer nemamo izabrane ni predsednike Srbije, ni Crne Gore, a nema ni šefa buduće državne zajednice. U takvoj situaciji obarati još i vladu bilo bi rizično. S obzirom na socijalno nezadovoljstvo, jačanje desnih snaga, kriminal, jednu neuređenu i nesigurnu državu, obaranjem vlade samo bi pojačali napetost. Pored toga vlada se ne može oboriti bez glasova radikala i SSJ. Obarati Vladu DOS pomoću snaga koje smo pobedili na izborima čini mi se moralno sumnjivom pozicijom koji bi birači mogli da kazne.
Koliko je onda , po vašem mišljenju, izvesna rekonstrukcija Vlade Srbije, s obzirom na 'tanku' većinu vladajuće koalicije u Skupštini?
- Teško će biti rekonstruisati Vladu Srbije jer je potrebna velika disciplina, da niko ne bude bolestan, da svi dođu da bi se to sa sigurnošću uradilo. U suprotnom, ako rekonstrukcija ne prođe u parlamentu, to bi bio veliki fijasko. Verujem da će premijer odugovlačiti rekonstrukciju sve dotle dok ne bude siguran da će ta rekonstrukcija proći.
Prošle godine nisu upeli predsednički izbori u Srbiji i Crnoj Gori, nije usvojena ustavna povelja, blokada rada srpkog parlamenta je samo povremeno popuštala... Da li smo kod međunarodne zajednice istrošili petooktobarski kredit?
- Političke snage koje su napravile rez sa Miloševićevim režimom i započele reforme nisu izgubile kredit. Međutim, očigledno je da su počeli da na nas gledaju kao na Balkance koji nisu u stanju da se brzo dogovore, koji odlažu i ono što se može danas obično ostavljaju za sutra. Gledaju na nas kao na ljude za koje rokovi i vreme nisu velika svetinja. Imamo još neki kredit i poverenje da ćemo nastaviti sa proevropskom politikom i reformama, ali nam više ne veruju da će to biti onda kada mi to obećamo.
Ustavna povelja nije usvojena i pored osmomesečnog rada Ustavne komisije. Da li kao jedan od kopredsednika komisije osećate delom ličnu odgovornost za to što ona još nije usvojena?
- Problem je u odnosima političkih snaga, a ne nedostatka rada. U potkomisiji se radilo danima i to intenzivno. Obično bi stvar zapela tamo gde iza nekog pravnog rešenja stoje politički interesi. Politički faktori, među kojima i potpisnici beogradskog sporazuma, preko svojih članova komisije mogli su da blokiraju rad. Vlade Srbije i Crne Gore ponudile su jedan papir na osnovu koga su neke stvari rešene. Vidljivo je da je onog trenutka kada su DPS i DS došli do nekog kompromisa, proces rada na ustavnoj povelji bio deblokiran. Međutim, nisu oni bili jedini na sceni. Tu su bili i DSS i SNP kao i ostale članice DOS i predstavnici nacionalnih manjina. Ipak smo potpisali ustavnu povelju, a onda smo krenuli i na izradu ustavnog zakona. Tu je problem što je malo vremena da se sagledaju svi problemi koji će nastati kada na snagu stupi ustavna povelja.
U čemu je spor kod zakona za sprovođenje povelje?
- Zapelo je kod pitanja depozitara i fiskalnog agenta, ali to pitanje mora da bude rešeno. Bilo je nekoliko predloga da li da NBJ postane narodna banka Srbije i nastavi poslove prema međunarodnim institucijama u ime buduće državne zajednice. To nije odgovaralo Crnogorcima koji smatraju da tako ostaju samo filijala srpske banke. Drugo rešenje je da sadašnja NBJ ostane na saveznom nivou što nije u skladu sa poveljom. Treće rešenje je da NBJ funkcioniše dok se narodna banka Srbije i savezni sekretarijat za privredne odnose sa inostranstvom ne srede i ne preuzmu ulogu fiskalnog agenta i depozitara. Ostalo je da to pitanje rešavamo u konsultacijama jer iza ovog pitanja stoje politički motivi.
Spor postoji i kada je u pitanju sastav budućeg parlamenta.
- Postavilo se pitanje da li da se kao kriterijum za raspodelu mandata uzme stanje iz januara 2001. godine ili sadašnje stanje. To je veoma bitno jer određuje odnos snaga u budućem parlamentu. Pre svega odnos DSS i DS, kao i da li će i koje će koalicije postojati. Pravni problem je i taj što je to pitanje u ustavnoj povelji ostavljeno zakonodavstvima članica državne zajednice da same urede.
DOS vas je je predložio za funkciju predsednika parlamenta buduće državne zajednice, mada se pominjala i mogućnost da budete i prvi predsednik nove državne zajednice.
- Ta pitanja su bila predmet razgovora na DOS i tamo je podržano da nastavim da radim na mestu na kome sam bio i do sada, s tim što ću sada imati nešto veću odgovornost s obzirom na to da se radi o jednodomnoj skupštini. Bilo je predloga da mesto budućeg šefa države zauzmem ja. Nisam razmišljao ni o jednoj ni o drugoj funkciji. Sigurno je da je mesto predsednika šefa države mnogo teže i odogovornije i da zahteva mnogo više konsultovanja. Ostavljam da to pitanje bude rešeno i daljim razgovorima koji će se odigrati. Šta god budem bio u novoj državi, možda čak nešto treće ili četvrto, nastojaću da to radim sa najvećom odogovornošću. Imamo veoma slabe institucije, bez samostalnosti, politizirane i bez jasnih nadležnosti. U takvom stanju veoma je važno ko će biti na čelu svake od tih institucija. Samo sa 'jakim' ljudima prihvatljivim za domaću i stranu javnost možete da podignete ugled tim institucijama.
Kada će biti poznat sastav srpskog dela parlamenta buduće državne zajednice?
-U parlamentu neće biti JUL i SPO, ali tu su SSJ i Ivkovićev SNS. Na nivou zajednice biće manje socijalista jer su imali slabije rezultate na republičkim nego na saveznim izborima i za ove stranke već postoje kvote. U DOS neki poslanici su menjali stanke, neke stranke su se udruživale, neke se sada pojavljuju. Sve to mora da bude uzeto u obzir. Što se DSS tiče, imaće verovatno 16 ili 17 poslanika, ali unutar DOS će biti teško utvrditi šta je početna, a šta je završna preraspodela. Od 2000. godine dolazilo je do raznih promena i tu će biti moguće veće favorizovanje ili zakidanje kada su pojedine stranke u pitanju. Nikola M. Jovanović Izbor guvernera stvar pogodbe
Da li će DC glasati za eventualan izbor Mlađana Dinkića na mesto predsednika narodne banke Srbije?
- Ne znamo šta će se dešavati i kakva je sudbina NBJ. Ako ona opstane, mi nemamo ništa protiv toga. Ako se bude birao guverner narodne banke Srbije videćemo ko će biti kandidat. Stav Vlade Srbije je bio da pojedni eksperti ne mogu biti članovi Vlade u političkom smislu. Dinkić je postao guverner kao ekspert. Sada bi kao potpredsednik jedne partije koja nije u vladi postavljao pitanje razgovora sa tom političkom grupacijom ako se radi o novom izboru. Ako NBJ opstane, mislim da je u redu da Dinkić ostane jer je dobro radio svoj posao. Međutim, kada je reč o izboru guvernera narodne banke Srbije postavlja se pitanje kako potpredsednik jedne vanparlamentarne stranke može da zauzme tu funkciju jer bi to trebalo da bude stvar pogodbe parlamentarnih stranaka.
