Izvor: Blic, 30.Jan.2011, 01:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Osam godina troše naše pare a ne polažu nikom račune

Kad neko ne preda godišnji račun za firmu, dobro mu se isprazni novčanik. Kada država ne usvoji završni račun o „izvršenju budžeta“, desi se veliko ništa. Poslednji put je parlament usvojio izveštaj o trošenju novca iz državne kase 2002. godine. Posle toga, za osam budžeta ta zakonska obaveza nije ispoštovana.

Zakonom o budžetskom sistemu, članom 77. jasno je precizirano da „predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije utvrđuje Vlada", >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a narednim članom je propisan obavezujući rok u kojem Vlada mora da dostavi predlog Skupštini.

- Država pokazuje da je iznad zakona i da je tačno da je neodgovorna demokratija vrlo često slična nedemokratiji. Vrlo je moguće da država nije u stanju ni da utvrdi kako su trošena sredstva, pa je onda je problem manji, jer govori o nesposobnosti, a ne o malicioznosti. U tom slučaju ima nade, potrebno je samo uložiti mnogo rada - ocenjuje Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.

Na pitanje „Blica" upućeno Vladi o tome zašto nije ispoštovana obaveza usvajanja završnog računa, odgovorila je Tamara Stojčević, generalni sekretar:

- Vlada Republike Srbije svake godine, u skladu sa zakonom, dostavlja Skupštini Srbije završni račun budžeta. O tome na koji način i na kom nivou se u Skupštini raspravlja o tom dokumentu, odlučuju nadležni u parlamentu - odgovorila je Stojčevićeva.

U Skupštini, u nadležnom Odboru za finansije, negiraju da je Vlada činila sve kako treba i na vreme. Zoran Krasić, predsednik Odbora, tvrdi:

- U skupštinskoj proceduri ne postoji predlog zakona o završnom računu za 2002, 2003, 2004, 2005. i 2006. godinu. Predlog završnog računa za 2009. godinu nam je dostavljen sa gotovo šest meseci zakašnjenja, umesto 15. jula kako je precizirano Zakonom o budžetskom sistemu, tek 29. decembra prošle godine. U proceduri su predlozi završnih računa za 2007. i 2008 . godinu, ali se još nisu našli na plenarnoj sednici. Dominira interes skupštinske većine da se izveštaj ne podnese, jer je Odbor predložio razmatranje izveštaja revizora i završnog računa budžeta za 2008. godinu, ali je većinom glasova poslanika odbijeno stavljanje na dnevni red - precizira Krasić.

Aleksandra Jerkov, članica Odbora za finansije, potvrđuje da se završni računi nisu našli pred poslanicima i da je sve završavalo samo na Odboru. Isto nam je rekla i Jorgovanka Tabaković, takođe član Odbora.

- Poniženi smo nemogućnošću da kontrolišemo način na koji predstavnici države troše novac iz budžeta. Postavlja se pitanje čemu služe odredbe Ustava, zakona o DRI, skupštinskog poslovnika... ako još uvek nismo imali raspravu u Parlamentu o završnom računu za 2008. i 2009. godinu? Niko nije kažnjen za utvrđene zloupotrebe od strane DRI, čak ni knjigovođe zbog „neznanja”, nemamo još uvek nijedno novo pravilo kojim bi se izbeglo ponavljanje grešaka - kaže Tabakovićeva.

O svakom aktu, pa i predlogu završnog računa budžeta, Skupština se izjašnjava i poslanici odlučuju da li će ili neće nešto biti na dnevnom redu, objašnjava Veljko Odalović, generalni sekretar parlamenta Srbije.

- Ta je procedura i o tome ne odlučuju stručne službe, već poslanici svojim glasovima - kaže Odalović.

Ispada da je poslanička većina, a to traje već devet godina, iako je sastav parlamenta menjan, mogla ako hoće i ako joj je u interesu da odluči da dan traje 30 ili 15 sati. Prosto, može im se. Privrednici, kada se izostave neki nepristojni glagoli koje su upotrebili, pokazuju jasnu iznenađenost i ogorčenost praksom da od 2002. godine nema saznanja kako se troše pare svih nas.

- Mala i srednja preduzeća (MSP) zapošljavaju 66 odsto od ukupnog broja uposlenih radnika, a u punjenju budžeta učestvujemo sa 60 odsto. Ako se završni račun, recimo, u Engleskoj ne bi složio za tri funte sa planiranim budžetom, celokupna vlada bi pod pritiskom mogla da podnese ostavku. Kod nas sve može, pa i da država ne poštuje zakon. Mi taj budžet punimo i imamo pravo da znamo kuda su pare otišle. Ali, mi ne možemo da učinimo odgovornim one koji ne poštuju zakon - priča Milan Knežević, i u ime asocijacije MSP.

Za profesora dr Đorđa Dukića, koji ima iskustvo u radu skupštinskih odbora jer je nekad bio predsednik Odbora za kreditno-monetarni sistem, ovakva praksa je neodrživa.

- Neshvatljivo je za zemlju koja pretenduje da bude kandidat za ulazak u EU da tako drastično krši sopstvene zakonske odredbe. Svaki predsednik odbora mora, ne pitajući vladu, da zakazuje sednice i radi po zakonu. Isto bi moralo da važi i za sve ostale u proceduri usvajanja završnog računa budžeta, ali izgleda da je kod nas sve moguće - kaže Đukić.

U svakom slučaju - godinama javnosti posredstvom Skupštine nije „položen račun" o trošenju državnih para i zbog toga niko nije odgovarao ni moralno, ni politički, ni zakonski.

Nema kazni

Ljudi iz struke s se lažu da je ovakva praksa skandalozna, ali i da praktično nema precizno predviđenih sankcija. Moguće je, smatraju radnici koji ne žele da se javno eksponiraju, da se to što nisu propisane kazne za neusvajanje završnog računa u samom Zakonu o budžetskom sistemu nekakvom analogijom podvede pod odredbe nekih drugih zakona, pa i onog o krivičnim delima.

Neusaglašeni podaci o javnom dugu

Kontrola revizora pokazuje da su neusaglašeni podaci o ukupnom javnom dugu između NBS i Ministarstva finansija pri čemu obaveza države prema MMF nije prikazana u zvaničnim izveštajima o javnom dugu NBS, kao ni Ministarstva finansija. NBS je u 2009. pokrivala svoje gubitke iz ranijih perioda u iznosu od 22,5 milijardi dinara, a juna 2010. godine prenela je budžetu samo 2,5 milijardi dinara od svog „uspešnog” poslovanja". Sve zajedno sa predlogom završnog računa za 2009. godinu za sada je mnogo daleko od poslanika, jer ni prethodne dve godine nije stiglo na dnevni red.



Rokovi za završni raču

Postupak izrade i usvajanje završnog računa (ZR) budžeta je precizno regulisan Zakonom o budžetskom sistemu.

Osnovne faze izrade ZR su:

indirektni korisnici podnose ZR direktnim korisnicima (28. februar) direktni korisnici i fondovi socijalnog osiguranja podnose konsolidovane ZR Upravi za trezor (31. mart) Ministarstvo finansija dostavlja Vladi nacrt Zakona o ZR računu budžeta i završnom računu fondova socijalnog osiguranja (15. jun) Vlada dostavlja Skupštini predlog zakona o ZR budžeta i odluke o ZR fondova socijalnog osiguranja (15. jul) Ministarstvo dostavlja konsolidovani bilans Republike Vladi, a Vlada ga prosleđuje Skupštini (30. septembar) Napomena: Rokovi se odnose na tekuću godinu, a tiču se uvek budžeta iz prethodne.

Napomena: Rokovi se odnose na tekuću godinu, a tiču se uvek budžeta iz prethodne.

Nastavak na Blic...