Izvor: Politika, 28.Maj.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nije gotovo, gradonačelnik može da se smeni

Ako SPS odbija saradnju sa Hagom, što ja nisam siguran, onda neka ne ulaze ni u jednu vladu, jer je i DSS sarađivao i sarađivaće sa tribunalom

INTERVJU

Ponuda socijalistima da sa Demokratskom strankom formira vladu ostaje i pored toga što je SPS sa narodnjacima i radikalima formirao gradsku vlast u Beogradu, rekao je za „Politiku” predsednik Političkog saveta DS-a Dragoljub Mićunović.

– Tu još ništa nije gotovo, još se razgovara >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – kaže Mićunović i nastavlja:

– Normalno je da imate koalicionog partnera na svim nivoima, jer se onda jedna politika sprovodi svuda. Za nas je najvažnije da imamo partnera i na republičkom i na beogradskom nivou. Imamo odluku Glavnog odbora stranke o tome da lokalne vlasti mogu da prave svoje aranžmane, ali Beograd nije neka varošica, već glavni i najveći grad. Mi smo to, naravno, stavili do znanja.

Dakle, ponuda SPS-u ostaje?

– Da. Još jedna stvar se mora uzeti u obzir: gradonačelnici se više ne biraju direktno i na svakoj sednici se može promeniti ako mu se izglasa nepoverenje. Prema tome, moguće je i drukčije ponašanje SPS-a na lokalnom nivou ukoliko bi sa nama napravio vladu na republičkom nivou.

Za vreme kampanje, Ivica Dačić je govorio da je politika Slobodana Miloševića bila ispravna i da se njena ispravnost tek sada vidi. Šta vi mislite o tome?

– Mi znamo šta je govorio Slobodan Milošević, i o tome smo govorili i dok je Milošević bio predsednik i dok je bio živ. Naš govor je isti danas kao i pre, a razlike u odnosu na Miloševića su poznate. Ali, znamo da je Vojislav Koštunica, koji je bio na čelu koalicije DOS-a, koja je pobedila Miloševića, tri godine kasnije imao vladu uz podršku socijalista, dakle, partije Slobodana Miloševića, a i sada se jedino u njih uzda. Što se SPS-a tiče, to je njihova stvar, stvar njihovih birača i oni mogu u tom pogledu da budu verni svom bivšem vođi. Za nas je najvažnije da li oni prihvataju principe na kojima pravimo vladu sa namerom da Srbiji obezbedimo brz i stabilan razvoj kroz integracije sa Evropskom unijom.

Da li biste bili sa radikalima u vladi...

– Ne možemo sa radikalima, jer tu postoje suprotnosti i ideološke i političke.

A ako bi prihvatili principe o kojima govorite?

– To više ne bi bila radikalna stranka. SRS ima predsednika koji je antievropski orijentisan. Ukoliko taj stav deli SRS, a Šešelj ima i svoj „testament” koji je stranka prihvatila i nije ga se odricala, kao što se nije odrekla ni „velike Srbije”, ni zamišljenih granica, onda to sigurno nije proevropska partija.

Ni socijalisti se nisu odrekli Miloševića.

– Čega se nisu odrekli?

U njihovoj kampanji ste mogli čuti da je politika SPS-a devedesetih godina bila ispravna.

– Oni samo, valjda, žele da kažu da je Milošević nešto pokušao za odbranu Srbije, a mi znamo na kakav način. U kampanjama populističkog tipa ljudi govore ono što veruju da će se biračima dopasti. Neka izjava u kampanji nije prepreka za dogovor oko programa vlade ako se on zasniva na jasnim principima stvaranja boljeg života građana. Da odmah bude jasno, mi nijednu našu ocenu o istorijskim događajima ne menjamo, naš stav je jasan i prema Miloševiću i prema Šešelju. Ali mi ne vodimo „istorijske” bitke, već bitku za budućnost, a istorija će o svima nama reći svoj sud.

U čemu se SPS promenio i koja je razlika između njih i radikala? Zašto radikali u nekom vremenu ne mogu da budu prihvatljivi kao socijalisti?

– Socijalisti su pokazali više sposobnosti za adaptaciju u novim vremenima. Oni su, na primer, u Skupštini Saveta Evrope ušli u socijalističku grupaciju, a radikali su još uvek van bilo koje grupacije. Socijalisti žele da uđu u Socijalističku internacionalu i u druge međunarodne organizacije. Kod nas često ljudi izjavljuju i stvari koje i ne misle sasvim ozbiljno, koje nisu u skladu sa njihovim programskim opredeljenjima. Ali, socijalisti ne govore o granicama Karlovac–Virovitica, ne govore o odnosima sa Evropom koja je „neprijateljska”.

Ali govore da ne treba izručivati optužene Hagu?

– Saradnja sa Hagom je naša međunarodna i zakonita obaveza. Ako oni to odbijaju, što ja nisam siguran, onda neka ne ulaze ni u jednu vladu, jer je i DSS sarađivao i sarađivaće sa Tribunalom u Hagu. Oni imaju šansu da postanu reformistička socijalistička partija sa novim ljudima. Ako ne iskoriste tu šansu nego se vrate u prošlost, to je njihova odgovornost. Mi možemo pred našim biračkim telom, takođe, da imamo potrebe za objašnjenjima, jer će neki reći: zašto vi sada sa njima hoćete da sarađujete, znate ko su oni, šta su oni radili devedesetih godina itd. A mi kažemo da hoćemo da gradimo budućnost, da nam za to treba vlada, a da sad tamo ima novih ljudi.

Poznati ste kao političar koji se zalaže za načelo dostojanstva političara. Kako se osećate kada kolege iz vaše stranke bezmalo svakodnevno Koštunicu nazivaju lažovom?

– To je stvar pojedinačne političke kulture. Ja te izraze ne koristim i kada kritikujem neku politiku ili poziciju za koju smatram da nije najbolja za građane. Moguće je i sa najboljim namerama raditi protiv stvarnih interesa građana. A što se tiče tih izraza, kada se sve sabere, mi smo, ipak, bili mnogo obazriviji nego DSS, NS i neki drugi.

Postoji li moralna ili politička razlika u tvrdnjama da su Nenad Komatina i Aleksandar Popović prodali Beograd i da je DS izdao Kosovo?

– Ne opravdavam ni jednu ni drugu vrstu propagande, pogotovo ne lepljenje plakata. Nikada ne znate ko je to uradio i zašto. Ipak, najopasnije su one koje pozivaju na nasilje, na političke atentate. Ako vi nekoga proglasite izdajnikom otadžbine, onda se ide na sud, takvima se sudi za veleizdaju, to su najkrupnije optužbe. I mislim da je plakat koji je tražio novog Račića za likvidaciju predsednika države i potpredsednika vlade bio najekstremniji u tom pogledu.

U nekoliko navrata govorili ste da je potrebno da se ispuni narodna volja.

– Pokušaću da objasnim o čemu se radi kada se spominje narodna volja. Postoji razlika između legalnosti i legitimnosti. Legalno je da stranke dobiju onoliko mandata koliko su glasova dobili na izborima. To je demokratska procedura i nikom ko je demokrata ne pada na pamet da kaže da ona ne važi. Drugo je pitanje legitimnosti. Ono je sadržano dublje, u narodnoj volji. Legitimnost se sastoji u sledećem: ako se građani Srbije izjašnjavaju da žele da idu u EU, njih preko 70 odsto, i onda dođu izbori, pa su na tim izborima građani, a tu računam i birače SPS-a, bili za EU.

Ali, SPS u kampanji nije bio za evropski put.

– Jeste, u kampanji, u programu, u čemu god hoćete. Izbori su pokazali da većina za evropski put jeste. Rezultati izbora u Vojvodini – a oni se mogu porediti sa onima iz decembra 2000. godine – pokazali su da su ljudi shvatili u kom smeru ide istorija i tako su glasali.

Suprotno očekivanjima videli ste da smo „tukli” radikale sa 41 prema pet. To je ono što je sada jasan izraz narodne volje. Narodna volja se menja. Ova, legalna volja, iskazana na izborima je tu i figuriraće dok ne budu drugi izbori. Ali narodna volja se može promeniti svake godine.

Šta je parametar za narodnu volju ako to nisu izbori? Zar to što kažete nije proizvoljno?

Radikali i DSS jednako tako mogu da kažu da je narodna volja poništavanje SSP.

– Neka to urade pa ćemo onda videti rezultate. Ja govorim da postoje dva instrumenta, jedan su izbori, drugi je javno mnjenje i, naravno, ono što se menja u javnom mnjenju. Zato i postoji javno mnjenje koje je korektiv demokratskih procedura. Zato je štampa jedan od faktora u podeli vlasti. Imate sudsku, izvršnu, zakonodavnu, imate opoziciju i vlast, imate još jedan korektiv, a to je javno mnjenje, to je štampa, mediji, koji upotrebom javnosti kontrolišu i vlast i opoziciju. Javno mnjenje u Americi oborilo je predsednika (Ričarda Niksona) koji je bio izabran ogromnom većinom glasova građana. Nemojte to potcenjivati. Ja razumem, a mislim da su to razumeli i građani Vojvodine i apsolutna većina biračkog tela da mi nemamo realnu, opipljivu, zdravu ideju za razvoj mimo evropskih integracija.

Da li je DS obmanuo svoje birače time što u predizbornoj kampanji nije rekao da je SPS prihvatljiv kao koalicioni partner?

– Niko nas o tome nije pitao, niti je predviđao ovakav izborni rasplet. Oni su imali svoju koaliciju, mi svoju. O tome se prosto nije razgovaralo. Problemi su nastali između Koštunice i radikala, kada su radikali tražili od Koštunice da se izjasni u koju će koaliciju, da bi građani znali za šta da glasaju i on se nije izjasnio.

Zar nije rekao da će se o koalicijama izjasniti posle izbora?

– Ali Nikolićev argument je bio: važno je da kažete sada u koju ćete koaliciju da bi ljudi koji glasaju za vas znali za šta glasaju, za koju vrstu koalicije. Ja znam da je veliki broj bivših glasača DSS-a, pogotovu članova, glasalo za EU. Ne mogu da zamislim jednog pravog glasača DSS-a koji bi se opredelio protiv evropskih integracija. To je u neskladu sa programom te stranke ovih 15–16 godina.

Rade Stanić

----------------------------------------------------------------------

Borba za Kosovo

Koliko su opravdane kritike da se borba DS-a za Kosovo svodi samo na deklaraciju da Srbija neće priznati nezavisnost Kosova?

– U čemu se sastoji odbrana ovih drugih „heroja” koji su na granici kamenicama gađali Kfor ili zapalili jednu carinarnicu? Da li je to neka borba? Naša borba se sastoji u ogromnom diplomatskom naporu da stvari ostanu u okviru Saveta bezbednosti i poštovanja Rezolucije 1244. Naša borba može u tom smislu da ide. A što se tiče junaka koji bi odmah poginuli u borbi za Kosovo, mislim da je to nastavak jeftine populističke propagande.

[objavljeno: 29/05/2008.]

Nastavak na Politika...

Blic: Mićunović: Nije gotovo, gradonačelnik može da se smeni