Izvor: Politika, 19.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nepristojne ponude skrivaju nezavisnost Kosova
Srbija je, uoči današnje sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija posvećene Kosovu i Metohiji, za koju je i sam predsedavajući SB u decembru italijanski ambasador Marčelo Spatafora rekao da "u ovom trenutku niko ne zna šta će se na njoj dogoditi", bila suočena sa nekoliko ponuda koje uz pristanak Srbije podrazumevaju rešenje doneto van najuticajnijeg tela svetske organizacije, a srpskoj pokrajini u krajnjoj instanci donose nezavisnost.
Posle neuspeha četvoromesečnih pregovora pod >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posredništvom "trojke" Kontakt grupe, Rusija, Kina i Srbija zahtevaju nastavak pregovora, dok blok zemalja predvođenih SAD i Velikom Britanijom smatra da su mogućnosti za kompromis iscrpljene, da je status kvo neodrživ i da odluku treba doneti odmah.
Ipak, vlade zemalja koje se zalažu za nezavisnost Kosova svesne su da kroz SB neće proći nova rezolucija kojom bi bio rešen status srpske pokrajine. Pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Danijel Frid priznao je da je rešenje otežano zbog stava Rusije, ali je insistirao na tome da se razlike u gledištima članica EU smanjuju. On je ponovio stav SAD da je status kvo neodrživ, da Srbija ne može ponovo da ima kontrolu nad Kosovom i da je nezavisnost te pokrajine jedini put napred.
Iako Vašington smatra da je Rusija angažovana u "politici ograničenog neslaganja", bilo kakve sumnje u ruski stav Moskva je raspršila u ponedeljak opširnim saopštenjem Ministarstva spoljnih poslova u kome je upozorila da je na pomolu nekontrolisana kriza ukoliko se rešenje ne zadrži u međunarodnopravnom okviru. Uoči sednice SB UN, Moskva je upozorila da ja na sceni "grozničavo traženje pseudopravnih argumenata kao maske za pokriće jednostranih aktivnosti" i da takva "ekvilibristika jednostranog tumačenja rezolucije podriva autoritet odluka SB UN".
U takve predloge, koji su Beogradu upućeni prošle nedelje, ubrajaju se švedska i italijanska ponuda, ali i otvoreno uslovljavanje evropske perspektive Srbije pristankom na nezavisnost Kosova, koje je stiglo od francuskog predsednika i britanskog premijera.
Posle prošlonedeljnog samita šefova država EU u Briselu, na kome je doneta politička odluka o slanju na Kosovo 1.800 policajaca i pravnih stručnjaka u okviru civilne misije EU, Beograd je dobio ponudu od italijanskog ministra unutrašnjih poslova Đulijana Amata, za koju veruje da neće moći da je odbiju ni Beograd ni Priština. Naime, on je predložio da bi "problem severnog Kosova" trebalo rešiti po ugledu na problem Trsta koji je posle Drugog svetskog rata postojao između Italije i SFRJ. Amato je predlog Rima označio kao dobitnu kombinaciju za "odlaganje definitivne odluke o severu Kosova na neko vreme". Italijanski ministar veruje da Priština ne bi mogla da odbije takvo privremeno rešenje, "kao ni da posle ne prihvati konačno rešenje", ali u obrazloženju nije naveo prednosti zbog kojih bi ono bilo povoljno za Srbiju. U suštini, iako je Amato negirao da ponuda predstavlja olakšavanje gutanja gorke pilule nezavisnosti, suština ovog predloga jeste da Beograd pristane na podelu teritorije Kosova i priznanje nezavisnosti preostalom delu južne pokrajine, čime bi praktično dao saglasnost za otcepljenje dela svoje teritorije.
Švedski plan za koordiniranje nezavisnosti Kosova između EU i Prištine, koji je u Briselu na Samitu šefova država EU podelio ministar spoljnih poslova te zemlje Karl Bilt, sadrži iste elemente i dinamiku osamostaljenja Kosova. Dokument pod nazivom "Evropska strategija za Kosovo" predviđa da EU sačeka kraj predsedničkih izbora u Srbiji 3. februara, pre nego što između sredine februara i 1. aprila donese neophodne odluke koje bi dovele do priznanja nezavisnosti. Za sever Kosmeta je, prema ovom planu, predviđena budućnost istočne Slavonije – odnosno postepena reintegracija u nezavisno Kosovo pod posebnom misijom UN. Plan podrazumeva da Srbija i Kosovo imaju sporazume o "dobrosusedskim odnosima" koji bi bili "direktno vezani za procese Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanja, kako Srbije tako i Kosova". Paralelno s tim, Srbiji bi bila poslata "jasna poruka" da može da dobije status kandidata za članstvo u EU tokom 2008. godine, nakon predloga Evropske komisije u maju i odluka na Samitu šefova država EU u junu.
Privid međunarodnog vojnog i civilnog prisustva na Kosovu, prema dokumentu koji je obrazložen na osam strana, bio bi zasnovan na važećoj Rezoluciji 1244, uz pomoć odluke generalnog sekretara UN koji bi dao "autoritet" misiji EU u oblasti policije i pravosuđa. Švedski dokument predviđa da najpre Priština usvoji najvažniji deo plana Martija Ahtisarija, koji bi bio nazvan "Paket za primenu sporazuma", nakon čega bi članice EU trebalo da iskažu spremnost da priznaju nezavisnost Kosova. Ipak, plan predviđa da, uprkos priznanju, članstvo Kosova u UN, OEBS-u i Savetu Evrope neće biti moguće sve dok je na snazi Rezolucija 1244.
-----------------------------------------------------------
Sarkozijev predlog na ledu
Ideja francuskog predsednika Nikole Sarkozija i britanskog premijera Gordona Brauna o nagodbi Srbije o budućem statusu Kosova za članstvo u EU ima sve manje pristalica. Posle oštrog odbijanja državnog vrha Srbije da uopšte uzme u razmatranje ovakvu ponudu, juče je nemački ambasador u Beogradu Volfram Mas izjavio da integracija Srbije u EU i rešavanje statusa Kosovu – nisu povezani. "Nemačka kancelarka Angela Merkel je posle sednice Evropskog saveta prošle sedmice jasno i nedvosmisleno iznela stav da pitanje Kosova i približavanje Srbije EU nemaju ništa jedno sa drugim", rekao je Mas juče novinarima u Vladi Srbije. Podsetimo, grčka ministarka spoljnih poslova Dora Bakojani je odmah posle Sarkozijeve "ponude" izjavila da bi bilo kontraproduktivno povezivati perspektivu pristupanja Srbije EU sa pitanjem Kosova. Osim Grčke, Rumunija, Španija, Slovačka i Kipar su članice EU koje se protive jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova.
[objavljeno: ]
.jpg)
