Izvor: Politika, 07.Okt.2014, 10:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nacionalni blok sa DS nije moguć
DSS mora da napravi proboj prema parlamentu, u kome bi se čuo glas evroskeptika i suverenista, odnosno svih onih koji se zalažu za slobodnu i suverenu Srbiju
Na izbore za predsednika Demokratske stranke Srbije, koji će se održati u nedelju, Sanda Rašković Ivić će izaći uverena da ima podršku 88 opštinskih odbora i podršku omladine, nasuprot podršci od 53 opštinska odbora njenom protivkandidatu potpredsedniku stranke Milošu Aligrudiću.
Peticijom osnivača >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stranke u kojoj podržavaju Aligrudića stvara se utisak da su stari članovi DSS za njega a noviji za vas?
To je samo pitanje utiska, jer tamo ima 23 potpisa, ali ima takođe mnogo starih članova koji podržavaju mene. I svi predsednici omladine od osnivanja pa do danas podržavaju mene, a oni su ipak neka vrsta starih članova.
Da li je nacionalni blok koji nameravate da okupljate moguć, na primer, protiv Vučića a sa DS?
Nacionalni blok sa DS nije moguć zato što je DS prvi napustio nacionalni blok koji je formirao Koštunica onda kada je izglasavan mitrovdanski ustav 2006. godine. U tom nacionalnom bloku koji je imao neformalni karakter sem DSS bio je DS, SRS i SPS. Mi smo iz Vikiliksovih tajnih depeša saznali kada je i na koji način DS napustio taj nacionalni blok i da pri tome nikada nije pokazao ni malo samokritičnosti prema svemu što je učinjeno državi. Posle su ga napustili radikali koji su prerasli u drugu stranku i SPS koji je sa DS napravio vlast 2008. godine. Vlada je pala kada je DS i javno, početkom marta, pokazao da ne želi da sledi zajedničku nacionalnu politiku sa DSS i zato je tadašnji premijer Koštunica vratio mandat narodu.
Da li vam imponuje kada vas porede sa Marin Le Pen?
Svakako, cenim njenu politiku u delu u kome je ona antiglobalista, evroskeptik i u kome se zalaže za Francusku pre svega, kao što se ja zalažem za Srbiju pre svega. Marin Le Pen se zalaže za veliki savez, od Lisabona do Vladivostoka, koji ja vidim kao šansu za Srbiju. DSS bi mogao da bude nosilac te ideje, jer bi u tom savezu Srbija mogla da postane srce, a ne siromašna periferija, kao što je u slučaju sa EU.
Ima li istine u tvrdnjama vaših stranačkih protivnika da uvođenjem pojma suverenizma revidirate Koštuničinu zavetnu ideju neutralnosti?
Mislim da je ideja neutralnosti kao strateško opredeljenje odlična ideja za Srbiju. Ali samo je pitanje kako do nje doći: da li samo sedeti i čekati da se stvore uslovi u društvu i da DSS i dalje propada ili pokazati neku aktivnost, ući u jedan suverenistički nacionalni blok, napraviti proboj prema parlamentu, u kome bi se čuo glas evroskeptika, suverenista, onih koji se zalažu za slobodnu i suverenu Srbiju. Ali naravno nije dovoljno samo ući u skupštinu, to je prvi cilj. Drugi je da se s vremenom profilišemo tako da možemo ponovo da dođemo na vlast, to jest da pomognemo da Srbija krene u drugom pravcu.
Na tom putu za skupštinu bilo bi dobro znati gde su se pogubili glasači DSS-a i da li su spremni da se vrate.
Mislim da su spremni da se vrate, ljudima treba jasno objasniti politiku DSS-a, baviti se svakako državotvornim temama, jer mi jesmo stranka koja je prepoznatljiva po tome, ali govoriti i o „malom čoveku”, o njegovim problemima, povezivati te velike teme sa svakodnevnim životom. Recimo, potrebno je penzionerima i ljudima kojima sada otimaju plate i otpuštaju ih sa posla jasno reći da je to povezano sa priključenjem EU, jer naša saradnja sa MMF-om (čitajte Brisel, odnosno EU) jeste jedna od obaveza da bismo ušli u EU.
Kada ste rekli da neke „sive eminencije” iz DSS-a treba da odu, u suprotnom taboru su tvrdili da se zalažete za „dekoštunizaciju” stranke.
Bilo bi jako tužno kada bi nekoliko ljudi koji su zaista bili sive eminencije u stranci personifikovale Koštunicu. Mislim da ceo DSS čuva njegov lik. To nije „dekoštunizacija”, to je naprosto potreba da se iz naše stranke iskorene neformalni centri moći koji su bili uzeli maha i koji su delimično i zaslužni za to što smo postigli ovakav rezultat.
Postoji li drugi izlaz za DSS osim nacionalnog bloka i za Srbiju bez vezivanja za Rusiju?
DSS je stranka od koje se već godinama očekuje da povede okupljanje nacionalnog bloka. O tome je bilo reči i pred izbore 2012. i 2014. godine.
I tada je Koštunica odlučio da se ne ujedinjuje ni sa kim.
U predsedništvu je preovladalo mišljenje, a i kod bivšeg predsednika Koštunice, da DSS može sam. Prirodno je da ko radi taj i greši. To je bila greška, jer se videlo da je 12 odsto nacionalnih glasova ostalo ispod crte. Pored toga, DSS treba u nacionalnom bloku, ne da pravi novu stranku, nego pokret pojedinaca, udruženja i stranaka koje su evrokritičari i evroskeptici. Da okupi sve ljude koji su za slobodnu i suverenu Srbiju i za ekonomski patriotizam.
-----------------------------------------------------------------------
Menjati pristup i taktiku
Zanimljivo je da vi računate na već postojeće nacionalne snage, dok Aligrudić računa na osvešćivanje stranaka od evroskepticizma.
Osvešćivanje od evroskepticizma ne može da se dešava bez kritične mase koju morate da privučete nekim drugim idejama, odnosno novim akcijama. Koštunica je sa DSS dobio četiri odsto. Ja ne znam kako bi bilo ko od nas koji dođe posle njega, a koji nema ni tu harizmu ni državničko iskustvo, ako ide istom stazom, mogao da računa na bolji rezultat nego što je on postigao. Prema tome, treba menjati nešto u pristupu i taktici.
B. Mitrinović
objavljeno: 07.10.2014.
.jpg)
