Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Dec.2016, 22:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Migovi spas za srpsku avijaciju, neće promeniti sliku regiona

Dogovor predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića sa ruskim ministrom odbrane Sergejem Šojguom o nabavci šest aviona MiG-29 jeste dobrodošao i ti avioni su više nego dobrodošli, ali reč je o polovnim avionima koji će omogućiti preživljavanje srpske avijacije u trenutku kada se nalazi na samom zalasku. Nema sumnje da će mediji u Hrvatskoj to pokušati da predimenzioniraju, kako Srbija sa Rusima ugrožava Hrvatsku, ali realnost je da tih šest migova neće promeniti sliku i situaciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u regionu, izjavio je danas vojni analitičar Aleksandar Radić.

Radić je, gostujući u emisiji Pravi ugao Radio-televizije Vojvodine, objasnio da su resursi aviona koje sada ima naša avijacija istrošeni, da će oni uskoro morati da prestanu da lete i da je hitno bilo potrebno pronaći neko rešenje, u okviru tehnologija koje imamo i ulaganja koja su nam na raspolaganju, kako bi se obezbedila kontrola vazdušnog prostora i redovna obuka pilota.

"Avioni su bili potrebni, šest migova su više nego dobrodošli srpskoj avijaciji, ali nije reč o revolucionarnom dostignuću, nego o spašavanju onoga što se da spasiti", istakao je on.

Radić je naglasio da se radi o polovnim avionima, kojima uskoro ističe životni vek od 30 godina, ali da ugovor sigurno podrazumeva produžetak životnog veka.

"Naši avioni su proizvedeni 1989. godine, ruski su par godina mlađi, a 1991. je prestala proizvodnja migova 29, što znači da će najmlađi avioni za par godina biti stari 30 godina", ukazao je on.

Radić dodaje da je reč o avionima koji su povučeni iz naoružanja ruske avijacije i da se koriste još samo u njihovom školstvu, a da je priča o tome koliko će Srbija morati da uloži u njih remont vrlo složena.

"Da bi avioni dobili srpske oznake, potrebno je da prođu kroz pripremu za izlaz - promenu na tehnici, uređaja za identifikaciju, zatim, da im se ugrade neki dodatni uređaji, koje su naši avioni dobili prilikom remontovanja 2008. godine. U ruskoj praksi propisane su striktne norme, pa avion posle remonta može da leti 10 godina ili 750 časova ... treba to da platimo, onda da kupimo rezervne delove, a na kraju ide ideja da se ti avioni modernizuju i da im se ugrade radarski samonavođene rakete vazduh-vazduh", objašnjava on.

Politički analitičar Dragoljub Anđelković naglašava da svaka priča, pa i ova ima politički aspekat, te da Rusi dobijaju geopolitičke poene i predstavljaju se kao ozbiljan igrač kada daju donacije i održavaju uticaj u sferi kupovine nauružanja.

"Naravno, ne smemo da prenebregnemo da iduće godine, kada to naoružanje bude stizalo u Srbiju, imamo redovne predsedničke izbore, a to je tako i u Amarici, Kanadi ili bilo kojoj drugoj zemlji... sve ima veze sa i sa izborima", ukazuje on.

Anđelković smatra da to što se Šojgu zahvalio Vučiću na humanitarnoj pomoći koju je Srbija uputila u sirijski grad Alepo ne stvara problem za nas.

"Po toj logici, Rusi bi mogli nam zamere na saradnji i aranžmanima sa NATO vojnim savezom, u čemu učestvujemo maksimalnim intenzitetom poredeći se sa državama koje nisu članice tog saveza. Mi treba da gledamo šta nam se najviše isplati i kako da unapredimo saradnju", ocenjuje on.

Sa druge strane, Radić smatra da je Vučićevo insistiranje na "vojnoj neutralnosti" priča bez sadržaja i fraza koja se ponavlja do besvesti, a da u stvarnosti "mi pokušavamo da koketiramo sa svima".

"Niko ozbiljan ne doživljava Srbiju kao vojno neutralnu zemlju. Mi učestvujemo u misijama tako što pošaljemo jedinicu u sastav kontingenta članice NATO, pa je srpska četa u Libanu integrisana u bataljon Španije, zemlje koja nije priznala nezavisnost Kosova. Sa druge strane, imamo raskorak u broju aktivnosti sa NATO i sa Rusijom, sa kojom vojna saradnja u prošlosti nije postojala. Mi smo sa Rusima imali vojno-ekonomsku saradnju - kupovali smo naoružanje, dok sa Zapadom postoji mnogo aktivnosti u praktičnoj obuci i usvajanju standarda", kaže on.

Radić se pita zbog čega je NATO bio tih, a stiglo je mnogo primedbi iz EU na nedavno održane zajedničke srpsko-ruske vojne vežbe, kada je dosta zemalja članica NATO iz Evropske unije, uprkos sankcijama, održavala vojno-tehničku saradnju sa Rusijom oko tehničkih aktivnosti koje su potrebne za održavanje operativnih sposobnosti.

Komentarišući medijske napise o mešanju Rusije u političke procese na Zapadnom Balkanu, zbog čega Srbija "klizi ka svom starom partneru - Rusiji", Anđelković kaže da bi to imalo težinu da je na predsedničkim izborima u SAD pobedila Hilari Klinton, ali da se sada očekuje relaksacija na relaciji Vašington - Moskva, zbog čega Srbija neće biti u riziku.

Na kritike koje su u izveštaju Evropske komisije upućene Srbiji povodom statusa ruskog humanitarnog centra u Nišu, Anđelković odgovara: "Šta nas briga, neka pocrtavaju šta god hoće, nama ne pada na pamet da se distanciramo od Rusije, zbog toga što to neko traži iz EU".

"Treba biti iskren i reći da se svi pomalo lažemo... nama je cilj da dođemo do određenih fondova i investicija sa Zapada, i učestvujemo u toj igri koja se zove evrointegracije. Da li će se ona završiti ulaskom Srbije u EU i šta će biti kada stignemo do kapije, videćemo. U ovom trenutku treba da izvučemo neku korist, a da damo što manje", kaže on.

Anđelković kaže da ne zna da li je tih 200 miliona evra uloženo na najbolji način, ali naglašava da treba ulagati u vojsku, jer "ko ne hrani svoju vojsku, hraniće tuđu".

Na pitanje zbog čega se u celoj priči oko naoružavanja spominje Hrvatska, Anđelković odgovara da nam je Hrvatska neprijatelj na Balkanu i da se samo treba setiti genocida u NDH, a onda i egzodusa srpskog naroda iz Krajine tokom Oluje.

"Hrvatska ima prema Srbima krajnje neprijateljske namere. Kada posmatrate istraživanja etničke distance u Hrvatskoj, vidite da oni nas mrze, kao da smo mi imali Jasenovac", ističe on i dodaje da priča o Hrvatskoj kao članici EU ne znači ništa.

"Prvo, ne znamo šta će biti sa EU i NATO 2018. Godine. Drugo, imamo problem Republike Srpske, a Hrvatima bi moglo da padne na pamet da se umešaju u procese u BiH", naglašava on.

Govoreći o vojnim vezama Srbije i Rusije, kao i o izjavi načelnika generalštaba generala Dikovića o 80 odsto ruskog naoružanja u Srbiji, Radić je istakao da to nije tačno i da su složeni vojni sistemi naše vojske uglavnom zapadne proizvodnje.

"Setimo se da je JNA gledala i na NATO i na Varšavski pakt kao na vojnu pretnju, i jugoslovenska vojska nije imala sklonost ka saradnji sa SSSR. Onda imamo Titovu odluku iz 1968. godine, o diversifikaciji snabdevanja vojnom opremom i okretanju ka Velikoj Britaniji, Švedskoj, SAD", ukazuje on.

Radić kaže da je danas teško razdvojiti kod verbalnih poteza Vučića šta je realnost, a šta medijski spin i potreba da se zbog javnog mnjenja proruski stavovi prenaglase, kada se istovremeno vodi pregvori sa Erbasom o kupovini novih vojnih helikoptera.

"Čini mi se da je reč o pokušaju da se za srpsku javnost što više govori o nabavkama iz Rusije, a da se onda uputi poruka kako se Srbija dugoročno opredeljuje ka Zapadu", navodi on.

Radić kaže da će priča o nabavci šest migova u hrvatskim medijima biti sigurno predimenzionirana i da je stvorena lažna slika o tome kako se vodi "balkanska trka u naoružanju", jer "Hrvatska ima problem sa strašću šovinizma".

"Hrvatska je članica NATO i pokušava da reši neke svoje probleme nabavkom sredstava iz viškova... neke stvari su uzeli, a neke neće dobiti. Hrvatska prezentuje predimenzioniranu sliku još od vremena Oluje , kada pokušava da stvori javno mnjenje i pritisak ka strancima, da je Srbija sa Rusima ugrožava", ističe on i dodaje da migovi neće promeniti sliku u regionu, jer se radi o defanzivnom sredstvu i da se njima ne može doći da glavnih gradova.

Anđelković smatra da ruskim humanitarcima treba dati imunitet i diplomatski status jer ako težimo neutralnosti i ako smo to dali vojnicima NATO, zašto ne bi i Rusima.

Sa druge strane, Radić kaže da se po sporazumu SOFA vojnici NATO tretiraju tehničko osoblje i administracija, što važi i za naše vojnike koji odu, na primer u Nemačku.

Radić dodaje da je nabavka ostalog naoružanja u Rusiji nesvrsihodna i da Srbija ima više tenkova u rezervi nego Francuska i Nemačka.

"Ne nedostaje tehnika, nego kako da hranimo vosku. Imali smo protest nedavno, a u toku je masovni odlazak profesionalnih vojnika iz službe", ukazuje on

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...