Izvor: Politika, 15.Mar.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manje stranke najviše gube u predsedničkoj trci
Partije sa jakim liderima dobilebi raspisivanjem predsedničkih izbora, jer je ova kampanja personalizovana i omogućava rast popularnosti stranke
Razmišljanje predsednika Srbije Borisa Tadića da li će da da ostavku, prouzrokuje raspisivanje prevremenih predsedničkih izbora zajedno sa već zakazanim parlamentarnim i lokalnim, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i odmah se ponovo kandiduje, izaziva veliku nervozu koalicionih partnera, tako da je SPS takvo ponašanje ocenio kao „blagu političku krizu”, a URS kao „nefer i nedemokratsko ponašanje”.
Zašto nejasna situacija u vezi sa glasanjem za predsednika Srbije muči sve stranke, pa i najveće? Odgovor je jednostavan i dobije se kada se odgovori na pitanje šta ko dobija,a šta ko gubi raspisivanjem predsedničkih izbora.
Mišljenja su nepodeljena da raspisivanjem predsedničkih izbora dve najjače partije DS i SNS najviše dobijaju.
Zašto onda Tadić okleva ako bi mogao da ima najviše koristi?
Urednik lista „Novasrpskapolitičkamisao” Đorđe Vukadinović upozorava da postoji realna opasnost „ne ogromna, ali ni zanemarljiva” da će doći do polarizacije i mobilizacije protiv jednog kandidata, kakvu smo imali 2000. godine protiv Miloševića.
S te strane Nikolić bi možda mogao da bude mirniji, ali sociolog Jovo Bakić primećuje da, pored toga što on u prednostiza predsedničke izbore može da ubroji to što su ljudi zaboravili kakav je bio dok je pre 13 godina bio na vlasti,veliku manu za njega predstavlja što je na neki način stekao mentalitet gubitnika „a posebno je loše što gubi stalno od istog protivnika”.
Uprkos svim manamavlada nepodeljeno mišljenje da bi stranke sa jakim liderima dobile raspisivanjem ovih izbora, jer je predsednička kampanja personalizovana i omogućava rast popularnosti stranke.
Ipak iritiran predsednikovim ćutanjem njegov koalicioni partner Ivica Dačić, koji u javnosti jeste prepoznat kao jak lider, ovu situaciju je kratko i tačno objasnio: „Pokazalo se da Tadić i Nikolić u ovom slučaju imaju zajednički interes. Oni žele predsedničke izbore pre roka da bi podelili Srbiju kao slavski kolač”.
Zašto Dačiću ne odgovara raspisivanje predsedničkih izbora i takva podela kolača? Nije toliko problem što bi on kupio mrvice sa predsedničkog stola koliko to što bi u obračunu glavnih kandidata morao da se opredeli, zauzme stranu i zavadi se ozbiljno barem sa jednim od njih, što bi mu uveliko suzilo manevarski prostor za kapitalizovanje rezultata parlamentarnih izbora, odnosno učešće u sastavljanju vlade.
Osim toga ono što Dačić kao predsednički kandidat ima da ponudi mnogo je bleđe i neuverljivije i on bi između Tadića i Nikolića kao predsedničkih kandidata bio politički neprimetan.
U dilemi šta da radi je i DSS, koji čeka Tadićevu odluku da saopšti svog predsedničkog kandidata. Povodom eventualne kandidature njegovoglidera Vojislava Koštunice mišljenja su podeljena. Bakić smatra da Koštunica jeste jači od svoje stranke, ali da je to zanemarljivo, „da on ima stabilno biračko telo koje je slično i za njega i za stranku, ali da to nije neka snaga koja bi mogla stranku da povuče bog zna koliko naviše”.
S druge strane, Vukadinović je uveren da bi Koštuničino kandidovanje moglo povući „barem neki procenat stranci”, ali on procenjuje da će Koštunica pokušati da izbegne kandidovanje „zbog opasnosti od ponižavajućeg rezultata u odnosu na Nikolića i Tadića”.
Ukoliko bi mogao da podnese taj rizik, Koštunica bi, recimo u odnosu na Dačića, imao tu prednost da bi koncept koji on nudi potencirao sličnosti između Tadića i Nikolića, mogao bi da kritikuje Tadićeve neuspehe i Nikolićeve preokrete i prilično uspešno kapitalizuje doslednost svoje stranke na kojoj insistira.
Iza nezadovoljstva LDP-ai Čedomira Jovanovića raspisivanjem prevremenih predsedničkih izbora stoji i nezadovoljstvo nekih zapadnih ambasada, a Vukadinović smatra da je to i jedan od razloga Tadićevog vaganja. „Jedan deo nevladinogsektora i centara moći za koje je vezan i LDP protiv je predsedničkih izbora jer bi postojala opasnost da se glasači LDP-a uključe u predsedničku trku i da posledično ugroze čak i parlamentarni status LDP-a. Drugom delu tih krugova odgovara trajna nestabilnost u Srbiji, jer ostavlja veću mogućnost za pritiske i ispostavljanje različitih zahteva”, zaključuje Vukadinović.
O dometima kandidata drugih stranaka, poput Aleksandra Martinovića ispred SRS-ailiMilana Panića koji se po medijima pojavljuje kao eventualni kandidat URS-a, ne vredi govoriti.
Biljana Mitrinović
objavljeno: 16.03.2012.
.jpg)
