Izvor: Politika, 30.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koštunica: Hteli smo da podržimo Tadića, ali...
Lider DSS-a sinoć objasnio da se na uzdržanost u drugom krugu narodnjačka koalicija odlučila zbog toga što je DS bez objašnjenja odbio ponudu za dopunu koalicionog sporazuma
Koalicija Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije neće u drugom krugu predsedničkih izbora podržati ni Borisa Tadića, kandidata Demokratske stranke, ali ni Tomislava Nikolića, kandidata Srpske radikalne stranke.
– Naša poruka je da narod treba sam da izabere šta će da radi 3. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << februara – izjavio je sinoć na vanrednoj stranačkoj konferenciji za novinare Vojislav Koštunica, predsednik DSS-a.
Izvori „Politike” tvrde da je i juče bilo pregovora između stranke premijera i aktuelnog predsednika, a u taboru demokrata se čak mogla uočiti i izvesna doza optimizma da će Koštunica ipak podržati svog koalicionog partnera. Ipak, to se nije dogodilo.
Obrazlažući zbog čega narodnjačka koalicija nije odlučila da podrži Borisa Tadića, lider DSS-a, rekao je da je Demokratska stranka odbila da potpiše aneks koalicionog sporazuma, kojim bi bilo precizirano da bi slanje misije EU na Kosovo i Metohiju bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija značilo da je EU svojom voljom poništila već parafirani Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU. U aneksu je navedeno i da bi „time za Republiku Srbiju prestao da važi ovaj sporazum i Vlada Srbije bi ga proglasila nevažećim, a Skupština Srbije ne bi mogla da ga ratifikuje sve dok EU u potpunosti ne ukloni razloge zbog čega je Sporazum poništen i dok EU ponovo ne prizna suverenitet i teritorijalni integritet Srbije u njenim sadašnjim međunarodno priznatim granicama”.
– Nije naša namera bila da uslovljavamo ili da ucenjujemo našeg koalicionog partnera, Demokratsku stranku. Sve što je u predlogu aneksa koalicionog sporazuma je pozivanje na Ustav Republike Srbije i Rezoluciju Narodne skupštine od 26. decembra, ali sa neophodnom konkretizacijom koja se odnosi na ono što se dešava u ovom času. U DS-u to nisu prihvatili, ali nisu dali objašnjenje zašto nisu spremni da prihvate. Žao nam je zbog toga. Hteli smo da podržimo predsedničkog kandidata naše koalicije Borisa Tadića. Pošto nije prihvatio ponuđeni aneks koalicionog sporazuma, ne možemo da ga podržimo na ovim izborima – rekao je Koštunica naglasivši istovremeno da „narodnjaci” neće podržati ni kandidata SRS-a.
Podsetimo, istog dana, 24. januara, kada je koalicija DSS i NS ponudila ovaj aneks na potpisivanje DS-u, Tadić je na predizbornom mitingu u Smederevu poručio da neće dozvoliti da mu iko postavlja uslove za podršku u drugom krugu izbora.
– Spreman sam da učestvujem u ovoj političkoj utakmici do kraja i da se apsolutno žrtvujem za ovu stvar, ali ne dozvoljavam da iko postavlja uslove evropskoj budućnosti Srbije, da postavlja uslove budućnosti naše dece – rekao je Tadić.
Istovremeno, DSS i NS nisu ponudili pomenuti aneks na potpisivanje i trećem koalicionom partneru u Vladi Srbije, G17 plus, čiji je lider Mlađan Dinkić ocenio da to nisu uradili, jer su znali unapred da bi u ovoj stranci to odbili. On je, takođe, ocenio da je potez DSS i NS bio krajnje nekorektan prema Tadiću.
Vojislav Koštunica naglasio je sinoć da on na ove izbore gleda pre svega kroz sudbinu Kosova i Metohije i kroz to da li će biti održana celovitost Srbije.
– Sticajem okolnosti drugi krug predsedničkih izbora u Srbiji i sudbina Kosova i Metohije se prepliću. Iz međunarodne zajednice čujemo da se za odluku o Kosovu čeka drugi krug izbora u Srbiji. Mislim da narod, kada se izjašnjava, mora jasno da zna sve naše odgovore na sva pitanja koja se postavljaju u vezi sa budućnošću Kosova, a time i Srbije – dodao je predsednik DSS-a.
Koštunica nije želeo da odgovori na pitanje o budućnosti Vlade Srbije i vladajuće koalicije, posle ovakve odluke bloka DSS–NS, rekavši da je prvo na redu pitanje države i njene celovitosti.
Upitan otkud odjednom toliko nepoverenje prema Tadiću, kada je sa njim sve vreme radio u okviru pregovaračkog tima za Kosovo i Metohiju, Koštunica je odgovorio da Ustav Srbije obavezuje na to da se vodi računa o celovitosti Srbije, kao i da je skupštinska rezolucija nedvosmislena i definiše odnose prema SSP i nečemu čime se taj sporazum ruši, a to je dolazak misije EU na Kosovo.
Na pitanje da li on sumnja da bi Tadić, zapravo, kao predsednik Srbije mogao da prekrši Ustav Republike, Koštunica je odgovorio: „Nije reč o sumnjama već je reč o tome zašto je nešto što je nesporno sporno za drugu stranu”.
On je rekao i da ne razmišlja o tome da li izostanak podrške Tadiću predstavlja podršku Nikoliću, ocenivši da bi se moglo postaviti pitanje i da li, zapravo, neprihvatanjem ponuđenog aneksa koalicionog sporazuma sam Tadić pruža podršku svom protivkandidatu.
Na pitanje zbog čega, onda, nisu podržali Tomislava Nikolića, Koštunica je odgovorio da su DSS i NS dugo sarađivali sa Demokratskom strankom na rešavanju kosovskog problema. Koštunica je kazao da ovakav stav DSS-a i NS-a ne znači da im je svejedno ko će pobediti, istakavši da su aneks sporazuma ponudili svom koalicionom partneru u Vladi Srbije i da DSS i NS nemaju dvosmislen odnos u političkom smislu.
– Nije bilo razloga da sa bilo kim drugim razgovaramo na tu temu, jer su iscrpljene sve mogućnosti za razgovor kad je reč o ovom pitanju – rekao je Koštunica i dodao da još nije razmišljao o tome da li će glasati u drugom krugu predsedničkih izbora u nedelju.
-----------------------------------------------------------
Nejasan dokument
Slobodan Samardžić, ministar za Kosovo i Metohiju, ocenio je da se pokušava da se umesto Kosova i Metohije koji je „glavni problem Srbije”, u javnosti kao glavna tema postavi Evropska unija.
On nije mogao da kaže kako će Srbija odgovoriti na poziv EU da 7. februara potpiše prelazni politički sporazum, ocenivši da je još rano za takvo izjašnjavanje.
Samardžić je rekao da je o ponudi EU teško govoriti, ocenivši da je reč o „nejasnom dokumentu”, jer se ne zna šta u tom predlogu piše, a ono što bi Srbiji u odnosima sa EU bilo potrebno, već postoji u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.
On je doveo u sumnju postojanje posebnog političkog sporazuma, ocenivši da ga „još niko nije video” i da to što se tim predlogom nudi Srbiji, nije ponuđeno nijednoj drugoj zemlji zapadnog Balkana.
-----------------------------------------------------------
Mali Jova kao Voja
Lider Nove Srbije Velimir Ilić rekao je da su razgovori o eventualnoj podršci demokratskom kandidatu trajali dugo, ali da građani treba sami da odluče i da „rešavaju sudbinu Kosova onako kako misle da je najbolje”. – Mislimo da Srbija treba da bude u Evropskoj uniji sa Kosovom, celovita, to je naša obaveza i od toga nećemo odstupiti – rekao je Ilić.
Na pitanje „Politike”, posle konferencije za novinare, da li je i njegov sin Jova isto ovako sročio obrazloženje poteza narodnjačke koalicije, s obzirom na to da je sam Ilić rekao da će se o tome koga će da podrži u drugom krug izbora konsultovati sa Koštunicom i Jovom, lider NS, kratko je odgovorio: „Isto, baš isto!”.
M. R. Petrović
-----------------------------------------------------------
Za članstvo u EU 75 odsto građana Srbije
Članstvo Srbije u Evropskoj uniji podržava 75 odsto građana Srbije - pokazalo je istraživanje javnog mnjenja koje je agencija Stratedžik marketing sprovela od 21. do 23. januara, na uzorku od 1.041 ispitanika.
Predstavljajući ovo najnovije istraživanje, na jučerašnjoj javnoj raspravi na temu „Postoji li alternativa evropskom putu Srbije”, koju je organizovao Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, Svetlana Logar, iz ove agencije, zaključila je, da je „nedvosmisleno velika većina građana apsolutno opredeljena za ulazak Srbije u EU”.
Inače, na pitanje „Da li podržavate ili ne podržavate članstvo Srbije u EU” preostalih 25 procenata ispitanih izjasnilo se različito. Ulasku u EU protivi se 16 odsto njih, a osam procenata je reklo da „ne zna” da li to članstvo podržava.
Nešto manji procenat građana od onih koji podržavaju evropsko članstvo glasao bi „za” ako bi referendum za članstvo Srbije u EU bio ove nedelje - 73 odsto, deset procenata bi bilo „protiv”. „Ne zna” kako bi postupilo, u tom slučaju, osam odsto anketiranih, a tri odsto odbilo je da odgovori na ovo pitanje.
Istraživači javnog mnjenja su, zatim, uz pitanje ispitanicima šta ih prvo asocira na EU ponudili i moguće odgovore. Rezultat je ovakav: za odgovor bolji životni standard i sloboda kretanja izjasnio se najveći broj onih koji su učestvovali u ovoj anketi, odnosno za prvi odgovor bilo je 36 odsto njih, a za drugi - 23 procenta ispitanih.
- Za 81 odsto građana prva asocijacija na EU je pozitivna - podvukla je Svetlana Logar dodajući i da većina građana misli da bi im u svim oblastima života - od ekonomije, preko životnog standarda, vladavine zakona, socijalne zaštite, obrazovanja, do kulture - bilo bolje sa Evropom.
Rezultati ovog istraživanja pokazali su i da samo 13 odsto građana smatra da je dobro informisano o toku procesa integracije Srbije u EU. Za odgovor „donekle informisan/a” opredelilo se 52 odsto ispitanika, za „ne baš informisan/a” 25 procenata, a za odgovor „uopšte nisam informisan/a” devet odsto anketiranih.
Da bi njima i njihovoj porodici bilo bolje sa EU misli 68 odsto onih koji su učestvovali u ovom istraživanju, obavljenom pre desetak dana. Da bi im bilo isto smatra samo 18 procenata građana, gore osam odsto, a sedam odsto je odgovorilo da ne zna na pitanje koje je bilo postavljeno s tim u vezi.
U rezultatima ovog istraživanja nema pitanja koje bi se odnosilo na Kosmet. S tim u vezi, treba podsetiti na to da se, kako su pokazala neka ranija ispitivanja javnog mnjenja, raspoloženje građana bitno menjalo kada su građani upitani da li su za EU, ukoliko bi morali da se odreknu Kosova i Metohije, odnosno da je podrška evrointegracijama opadala u tom slučaju.
B. Č.
[objavljeno: 31/01/2008]
