Izvor: Politika, 22.Apr.2014, 14:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko će iz SNS-a biti predsednik Skupštine
Kandidati za prvog čoveka parlamenta Goran Knežević, Zoran Babić i Jadranka Joksimović. – Od predsednika zavisi kakvu će sliku javnost imati o Skupštini, ali i o SNS-u
Predsednik Narodne skupštine Srbije biće naprednjak s mandatom od četiri godine, a danas bi trebalo da bude odlučeno kome će biti poverena ova važna funkcija. Kako je „Politika” u subotu objavila, naprednjaci vagaju između >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tri svoja funkcionera – Gorana Kneževića, Zorana Babića i Jadranke Joksimović, pošto su definitivno odustali od predloga o rotaciji na ovom mestu, zbog veoma lošeg prijema, pre svega kod opozicionara, zbog kojih je, kako se tvrdilo, i osmišljen.
Naprednjaci su predlagali rotaciju na mestu predsednika parlamenta na godinu dana da bi, kako su isticali, pružili šansu opozicionarima da se iskažu na toj funkciji i da bi obezbedili bolju kontrolu Narodne skupštine nad vladom. Međutim, i pre nego što je prošle srede obavljen prvi krug konsultacija predstavnika svih izbornih lista, koje su osvojile poslaničke mandate, bilo je onih koji su takvu ideju kritikovali. Prvi se oglasio Savez vojvođanskih Mađara, budući koalicioni partner SNS-a u vladi, ocenom da se rotacijom umanjuje ugled parlamenta i stavom da bi predsednik trebalo da bude iz Srpske napredne stranke, kao apsolutnog pobednika na izborima. I većina ostalih stranaka bila je protiv ovakvog rešenja, a Dragan Đilas, lider DS-a, prilikom razgovora s predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem o novoj vladi, zatražio je da se on založi za to da prvi čovek parlamenta bude izabran na četiri godine.
Uprkos tome što je odmah bilo jasno da rotacija nije dobro primljena, u sredu je odlučeno da bude obavljen još jedan krug konsultacija. Međutim, iako je bilo najavljeno da će se o ovom predlogu razgovarati juče, konsultacije su izostale. Funkcioner SNS-a Zoran Babić rekao je za „Politiku” da juče nije bilo razgovora o ovoj ideji. Babić, međutim, tvrdi da se od ideje nije sasvim odustalo, ali da su naprednjaci, kako kaže, sve bliže tome jer ona kod većine nije naišla na dobar prijem.
Izvori „Politike” su, međutim, još u subotu rekli da se od rotacije definitivno odustalo. I dobro je što je tako. Bez obzira na to šta je bio stvarni motiv za ovaj predlog, a ima i mnogo zanimljivijih objašnjenja od onih koje su funkcioneri SNS-a iznosili u javnost, funkcija predsednika parlamenta je isuviše važna da bi se na tom mestu smenjivali ljudi na godinu dana.
Da ostavimo po strani to što je predsednik Narodne skupštine, po Ustavu, drugi čovek u državi, neko ko menja predsednika Srbije u slučaju njegove sprečenosti, od predsednika parlamenta zavisi u kakvoj će se atmosferi raditi. Predsednik parlamenta, koji nema visok prag tolerancije, ne ume ili ne želi da komunicira s neistomišljenicima, koji svaku reč koja mu se ne dopadne sankcioniše merama iz poslovnika, stvoriće lošu atmosferu u kojoj su incidenti prirodna posledica. Takav predsednik bio bi kreator neminovno loše slike parlamenta u javnosti, ali, što je još važnije, i na širem planu, s obzirom na značaj parlamentarne diplomatije u svetu.
Kako izgleda parlament kad predsednik ne dozvoljava da njegovi neistomišljenici kažu bilo šta što se njemu ne dopada, imali smo prilike da vidimo u prvom postpetooktobarskom sazivu, kada je Nataša Mićić, tada predstavnik Građanskog saveza Srbije, obavljala tu funkciju. Mićićeva je izricala opomene i oduzimala reč svakom opozicionaru, ponekad i pre nego što uopšte počne da diskutuje. Ona je ostala upamćena i po tome što je sa sednice isključila celu jednu opozicionu poslaničku grupu, uključujući i dva poslanika koji tog dana nisu bili ni blizu parlamentu, a kamoli u sali za zasedanje. U vreme njenog predsedavanja, dogodilo se i nešto što se nikada ni pre, ni kasnije, nije dogodilo, da poslanik (Tomislav Nikolić) bude retroaktivno isključen sa sednice i to za incident koji nije izazvao, a koji se dogodio mesec i po dana ranije. „Kreativnim” tumačenjem poslovnika Nikoliću je, praktično, oduzet poslanički mandat jer je kazna od 30 dana isključenja sa sednice tako računata da mera izrečena u martu nije istekla ni do oktobra, kada je parlament raspušten, posle čega su raspisani izbori. Bez obzira na to što su radikali, a njih je Mićićeva kolektivno isključila, tražili svaku mogućnost da naprave neki incident, dobar predsednik parlamenta barem za to ne bi pružao ni šansu ni opravdanje.
Lider naprednjaka Aleksandar Vučić rekao je da će opoziciju paziti kao malo vode na dlanu, više je, kako je naglasio, i nema. Baš zbog toga što nam je opozicija tako malobrojna, dobro je da prvi čovek parlamenta bude iz redova onih kojima su građani dali apsolutnu podršku. Niko bolje od nekog naprednjaka, neće realizovati ove reči svog lidera. Vučić, pak, treba dobro da odmeri kome će poveriti ovu funkciju jer od onoga ko je bude obavljao zavisiće, ne samo kakvu će sliku o parlamentu imati javnost, već i slika Srpske napredne stranke, pa i njega, kao njenog lidera, lično. Predsednik Narodne skupštine Srbije biće izabran sutra.
Mirjana Čekerevac
objavljeno: 22.04.2014.
