Izvor: B92, Beta, Tanjug, 02.Mar.2010, 11:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karadžić: Lažni mitovi o zločinima
Hag -- Radovan Karadžić tvrdi da su Srbi 1992. prihvatili nezavisnu BIH, pod uslovom da imaju konstitutivnu jedinicu, kao i da su Srebrenica i Sarajevo "lažni mitovi".
Opširno govoreći o genezi krize u BiH 1991-92, Karadžić je u nastavku uvodne reči odbrane, naglasio da su sve političke odluke Srpske demokratske stranke - poput formiranja posebne skupštine i republike bosanskih Srba - bile iznuđene prethodnim potezima ka nezavisnosti BiH koje su povlačile Stranka demokratske >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << akcije i Hrvatska demokratska zajednica.
On je ponovio da je usvajanje deklaracije o nezavisnosti BIH u oktobru 1991. bilo nezakonito i protivustavno, bez predstavnika Srba koji su se tome protivili i napustili zasedanje.
Kao dokaz da je srpsko političko vođstvo u BIH bilo posvećeno traženju mirnog političkog rešenja, Karadžić je istakao da je SDS u februaru 1992. prihvatila rešenje "tri Bosne u jednoj Bosni", odnosno da BIH bude nezavisna, sa tri konstitutivne jedinice.
"Mi smo tada rekli, u redu, napustićemo Jugoslaviju, to je bila najbolnija koncesija, ako u BIH budemo imali svoju konstitutivnu jedinicu", kazao je Karadžić.
Naznačio je i da je to bila suština plana portugalskog posrednika Žozea Kutiljera, koje su sve strane prihvatile 18. marta 1992, ali je potom lider SDA Alija Izetbegović povukao svoj potpis na sporazumu.
Karadžić je citirao Kutiljerove reči, posle rata u BIH, da su tim sporazumom mogli biti sačuvani mnogo životi, naročito Muslimana, ali da je Izetbegović bio "ohrabren" iz inostranstva da povuče potpis, od zemalja koje su mislile da znaju šta je najbolje.
"Srbi i Karadžić sve prihvataju, ali nemaju šansu da sačuvaju mir", naglasio je Karadžić.
Karadžić je "lažnim mitovima" i "lažnim žrtvama" nazvao optužbe o masovnim ubistvima nesrba u Sarajevu i Srebrenici 1992-95. negirajući svoju odgovornost.
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, optužen za genocid nad nesrbima u BiH, opovrgavao je da je Sarajevo bilo u opsadi i pod terorom snaga pod njegovom kontrolom, tvrdeći da je, suprotno navodima optužnice, vojska RS bila u okruženju muslimanskih i hrvatskih snaga.
Srbi su u Sarajevu i širom BiH, po Karadžiću, kontrolisali samo svoje teritorije, a nisu ni pokušavali da zauzmu "muslimanske".
"Mermerna je istina da Sarajevo nije bilo pod srpskom opsadom, nego je bilo podeljen grad", rekao je optuženi.
Negirajući da je VRS nasumično granatirala civile u Sarajevu, Karadžić je rekao da su muslimanske snage iz mnogih civilnih objekata - poput škola, vrtića, muzeja - otvarale vatru na srpske položaje, pretvarajući ih time u legitimne vojne ciljeve. Na mapi grada je pokazao više primera.
"Ako su pucali na nas, a mi uzvraćali, oni to prikazivali kao neselktivno granatiranje grada...Nikada nije bilo namernog granatiranja, nikad" - kazao je Karadžić - "To je taj opsednuti i nevini grad u kojem je bilo tri puta brojnija vojska od naše".
Snimak naređenja generala Ratka Mladića, često puštan pred Tribunalom, da se otvori vatra na "Velušiće zato što tamo nema Srba", Karadžić je protumačio kao nalog da se ciljaju takvi "legitimni vojni ciljevi".
Odgovornost za masovna stradanja civila u gradu, Karadžić je prebacio na muslimanske vlasti, ponavljajući da su one namerno granatirale i pucale na sopstveno stanovništvo kako bi izazvale stranu intervenciju.
Naglasio je da je "uveren da na Markalama 1 i Markalama 2 možda čak i nije bilo civilnih žrtava i da su tela podmetnuta".
Kao dokaz za tvrdnju da su muslimanske vlasti izazvale eksplozije na pijaci, u kojima su u februaru 1994. i avgustu 1995. poginule i ranjene stotine ljudi, Karadžić se pozivao na navode iz knjige tadašnjeg komandanta Unprofora Majkla Rouza o postojanju takvih rezultata istraga.
Rouz će, inače, na suđenju svedočiti kao jedan od prvih svedoka optužbe.
"Ko ima imalo razuma, videće da to Srbi nisu uradili", rekao je Karadžić. Upozorio je Tribunal da "kodifikujući" "lažne mitove i lažne žrtve" u Sarajevu i Srebrenici, kod naroda u BiH "seje seme budućih pokolja".
Napominjući da je "Sarajevo bilo i srpski grad, takođe" - zato što je bilo "izgrađeno na srpskoj zemlji" i imalo srpsku većinu do Drugog svetskog rata - Karadžić je najavio da će dokazati da "Srbi nikada nisu započinjali borbe" i da im je cilj bio političko rešenje i da "sačuvaju stanovništvo".
Bivši predsednik RS rekao je i da Sarajevo nikada nije bilo u blokadi ni za civilne, ni za vojne potrebe, nego da je, nasuprot tome, "sve dobijalo preko srpske teritorije".
"Kakvo je to terorisanje grada, kad smo i malo vode koju smo imali delili s njima... Bilo je 10.000 humanitarnih letova i nijedan incident sa srpske strane, a oni su ponekad pucali na te avione da bi nas optužili. Zar je to terorisanje grada?", upitao je Karadžić.
Rekao je da je "voleo i još uvek voli" Sarajevo i da "nikada od njega nećemo odustati".
"Da je Sarajevo bilo pretvoreno u otvoreni grad, kao što smo mi predlagali, ne bi bilo žrtava... Ali, politika Stranke demokratske akcije koja je htela 100 odsto vlasti u 100 odsto BiH želela je drugačije", rekao je Karadžić.
Pošto je Karadžić završio izlaganje uvodne reči, sudsko veće je odlučilo da mu se u "interesu pravde" sudjenje privremeno prekine, odnosno da se sutra ne krene sa dokaznim postupkom i saslušanjem svedoka dok Žalbeno veće Tribunala ne odluči o njegovoj žalbi za odlaganje sudjenja do 17. juna.
Sudsko veće, sa sudijom O-Gon Kvonom na čelu, odobrilo je bivšem predsedniku RS da uloži žalbu Žalbenom veću na odluku kojom je prethodno odbačen njegov zahtev za odlaganje sudenja.
Shodno ovoj odluci, sutra neće biti saslušani svedoci optužbe, kako je ranije bilo najavljeno, jer bi oni, u slučaju da se ukine odluka o odbijanju zahteva za odlaganje, morali da treći put dodju u Hag.
Iznošenju uvodne reči Karadžića, pored dva člana njegove odbrane, u sudnici je prisustvovao i advokat Ričard Harvi, koga je veće ranije imenovalo za njegovog branioca u pripravnosti, za slučaj da bivši lider opstruiše sudjenje.
Uloga Harvija posle izlaganja odbrane biće tek definisana.
Sudjenje Karadžiću počelo je 27. oktobra prošle godine uvodnom rečju tužilaštva, ali on nije želeo da prisustvuje, ističući da nije spreman za sudjenje.
Karadžić je optužen za genocid i zločine protiv čovečnosti nad muslimanima i Hrvatima, kao i za uzimanje medjunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95.
Preciziranom i skraćenom verzijom optužnice iz oktobra 2009, bivši predsednik RS optužen je, kao i u prethodnoj, po 11 tačaka za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, uključujući dve za genocid tokom rata u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.
Uhapšen je u Beogradu u 21. jula 2008, a devet dana kasnije izručen Tribunalu.
Karadžić nastavlja uvodnu reč
Izvor: RTS, 02.Mar.2010
Na kraju uvodne reči odbrane Radovan Karadžić odbacio odgovornost za masovno ubistvo Bošnjaka u Srebrenici. Bosanski Srbi 1992, radi očuvanja mira, prihvatili nezavisnu BiH, u kojoj bi imali konstitutivnu jedinicu, rekao bivši predsednik RS pred Hašim tribunalom...Bivši predsednik Republike Srpske...
Karadžić negirao odgovornost za Srebrenicu
Izvor: RTS, 02.Mar.2010
Na kraju uvodne reči odbrane Radovan Karadžić odbacio odgovornost za masovno ubistvo Bošnjaka u Srebrenici. Bosanski Srbi 1992, radi očuvanja mira, prihvatili nezavisnu BiH, u kojoj bi imali konstitutivnu jedinicu, rekao bivši predsednik RS pred Hašim tribunalom...Bivši predsednik Republike Srpske...
