Izvor: RTS, 02.Mar.2010, 17:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karadžić negirao odgovornost za Srebrenicu
Na kraju uvodne reči odbrane Radovan Karadžić odbacio odgovornost za masovno ubistvo Bošnjaka u Srebrenici. Bosanski Srbi 1992, radi očuvanja mira, prihvatili nezavisnu BiH, u kojoj bi imali konstitutivnu jedinicu, rekao bivši predsednik RS pred Hašim tribunalom.
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić negirao je, na kraju uvodne reči odbrane pred Haškim tribunalom, odgovornost za masovno ubistvo bosanskih muslimana u Srebrenici, sugerišući da je broj žrtava >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << mnogo manji i da nije utvrđeno kako su one stradale.
Britanski mediji izveštavaju o svedočenju Radovana Kardžića ocenjujući da je bivši predsednik Republike Srpske delovao kao "neko ko je došao sa druge planete", insistirajući na tome da su bosanski Srbi vodili "pravedan i sveti" rat protiv stvaranja islamske države u Bosni.
"Gardijan" piše da je Karadžić, iako je optužen kao glavni organizator najgorih zločina u Evropi posle nacista, sebe je naslikao kao neshvaćenog i oklevetanog antikomunistickog disidenta, nešto poput balkanskog Vaclava Havela.
List ocenjuje da je Karadžićev jučerašnji nastup bio dugo predavanje iz istorije o večitoj žrtvi Srba i njihovim sveprisutnim zlotvorima.
"Poruka da pred sudom ne brani sebe već narod i njegov pravedni i sveti cilj, možda će biti dobro primljena među televizijskom publikom u Bosni, koja se sada ušančila u etničkim podelama čak i više nego u vreme kada je Karadžić bio na vrhuncu moći", ukazuje britanski dnevnik.
Bi-Bi-Si je ocenio da je ovaj istorijski prikaz malo učinio da olakša optužbe za genocid.
"Tajms" piše da će se Karadžić boriti protiv optužbi za genocid insistiranjem na tome da su bosanski Srbi vodili "pravedan i sveti" rat protiv stvaranja islamske države u Bosni, uz podršku SAD i Nemačke.
Uz to, ovaj list navodi da vreme pogoduje Karadžićevim "lažima," jer je prošlo petnaest godina od bosanskog rata i nova generacija u Evropi ne može da se seti ko je kome učinio šta, i zbog čega.
Svedočenje prvog svedoka optužbe na suđenju Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom, koje je bilo zakazano za sutra, odloženo je odlukom sudskog veća dok ne bude rešena Karadžićeva žalba.
Karadžićev zahtev bio zasnovan na tvrdnji da zbog odluke Sekretarijata Suda, koju je u međuvremenu preinačio predsednik Tribunala Patrik Robinson, u protekla tri meseca nije mogao da se priprema za proces, pošto mu sud nije plaćao saradnike.
Nazivajući Srebrenicu "mitom" i "svetilištem", Karadžić je tvrdio da do sada nije sahranjeno više od 2.500 stradalih, za koje je napomenuo da su iz cele BiH, iako na spomen obeležju piše da ih je bilo više od 8.000 ljudi.
Optuženi je rekao i da se sada "po BiH iskopavaju grobovi da bi bilo tela da se sahrane u julu u Srebrenici". Uz tvrdnju da o događajima u Srebrenici "nije sprovedena istraga", Karadžić je rekao da je "u fazi utvrđivanja istine da li je bilo nezakonitog ubijanja, u kojoj meri i kako je došlo do toga".
Karadžić je rekao da do 14. jula 1995. "nije bilo ubijanja", ako se izuzme incident prethodnog dana u Kravici gde je "jedan zarobljenik oteo pušku srpskom vojniku". Po optužnici, srpske snage su u skladištu u Kravici 13. jula ubile "više od 1.000 zarobljenih Muslimana".
Svoju odgovornost, Karadžić je poricao citirajući, kako je rekao, izveštaj Vlade Holandije o događajima u Srebrenici u kojem je i nalaz da je njegova uloga "nejasna".
"Ako je uloga nejasna, onda uloge i nema", rekao je optuženi sudijama. Kao dokaz da nije odgovoran za zločine u Srebrenici, Karadžić je citirao i iskaz tamošnjeg zvaničnika Srpske demokratske stranke Miroslava Deronjića.
Deronjićev iskaz
"Deronjić kaže da je mojim imenom sprečio nekog pukovnika koji je 13. i 14. jula hteo da ubija zarobljenike... Da je Radovan Karadžić naredio ubijanje, taj pukovnik bi mu rekao: 'Beži, mali, meni je predsednik naredio'... Ili da mu je naredio general Mladić, rekao bi da ima njegovo naređenje", rekao je Karadžić.
Citirao je i Deronjićeve reči da je Karadžića 14. jula 1995. obavestio o nameri nekih oficira VRS da ubijaju oficire, a da mu je on odgovorio "da su oficiri ludi". Karadžić se pozivao i na reči koje je Deronjić, po njemu, odmah zatim uputio svom vozaču: "Predsednik ne zna ništa o ovome".
Deronjić koji je pred Tribunalom priznao krivicu za zločine nad Muslimanima u Bratuncu 1992, umro je tokom izdržavanja kazne u Švedskoj, ali tužilaštvo namerava da koristi njegov iskaz.
Karadžić je izjavio i da cilj ofanzive VRS nije bio ulazak u Srebrenicu zato što su bosanski Srbi "već prihvatili da će Srebrenica i Žepa biti muslimanske", nego samo potiskivanje muslimanskih snaga u enklavu.
On je negirao i tvrdnje da su snage RS nasilno proterivale nesrpsko stanovništvo širom BiH, tvrdeći da su civili sami zahtevali da odu.
Holbruk garantovao imunitet
Logore u Omarskoj i Keratermu kod Prijedora, u kojima su po optužnici nezakonito bile pritvorene i zlostavljane hiljade Muslimana, Karadžić je nazvao "istražnim centrima državnih organa" iz kojih su civili oslobađani u "sabirni centar" u Trnopolju, a vojnici prebacivani u logor na Manjači.
Optužbu za uzimanje međunarodnih talaca, Karadžić je odbacio tvrdnjom da taoci mogu biti samo civili, a da su pripadnici Unprofora bili strana u sukobu u BiH.
Privodeći kraju uvodnu reč, Karadžić je ponovo sugerisao da bi postupak protiv njega trebalo prekinuti zato što mu je izaslanik SAD Ričard Holbruk 1996. godine, navodno, garantovao imunitet od Tribunala.
Pošto apelaciono veće Tribunala donese odluku o Karadžićevom zahtevu za odlaganje početka dokaznog postupka, suđenje će se nastaviti iskazom prvog svedoka optužbe.
Podela grada, a ne opsada
Govoreći o počecima sukoba u BiH, Radovan Karadžić je rekao da su bosanski Srbi u februaru 1992. godine, radi očuvanja mira, prihvatili nezavisnu BiH, pod uslovom da imaju svoju konstitutivnu jedinicu, što je bila suština plana portugalskog posrednika Žozea Kutiljera.
Karadžić je opovrgavao i navod optužnice da su snage bosanskih Srba, u aprilu 1992.godine, stavile Sarajevo pod opsadu. On je tvrdio da su se Srbi iz Sarajeva, posle noći 5. aprila 1992. godine, zbog terora nad njima, povukli na obode grada u pokušaju da se zaštite, pa je tako je uspostavljena podela grada, a ne opsada, kao što tvrdi tužilaštvo.
Bivši predsednik RS je naglasio da su sve političke odluke Srpske demokratske stranke, poput formiranja posebne skupštine i republike bosanskih Srba, bile iznuđene prethodnim potezima ka nezavisnosti BiH koje su povlačile Stranka demokratske akcije i Hrvatska demokratska zajednica, zanemarujući volju Srba da ostanu u Jugoslaviji.
Karadžić je naveo da se Alija Izetbegović u decembru 1990. godine "kleo u Jugoslaviju". U januaru 1991. godine, posle izbora, formirana je vlada, a krajem januara je počela kampanja za nezavisnost Bosne i Hercegovine.
Tačke optužnice
Proces pred Haškim tribunalom počeo je 26. oktobra 2009. godine uvodnom rečju optužbe. Karadžić je početak suđenja bojkotovao, tvrdeći da mu sud nije dao dovoljno vremena da se pripremi. Pošto je tužilac Alan Tiger 2. novembra završio uvodnu reč, sudije su tri dana kasnije donele odluku da Karadžiću postave branioca i da se suđenje nastavi 1. marta 2010.
Bivši predsednik Republike Srpske je u dve tačke optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95.
Optužnica protiv Karadžića usredsređena je na: etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u istom periodu; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995. godine.
