Izvor: Glas javnosti, 23.Mar.2010, 07:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Kandićeva obrnula 20 miliona evra"

BEOGRAD - Fond za humanitarno pravo, čija je predsednica Nataša Kandić, za osamnaest godina postojanja dobio je bar 20 miliona evra donacija za svoje aktivnosti!

Ovo u izjavi za Kurir tvrdi Predrag Azdejković, predsednik NVO "Glic", koji dodaje da je taj fond dosta uradio, ali da se još mnogo toga nije promenilo.

- Video sam izveštaj KOREKOM, čija je članica Kandićkin Fond. Tamo postoji ogroman budžet, a vrlo nebulozne stvari. Recimo, budžet za sajt iznosi 10.000 >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << evra, a za štampani materijal 30.000 evra. To znači da Kandićeva može da odštampa mnogo blokčića, možda bi trebalo i ja da tražim jedan. Postoji hijerarhija u NVO sektoru, neki se vrlo bahato ponašaju, voze u skupim kolima - ističe Azdejković i postavlja pitanje:

Kandić: Sve je transparentno

Predsednica Fonda za humaniratno pravo Nataša Kandić, sa druge strane, u izjavi za Kurir kaže da je bespredmetno raspravljati o trošenju novca, budući da je sve javno.

- Pogledajte finansijski izveštaj i videćete da je sve javno. Oni koji tvrde drugačije, verovatno imaju neku drugu i jaču aktivnost. Neka sve NVO organizacije na svojim sajtovima objave finansijske izveštaje, pa ćemo onda razgovarati. Kada je bio forum KOREKOM, to je bila vest u svim medijima, a ne dve ili tri osobe koje su napustile organizaciju. Sve je transparentno - tvrdi Nataša Kandić.

Budžeti po zemljama* (KOREKOM)

generalni troškovi - 508.378

Srbija - 227.348

Hrvatska - 223.850

BiH - 247.710

Kosovo - 142.250

Crna Gora - 165.112,02

Slovenija - 32.900

Makedonija - 32.200

medijska kampanja - 769.264

UKUPNO: 2.349.012,02

 *iznosi u evrima prema izveštaju sa sajta KOREKOM

Organizaciji KOREKOM, koja je povezana s Fondom za humanitarno pravo, budžet za jedan projekat iznosi više 2,3 miliona evra! Predsednik Helsinškog odbora za ljudska prava u RS Branko Todorović, koji je nedavno napustio KOREKOM, kaže da u ovoj priči vladaju dupli standardi.

- Kada se sastaje elita tada se ide u vrlo skupe hotele s pet zvezdica i jede kavijar. A kada se sastanemo na nekom "nižem" nivou, onda se dele sendviči jer je potrebno štedeti. Glavni problem je to što nismo imali uvid u finansije tokove, niti smo na bilo koji način učestvovali u odlukama o budžetu. Nataša Kandić stalno je govorila da je to posao Fonda za humanitarno pravo - ističe Todorović.

Naš sagovornik, govoreći o razlozima zbog kojih je napustio organizaciju, kaže da je glavni problem simuliranje procesa stvaranja Regionalne komisije za ratne zločine.

- Ona taj proces veštački gura, kako bi mogla da opravda sredstva koja je dobila. Pošto proces verovatno neće uspeti, Kandićka može da kaže da je to politika spečila - naglašava Todorović.

Predsednik Udruženja bošnjačkih žrtava rata "Izvor" Edin Ramulić, takođe bivši saradnik Kandićeve, ističe da su mnogi verovali u tu ideju.

- Milioni evra su u pitanju, ali mi u svemu tome nismo bili ravnopravni partneri, niti smo mnogo odlučivali. Smetalo nam je što se velike pare troše na forume, ali vrlo malo kada se sastanemo s onima kojima je pomoć potrebna. Najgore od svega je to što postoji mogućnost da se pare više ni ne dobijaju - kaže Ramulić.

E. K.

Kao komentar na ovaj clanak i nesto sire, napisao bih sledece.

Fond za Humanitarno Pravo, Natase Kandic, kao i Helsinski odbor Sonje Biserko su tako zvane NVO, koje bi trebalo da deluju u smislu organizacija za ljudska prava u Srbiji.Posle svega sto smo mogli da pregledamo i dozivimo, te dve organizacije rade vec skoro 20 godina jednosmerno, odnosno, na krsenju ljudskih prava koje sprovodi Srbija, a nikako na istim krsenjima koja se odnose na Srbe.Da podsetim Gdju Kandic kao i gdju Biserko, da su iskreno radile na dokazivanju krsenja ljudskih prava od strane Srba u Hrvatskoj, Bosni i na Kosmetu a da nikako nisu spominjale teror nad Srbima neka se radi o ofanzivama Oluja, Bljesak i na kraju danas u Hrvatskoj , Bosni i u Severnoj Mitrovici i na jugu Srbije. Mi Srbi iz dijaspore, koji smo drzavljani zemalja u kojima zivimo, smo putem raznih nacina pokusali da skrenemo paznju liderima spomenutih NVO, da postoji izvestan stepen neobjektivnosti u njihovim izvestajima, sto nikada nije uzeto u obzir.Ako uzmemo za primer Vukovar pa cak i Srebrenicu, nije bilo protivljenja da se otkriju zlocini, ali da to bude objektivno, nepristrasno i da se uzmu u obzir i srpske zrtve.

Poslednji primeri totalne neobjektivnosti i jednosmernosti su po pitanju sto neki nazivaju " Manastiri Kosova, kulturno nsledje Albanaca". Zatrazio sam pismeno pod naslovom "Ljudska prava Srba i pravo na istoriju", od N.Kandic i S. Biserko da se angazuju kod medjunarodnih institucija da se postuje srpska kulturna imovina, jer to je deo ludskih prava i da se pojam albanskoj pripadnosti izbaci iz upotrebe. Ove dve gospodje nisu odgovorile. Medjutim postoje indicije koje govore da se one slazu s otvranjem sekte koja bi se zvala HPC, jer su to "ljudska prava". Moje pismo upuceno NKandic i S. Biserko sam prosledio Britanskim novinarima koje poznajem vec vise desetina godina, Kandskim novinarima s kojim sam u kontaktu vec vise od jedne decenije,kao i nekolicini Americkih srpskih lobista, koji su uporni u svom radu. Edward Spelton, novinar The Times je vec objavio svoj komentar i potvrdio mi da ce nastaviti da se srpski manastiri na Kosmetu i dalje tretiraju kao srpska bastina a ne kao "Albansko kulturno nasledje".

Kandiceva i Biserko su referisale americkim medijima da se kritikuju zato sto prikazuju stvari onakve kave su, ali to je obicna laz .Koliko ce one novaca potrosti nije bitno, ali je bitno da se stvari kao sto su ljudska prava tretiraju na pristojan nacin. Potrebno bi bilo da se u Srbiji stvori veci deo NVO kako bi se sprecio monopolove dve organizacije.

Kao komentar na ovaj clanak i nesto sire, napisao bih sledece.

Fond za Humanitarno Pravo, Natase Kandic, kao i Helsinski odbor Sonje Biserko su tako zvane NVO, koje bi trebalo da deluju u smislu organizacija za ljudska prava u Srbiji.Posle svega sto smo mogli da pregledamo i dozivimo, te dve organizacije rade vec skoro 20 godina jednosmerno, odnosno, na krsenju ljudskih prava koje sprovodi Srbija, a nikako na istim krsenjima koja se odnose na Srbe.Da podsetim Gdju Kandic kao i gdju Biserko, da su iskreno radile na dokazivanju krsenja ljudskih prava od strane Srba u Hrvatskoj, Bosni i na Kosmetu a da nikako nisu spominjale teror nad Srbima neka se radi o ofanzivama Oluja, Bljesak i na kraju danas u Hrvatskoj , Bosni i u Severnoj Mitrovici i na jugu Srbije. Mi Srbi iz dijaspore, koji smo drzavljani zemalja u kojima zivimo, smo putem raznih nacina pokusali da skrenemo paznju liderima spomenutih NVO, da postoji izvestan stepen neobjektivnosti u njihovim izvestajima, sto nikada nije uzeto u obzir.Ako uzmemo za primer Vukovar pa cak i Srebrenicu, nije bilo protivljenja da se otkriju zlocini, ali da to bude objektivno, nepristrasno i da se uzmu u obzir i srpske zrtve.

Poslednji primeri totalne neobjektivnosti i jednosmernosti su po pitanju sto neki nazivaju " Manastiri Kosova, kulturno nsledje Albanaca". Zatrazio sam pismeno pod naslovom "Ljudska prava Srba i pravo na istoriju", od N.Kandic i S. Biserko da se angazuju kod medjunarodnih institucija da se postuje srpska kulturna imovina, jer to je deo ludskih prava i da se pojam albanskoj pripadnosti izbaci iz upotrebe. Ove dve gospodje nisu odgovorile. Medjutim postoje indicije koje govore da se one slazu s otvranjem sekte koja bi se zvala HPC, jer su to "ljudska prava". Moje pismo upuceno NKandic i S. Biserko sam prosledio Britanskim novinarima koje poznajem vec vise desetina godina, Kandskim novinarima s kojim sam u kontaktu vec vise od jedne decenije,kao i nekolicini Americkih srpskih lobista, koji su uporni u svom radu. Edward Spelton, novinar The Times je vec objavio svoj komentar i potvrdio mi da ce nastaviti da se srpski manastiri na Kosmetu i dalje tretiraju kao srpska bastina a ne kao "Albansko kulturno nasledje".

Kandiceva i Biserko su referisale americkim medijima da se kritikuju zato sto prikazuju stvari onakve kave su, ali to je obicna laz .Koliko ce one novaca potrosti nije bitno, ali je bitno da se stvari kao sto su ljudska prava tretiraju na pristojan nacin. Potrebno bi bilo da se u Srbiji stvori veci deo NVO kako bi se sprecio monopolove dve organizacije.

U potpunosti se slazem sa Gospodinom Rakicem koga ne poznajem ali bih voleo da me kontaktira na meil kvimedava@free.fr

Hvala

Ima vise ne vladinih organizacija na ovom prostoru ali samo ove dve pomenute dobijaju pare u neogranicenoj kolicini i cak i na tenderima EC pobedjuju jer je uslov na tenderima da imate finansijske kapacitete, pa ako nemate projekte nemate ni kapacitete, a one eto tako lepo imaju, pa nam je i istorija polako prekrojena. Nema nama dok nam ga nasi ne skroje, ne trebaju Srbiji neprijatelji, sama je sebi dovoljna.

Kosovo nije nikakva zemlja.

Nastavak na Glas javnosti...