Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Feb.2015, 13:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako do besplatne pravne pomoći?

Nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći u koji su uvršćene preporuke dobijene tokom javne rasprave kao i preporuke Evropske komisije objavljen je danas na sajtu Ministarstva pravde.

Javna rasprava o rešenjima iz Nacrta zakona, koji predviđa pružanje primarne i sekundarne pravne pomoći, se i dalje nastavlja.

Primarna pravna pomoć obuhvata davanja opšte pravne informacije, pravnog saveta, kao i sastavljanja isprave, dok sekundarna pravna pomoć obuhvata zastupanje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sastavljanje podnesaka, odbranu i sprovođenje postupka posredovanja.

Prema Nacrtu zakona, pravnu pomoć pružaju advokati, javni beležnici, kao i diplomirani pravnici iz službi pravne pomoći obrazovanih pri jedinicama lokalne samouprave i drugim organima javne vlasti, udruženjima i pravnim fakultetima.

Zakon je propisao da se sekundarna pravna pomoć ne može pružiti, odnosno odbija ako se odnosi na privredne sporove, postupke registracije pravnih lica, naknade štete za povredu časti i ugleda, postupak pred prekršajnim sudom - osim ako je za prekršaj zaprećena kazna zatvora, postupak u kome bi vrednost spora bila u očiglednoj i značajnoj nesrazmeri sa troškovima postupka.

Sekundarna pravna pomoć se može odbiti i ako je u pitanju postupak u kome je očigledno da ne bi bilo izgleda na uspeh u sporu, ili je u suprotnosti sa pozitivnim propisima, javnim poretkom, i dobrim običajima, kao i kada podnosilac zahteva očigledno zloupotrebljava pravo na besplatnu pravnu pomoć ili drugo pravo.

Pravo na besplatnu pravnu pomoć imaju primaoci novčane socijalne pomoći, zatim korisnik prava na dečiji dodatak i članovi njegove porodice, kao i koje bi zbog ličnog finansiranja pravne pomoći "u konkretnom slučaju ušlo u krug lica koja ispunjavaju uslove za korišćenje ovih prava".

Korisnici pomoći mogu biti državljani Srbije, lica bez državljanstva (apatridi) koji zakonito borave u Srbiji, strani državljani sa stalnim boravkom u Srbiji, kao i druga lica za koja je zakonom ili međunarodnim ugovorom utvrđeno da imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć, kao i u drugim taksativno nabrojanim slučajevima u ovom Nacrtu zakona.

Pružaoci besplatne pravne pomoći će biti upisani u Registar pružalaca koji je predviđeno da vodi Ministarstvo pravde, kao jedinstvenu javnu elektronsku bazu podataka.

Kada su u pitanju advokati, Ministarstvo vodi evidenciju na osnovu liste advokata koju mu dostavlja Advokatska Komora Srbije, a ta lista je, kako se navodi u Nacrtu zakona, sastavni deo registra.

Naknadu za rad advokata, javnog beležnika i posrednika za pružanje sekundarne besplatne pravne pomoći u konkretnom predmetu, obezbeđuje država, a u ostalim slučajevima naknada pada na teret pružaoca pomoći.

Tarifu za nadoknadu troškova besplatne pravne pomoći određuje vlada na predlog ministra.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...