Izvor: B92, 20.Jul.2012, 21:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kakav je scenario za Kosovo?

Beograd -- Rešavanje tehničkih pitanja na relaciji Beograd-Priština može se očekivati tokom jeseni, ali rešavanje najvažnijih pitanja analitičari ne vide u dogledno vreme.

Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, što, istina, niko i ne traži eksplicitno, ali već od jeseni predstoji proces koji bi trebalo da označi faktičko rešenje kosovskog pitanja kroz tehnički i politički dijalog što bi kulminiralo priznavanjem realnosti u pokrajini nad čijim delom Beograd godinama >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << faktički nema kontrolu.

Upravo u ovih nekoliko rečenica koje sumiraju ocene analitičara i poznavalaca prilika na Kosovu i Metohiji sadržan je mogući scenario u okviru kojeg će se vlada i predsednik Srbije boriti za ostvarenje interesa Srbije i poštovanje najvišeg pravnog akta zemlje - Ustava.

"Mislim da više nikada neću biti predsedsednik u Prištini, a ni predsednik privremenih vlasti u Prištini nikada neće biti predsednik u Kosovskoj Mitrovici", poručio je nedavno predsednik Srbije Tomislav Nikolić, a njegova pres služba precizirala:

"Izjavom se ne prejudicira bilo kakva izmena statusa južne srpske Pokrajine, niti rešenje otvorenih pitanja, ali isto tako ni negiraju činjenice da u ovom trenutku Srbija ne obavlja državne funkcije na tom području".

Poštujući poruke i signale koji stižu iz međunarodne zajednice rešene da najzad stavi tačku na kosovsko pitanje, predsednik je pozvao na najširi mogući konsenzus o kosovskom pitanju što bi trebalo da bude uvod u strategiju Srbije za borbu koja predstoji.

U toj borbi, složni su analitičari, predstoji niz koraka koji se nikako ne mogu zaobići.

Na prvom mestu, to je format u kome će dijalog biti nastavljen uključujući tu i ličnosti koje će ga voditi, a zatim primena dosadašnjih dogovora iz Brisela kroz preciziranje njihovog tumačenja i rešenje preostalih pitanja koja se direktno tiču vlasništva nad ekonomskim kapacitetetima (telekomunikacije i energetika).

Stavljanje tačke na tehnički deo priče u vreme kada Srbija očekuje datum za početak pregovora sa EU otvoriće politička pitanja na relaciji Beograd-Priština-Brisel, a na prvom mestu razrešenje sumnji da bi neformalni uslovi poput ukidanja paralelnih insitucija na severu i otvaranja međusobnih predstavništava u Beogradu i Prištini postati zvanični.

Kruna tog procesa trebalo bi da bude razrešenje statusa severa Kosova.

Profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador Predrag Simić u izjavi Tanjugu ističe da ne očekuje da se kosovsko pitanje reši u dogledno vreme i ističe da je formiranje vlade odložilo mogućnost da Srbije do kraja godine dobije datum za početak pregovora, a samim tim i da se suoči sa neformalnim uslovima.

On smatra da je problem Kosova za zapad u ovom trenutku instrument za upravljanje politikom Beograda, pa ne isključuje mogućnost da ukidanje paralelnih institucija i otvaranje međusobnih predstavništva u nekoj od sledećih faza postanu zvanični uslovi u okviru formulacije "normalizacija odnosa sa Kosovom".

Međutim, on naglašava da EU u ovom trenutku ne žuri sa tim i da će novoj vladi dati vremena da vidi kako će rešavati problem Kosova i implementirati ono što je do sada dogovoreno.

"Ne verujem da se očekuje bilo šta osim da Beograd ne pravi probleme na Kosovu i Metohiji, kao i to da se vidi kako će se nova vlada snaći u komplikovanoj spoljnoj i unutrašnjoj situaciji. Brisel i Berlin će sačekati da vide korake nove vlade i zato pre nove godine ne očekujem datum za početak pregovora sa EU", rekao je Simić.

O težini puta koji Srbiji predstoji već od jeseni, nedavno je govorio i vršilac dužnosti predsednika SNS Aleksandar Vučić.

On je, naime, nakon razgovora u američkom Stejt departmentu, ocenio da je pred Srbijom težak put i mukotrpan posao i da će nova vlada morati da bude spremna da uradi mnogo toga što nije popularno.

Lider naprednjaka je dopisniku Tanjuga u Vašingtonu rekao da je na tim sastancima bilo reči o Kosovu i da po tom pitanju Srbiju čeka težak put, da bi na konstataciju da nakon susreta ne deluje optimistički, odgovorio da "ne vidi veliki razlog da se osmehuje".

Po povratku u Beograd, on je dalje precizirao dešavanja sa tih sastanaka istakavši da se rešavanje pitanja Kosova i Metohije tiče cele međunarodne zajednice i da "sa jedne strane postoji Ustav Srbije, a sa druge zahtevi drugih u svetu".

"Ono što je za nas važno to je da budemo pošteni i odgovorni prema svima", rekao je Vučić i dodao da ono što se dogovori i obeća treba i da se uradi.

Kada je reč o obećanjima, za sada je izvesno da su se funkcioneri koji će u narednom mandatu voditi Srbiju, počev od predsednika, do mandatara i lidera stranke okosnice buduće vlade, već obavezali da nova vlada primeniti dogovore koje je u dijalogu sa Prištinom postigla prethodna i da će taj dijalog biti podignut na viši nivo.

Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović smatra upravo da bi tehnička pitanja koja postoje na relaciji Beograd-Priština mogla da se rešavaju već ove jeseni, ali ističe da se glavna pitanja vezana za KiM neće rešiti brzo.

Prema njegovim rečima, Srbiju odmah po konstituisanju vlade očekuje otvaranje šire rasprave i utvrđivanje platforme koja se mora zasnivati makar na minimumu konsenzusa.

Ivanović je uveren da će finale biti upravo razgovor o statusu severa.

"Tehnički deo priče i razgovori dve strane treba da se završe kada budu iscrpljene sve teme i kada obe strane budu spremne da razgovaraju o statusu, odnosno severu Kosova", rekao je Ivanović Tanjugu.

On je naglasio da su svi učesnici u dijalogu, i Beograd i Priština i Brisel, svesni da do tih pregovora mora doći i da će njihov deo biti i dogovori koji nisu obavezno predviđeni "ni Ahtisarijevim planom, a kamoli kosovskim ustavom".

"Ni srpska ni albanska strana nisu pripremljene na činjenicu da će do tih dogovora morati da dođe, ali na terenu postoji potpuno nelegalno stanje koje ne može da traje i koje izaziva permanetnu napetost na Kosovu, ali i u preostalom delu Srbije, u regionu, pa i u EU", ukazao je Ivanović, uveren da pred Srbiju nikada neće biti stavljen uslov direktnog priznanja Kosova.

Kada je u pitanju razgovor o severu Kosova na tri strane postoje različita mišljenja o budućem statusu.

Tako se u Srbiji uz stavove koje iznosi Ivanović često može čuti i ideja razgraničenja ili podele na kojoj posebno insistira mandatar Ivica Dačić, a koju međunarodna zajednica odbacuje.

S druge strane, u nekim zemljama EU i sveta sve glasnije se pominje široka autonomija ili varijanta "Ahtisari plus plana", dok u Prištini odbacuju sve pomenute opcije, objašnjavajući, na primer, da je široka autonomija put ka trajnoj destabilizaciji Kosova po modelu BiH.

U analizi kosovskog instituta za politička istraživanja i razvoj (KIPRED) koju potpisuju bivši savetnik predsednice Kosova Iljir Deda i istraživač tog insituta Shpend Kursan navodi se očekivanje da problem severa bude rešen u budućem političkom dijalogu Beograda i Prištine po paketu "Ahtisari plus" i upozorava da bi to "slomilo funkcionalnost Kosova kao normalne države"

Kako se dodaje u izveštaju, takav razvoj događaja doveo bi do stvaranja dva monoetnička entiteta Srba i Albanaca "u državi koja će postati nefukcionalna, kao što je primer Bosne i Hercegovine", a takođe i do nepoželjnih efekata po susede u "Preševskoj dolini, Makedoniji i samoj BiH.”

Analitičari na velike zahteve dve strane, odnosno podelu Kosova sa jedne i integrisanje severa u takozvano nezavisno Kosovo, gledaju kao na zauzimanje pozicija pred pregovore isticanjem najvećih mogućih zahteva.

Oni se slažu da će se upravo u prostoru između ta dva zahteva promaći rešenje za kosovsko pitanje, koje će, kako zaključuju, biti pođednako loše ili pojednako dobro i za jednu i za drugu stranu.

Nastavak na B92...