Izvor: B92, 14.Avg.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jeremić o zahtevu Srbije
Beograd -- Srbija želi da, dok Međunarodni sud pravde razmatra legalnost nezavisnosti Kosova, budu blokirana buduća priznanja, kaže Vuk Jeremić.
Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić predaće sutra predlog rezolucije Srbije u zvaničnu proceduru Generalne skupštine UN. Rezolucijom se zahteva da Generalna skupština zatraži savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. On za B92 objašnjava da je inicijativa deo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << strategije, predviđene i Akcionim planom Vlade.
Inicijativa predviđa da se, u periodu u kome Sud bude razmatrao, blokiraju priznanja Kosova zemalja koje do sada to nisu učinile. Cilj je i, kako kaže on, da se onemogući članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.
Da bi inicijativa Srbije bila prihvaćena, potrebno je da za to glasa 96 država, od 191 članice, koliko broji Generalna skupština Ujedinjenih nacija.
Vuk Jeremić za B92 podseća da se nikada u istoriji tog tela nije desilo da takav zahtev Generalna skupština odbije.
On navodi da je cilj inicijative prebacivanje debate o Kosovu na teren na kome Srbija procenjuje da ima najviše međunarodnopravnih argumenata, što bi moglo da zaustavi proces priznanja.
"Ukoliko se Generalna skupština bude izjasnila da se to pitanje uputi Međunarodnom sudu pravde, mislim da će kratkoročni efekat biti da one zemlje koje se nisu opredelile da priznaju nezavisnost Kosova, po nama nelegalno proglašenu nezavisnost Kosova, to neće učiniti ni u budućnost, sve dok mišljenje Suda ne bude pribavljeno”, rekao je Jeremić u intervjuu za večerašnju emisiju Uvećanje B92 Info kanala.
Ministar spoljnih poslova navodi da Srbija od Međunarodnog suda pravde očekuje odluku da je nezavisnost Kosova u neskladu sa pravom, što, kako kaže, nema obavezujuću, ali ima veliku pravnu, političku i moralnu težinu.
Urednica spoljnopolitičke redakcije nedeljnika Vreme Saška Stanojlović ocenjuje da je ta inicijativa više namenjena unutrašnjim potrebama i dokazivanju pravovernosti odgovornoj nacionalnoj politici.
"Mislim da je za našu dilomatiju najvažnije da proceni korisnost jedne takve akcije. Pogotovo imajući u vidu neke od prioriteta ove vlade. Ovo je proevropska vlada, tako je konstituisana, takva je dobila podršku građana. I pitanje je da li to može na bilo koji način da ugrozi ili na neki način da poremeti naš zacrtani put prema EU i evropskim integracijama”, smatra ona.
Inicijativa o Međunarodnom sudu pravde izazvala je protivljenje nekih zemalja Zapada, posebno Francuske i Britanije, pa se čak spekulisalo o tome da je za juče planirana poseta šefa francuske diplomatije Bernara Kušnera Beogradu bila namenjena ubeđivanju Srbije da odustane od svoje inicijative u UN.
Savetodavna procedura
Međunarodni sud pravde u slučajevima kakav bi pred njega, na zahtev Srbije, mogla postaviti Generalna skupština UN, radi po proceduri koja kao prvi korak podrazumeva sastavljanje spiska država i međunarodnih organizacija koje mogu da daju relevatne informacije o pitanju o kojem se od Suda traži savetodavno mišljenje.
Prema informacijama sa sajta Međunarodnog suda pravde, Sud u takvom slučaju može sprovesti pismeni i usmeni postupak.
U savetodavnoj proceduri Sud u načelu konsultuje države koje su tražile savetodavno mišljenje, u slučaju mišljenja o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova to bi bila Srbija, ali i sve one države koje su podržale zahtev i stavljene su na spisak.
Mogu učestvovati i države koje Sud nije stavio na spisak a one žele da ih Sud sasluša. Učesnici postupka koje Sud konsultuje u okviru procedure mogu i pisanim putem podneti argumentaciju, na koja drugi učesnici mogu da odgovore.
Pisana obrazloženja se smatraju poverljivim, ali se stavljaju na uvid javnosti na početku usmenog postupka. Države su obično pozvane da predstave usmena saopštenja na javnim zasedanjima.
Savetodavni postupak se završava izricanjem savetodavnog mišljenja na javnom zasedanju. Suština takvih mišljenja je da su savetodavna, odnosno da nisu pravno obavezujuća. Odluka o tome da li će sprovesti mišljenje jeste na telu koje ga je tražilo.
Glavna snaga tih mišljenja leži u autoritetu i prestižu koji Sud pridaje svojim odlukama i tome da li ih se strane pridržavaju, u smislu poštovanja međunarodog prava.
Malezija priznaje Kosovo
Šef Kancelarije Malezije na Kosovu Mustafa Mansor izjavio je danas da njegova država nije zamrzla proces priznanja Kosova.
Kako je saopšteno iz kosovskog ministarstva inostranih poslova, Mansor je informisao predsednika Fatmira Sejdijua da Malezija nije promenila stav u odnosu na Kosovo i da i dalje razmatra to pitanje.
Međunarodni sud pravde osnovan je 1946. godine kao glavni sudski organ UN i jedini je od šest glavnih organa UN koji nije lociran u Njujorku, već u Hagu.
Zadatak Suda je da u skladu sa međunaronim pravom rešava pravne sporove kada mu se za to obrate države i daje savetodavno mišljenje o pravnim pitanjima na zahtev ovlašćenih organa Ujedinjenih nacija.
Sud se sastoji od 15 sudija koje biraju Generalna skupština i Savet bezbednosti UN, i administrativne službe. Zvanični jezici Suda su engleski i francuski.
Sudije su nezavisne i zato ih ne predlažu vlade država-članica, već pravni stručnjaci iz celog sveta, a liste sa imenima kandidata deponuju se u kancelariji generalnog sekretara svetske organizacije.
Strane u sporu pred Međunarodnim sudom pravde mogu biti samo članice UN i druge države koje su potpisnice Statuta Suda ili su pod određenim uslovima prihvatile njegovu nadležnost.
Za razliku od sporova koje pokreću države, savetodavno mišljenje mogu tražiti samo organi Ujedinjenih nacija.
Generalna skupština UN i Savet bezbednosti mogu tražiti savetodavno mišljenje "o bilo kom pravnom pitanju", a drugi organi UN samo ukoliko je dato pitanje bitno za njihove aktivnosti.
