Izvor: Politika, 01.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izolovani i netolerantni
Jedna od vladajućih hipoteza glasi: veliki deo glasova Demokratska stranka dobija zato što je birači ne doživljavaju kao svađalačku stranku. Znači li to da biračko telo Srbije nagrađuje tolerantne? Odgovor će biti odrečan ako se uporedi broj glasova demokrata Borisa Tadića i radikala Vojislava Šešelja.
Tolerancija ne bi trebalo da bude samo tema politikologa i sociologa, ona bi morala da bude i ključna tema političara jer razumevanje i trpljenje drugačijeg mišljenja jesu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << krvotok i nervni sistem svakog društva.
Natalija Mićunović iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju kaže da ako bi ljudi bili samo sa onima koji im se dopadaju bili bi sa jednom ili dve osobe. Upozorenje koje ona daje je i te kako važno: "Tolerancija je za ozbiljno funkcionisanje zajednice nizak cilj. Svakako da je neophodno da se toleriše drugačije, ali da bi zaista nešto funkcionisalo kao zajednica za to je potrebno mnogo više od tolerancije, potrebna je aktivna saradnja."
Problem je što je, kako kaže dr Žarko Korać, netolerancija prirodnije stanje čoveka. Kada se dete uči da poštuje tačno određene norme, uči se i netoleranciji, da nije ni dobro ni poželjno ponašanje koje odstupa od pravila koje je ono usvojilo.
Ipak, Miodrag Radojević, istraživač saradnik u Institutu za političke studije, tvrdi: "Ključni promoter tolerancije je porodica, ali to mogu biti i institucije. Drugi put da se dođe do tolerancije može biti represivan. Pa tako u Skupštini Srbije može da se odredi dokle poslanici mogu ići u svojim govorima".
Radojević ne sumnja da će kao i dosad političari ta pravila da krše jer zna da političari iz pojedinih stranaka često koriste jezik mržnje i netolerancije kada misle da je to probitačno. "Ipak pomakli smo se od 1991–1992. godine. Poklopac na loncu je trenutno poklopljen, ali para može da ga otklopi." On kaže da je stepen opšte kulture lidera pojedinih stranaka takav da koriste jezik mržnje i netolerancije prema suparničkim strankama ili prema manjinskim grupama. "Taj jezik nekulture provejava i kroz pojedine medije. Potrebno je da se znaju određene norme ponašanja, ali mi kao da stalno idemo korak napred a dva koraka nazad."
Širenju netrpeljivosti doprinele su i godine izolacije, kaže Natalija Mićunović. "Nekada je izolacija cilj, jer želimo da budemo sami u svom svetu i onda kažemo da ne možemo da tolerišemo različito. Ako previše insistiramo da su razlike velike i da ne možemo ostvariti nikakvu saradnju onda dolazi do konflikta i razdvajanja. Ta strategija je upotrebljena na Kosovu sa obe strane. To je bila strategija Amerikanaca u odnosu na Indijance", kaže Mićunovićeva i priču o izolaciji završava tvrdnjom: "Posle izolacije imamo to da ljudi postaju netolerantni. Za jednu zajednicu koja je prošla kroz velike neuspehe i poniženja normalno je i da ima jake komplekse pa ima kolonijalni odnos a prema strancima se ponaša udvorički."
Stepen trpljenja, razumevanja i saradnje u društvu povećava dogovor o strategiji njegovog razvoja, odnosno o ciljevima i sistemu vrednosti koje ono želi da ostvari. Natalija Mićunović kaže da kod nas nema vere u budućnost: "Strateško razmišljanje nastaje iz velike kontrole nad situacijom a ovde tekuće stvari nisu prilagođene strateškim ciljevima jer nije ni jasno šta je strateški cilj Srbije. Nemamo nikakvu ozbiljnu diskusiju sa argumentima o tome šta su vrednosti ovog društva, šta treba da bude strategija države, šta možemo da očekujemo za nekoliko godina. Kada bismo sve ovo imali narod bi bio razumniji i tolerantniji".
Priča se vratila na početak, na političke lidere i na pitanje da li je veći deo političke elite sklon netoleranciji jer ni u sopstvenim strankama ne dozvoljava razlike i neistomišljenike kažnjava ili isključivanjem ili oduzimanjem važnih funkcija.
Za društvo i ovoga puta, kada je reč o toleranciji, važi pravilo suprotno od onoga koje važi za ribe: društvo smrdi od repa, ali se čisti od glave. Tek onda sledi drugi korak, kako ga navodi Radojević: "Moramo da promenimo sebe da bismo promenili društvo".
Ivana Anojčić
[objavljeno: 01.07.2007.]
.jpg)
