Izvor: B92, 10.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izmene izbornog zakona na stolu
Beograd -- Predstavnici stranaka vladajuće koalicije počeli neformalne razgovore o izmenama izbornog zakona.
Nakon višemesečnog nagađanja da li će u ovoj godini biti izmenjen Izborni zakon, iz vladajuće koalicije stigle su najave da se izmene planiraju i da će uskoro biti pred poslanicima Skupštine Srbije.
Ono što je do sada postalo izvesno jeste da će postojeći zakon pretrpeti izmenu dosadašnjeg tumačenja vlasništva nad poslaničkim mandatom, oko čega >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se slažu i vlast i opozicija. Razilaženja nastaju kada se pomene smanjenje izbornog cenzusa, ali i termin održavanja sednice na kojoj bi zakon, o kome se toliko govori, došao na dnevni red.
Neformalni razgovori pojedinih stranaka vladajuće koalicije o izmenama Izbornog zakona rezultirali su, do sada, saglasnošću da izmenama mora biti rešen problem vlasništva nad poslaničkim mandatom. Poslanici DSS i SPO-a Miloš Aligrudić i Sanja Čeković povod za takvo razmišljanje nalaze u osnivanju poslaničkog kluba "Za evropsku Srbiju", koji se u Skupštini Srbije vezuje za ime Bogoljuba Karića.
"Odluka ustavnog suda koja govori da mandat pripada poslaniku pokazala se kao jako štetna, pogotovu u ovom sazivu, i vladajuća koalicija je došla do stanovišta da pod hitno moramo menjati izborni zakon - u ovom trenutku u pojedinim delovima, ali se svakako očekuje i novi izborni zakon", kaže Sanja Čeković.
Miloš Aligrudić kaže za B92 da je neformalno razgovarano o tome da bi nešto trebalo da se promeni: "Trebalo bi to da bude što pre, ali da li je to sledeća sednica ili neka od narednih. Trebalo bi da razmislimo o tome kako da tu priču o zakonskoj regulativi koja prati izbore i ono što se posle izbora dešava do kraja zaokružimo."
Kako B92 nezvanično saznaje, nisu izmene zakona jedini način da se novim klubovima u Skupštini Srbije stane na put. Ostaje otvorena mogućnost izmene Poslovnika o radu parlamenta, koji trenutno na vrlo škrt način tumači sam proces konstituisanja poslaničke grupe. Unetim izmenama bilo bi jasno naznačeno da u parlamentu postoje samo poslaničke grupe formirane neposredno nakon konstituisanja parlamenta.
Kako izvor B92 tvrdi, time bi Nova Srbija i samostalni poslanici 9 plus 9, kao i najnoviji klub "Za evropsku Srbiju" prestali da postoje, jer za rad ne bi imali mandat, pošto Poslovnik nema snagu zakona i može i retroaktivno da bude primenjen.
Izmene zakona koje bi regulisale ovaj problem podržava i Srpska radikalna stranka. Međutim, parlamentarno jednoumlje tu se i završava. Na pitanju izbornog cenzusa slika nije tako idilična. Naime, dok pojedine partije, među njima najotvorenije SPO, zagovaraju snižavanje cenzusa sa pet na dva procenta, neke od njih protive se takvoj mogućnosti. Takav stav kategorično zastupaju radikali, ali od skoro i G17 plus.
Analitičar Milan Nikolić kaže da je G17 plus upravo među onim strankama koje ne bi prešle cenzus od pet odsto. On, međutim, upozorava na probleme koje smanjanje cenzusa na 2 posto nosi: "Manje partije koje su danas tu, a sutra nisu, pokazuju manju ozbiljnost i manju disciplinu, pa i disciplinu svojih članova, pa i članova parlamenta. Oni vrlo često postupaju po onoj narodnoj pesmi 'Uzmi sve što ti život pruža' - danas dok si u parlamentu i onda je tu veća spremnost da se prihvati neki novac ili neka usluga da se promeni tabor. Kod ozbiljnijih partija toga ima manje, kod manjih ima više, i ako se usitnjavanje političke scene nastavi toga će još više biti."
Osim stranaka, i Cesid deli uverenje da je smanjenje cenzusa potrebno. Njihov predlog zakona predviđa smanjenje procenta glasova koje stranka treba da dobije na izborima da bi ušla u parlament sa pet na dva odsto. S obzirom da istraživanja javnog mnenja pokazuju da se pojedine partije vladajuće koalicije nalaze ispod, ili na granici cenzusa, analitičari navode da stranke promenom zakona pokušavaju da obezbede opstanak na političkoj sceni i posle narednih izbora.
.jpg)
