Izvor: Politika, 26.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izborni neimari
Priča o izgrađenim putevima i mostovima važnija je, ipak, na lokalnim nego na predsedničkim izborima
U prvom krugu predsedničkih izbora bili su i „Slobin Mrka” i „Mrka DOS-a” – Milutin Mrkonjić i Velimir Ilić, koji su kao svoju ključnu vrednost isticali – graditeljstvo. Ništa novo, političari još od obnove i izgradnje posle 1945. godine veruju da otvaranje fabrika, puteva, bolnica, pošta, elektrana donosi posebnu popularnost. Branko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Pešić je tako postao legendarni beogradski gradonačelnik jer su za njegovog mandata izgrađene i saobraćajne petlje i stambena naselja i bazeni. Dvojica predsedničkih kandidata su, međutim, sada više podsećali na Slobodana Miloševića kome su novinari dokazivali da je i dva puta otvarao za saobraćaj istu deonici puta.
Velimir Ilić, kandidat Nove Srbije, govorio o kilometrima puteva koje je izgradio, ali je ignorisao kritičare koji su dokazivali kako je radio lokalne puteve, a kapitalne objekte kao Koridor 10, Prokop ili most kod Beške nije uradio, iako je obećavao. Ilić je na kraju bio treći po broju glasova ali je dobio 100.000 glasova manje od Dragana Maršićanina koji je 2004. godine bio kandidata DSS-a, koji je sada podržao predsednika Nove Srbije.
Milutin Mrkonjić, kandidat Socijalističke partije Srbije, govorio je šta je sve izgradio nakon što je NATO, bez odluke Ujedinjenih nacija, bombardovao zemlju. Nije se upuštao u diskusiju da li je ono moglo da bude izbegnuto da je njegova stranka od 1990. vodila drugačiju politiku, niti koliko je plaćeno preduzećima koja su gradila porušene mostove. Dobio je deset hiljada glasova više nego njegova partija na parlamentarnim izborima.
Ni Ilić ni Mrkonjić nisu rekli čijim novcem je sve to izgrađeno. Da su stalno naglašavali da se sve to radi parama iz budžeta, neimarski poduhvati ne bi mogli da se pripisuju njima. Nisu rekli još jednu istinu – da izgradnja puteva, pruga, mostova, bolnica, fabrika, elektrana... nije u ustavnoj nadležnosti predsednika Republike.
Miodrag Radojević, istraživač, saradnik Instituta za političke studije, kaže da se smatra da pet prvoplasiranih na predsedničkim izborima treba da budu zadovoljni. „Smatra se da su oni pobednici. Ilić zato što je treći, Mrkonjić zato što je četvrti.” Radojević kaže da su oni u kampanji pričali o gradnji zato što moraju po nečemu da se prepoznaju. „Ilić je kao treći na pobedničkom postolju, kako kažu u njegovoj stranci. Kasno je odlučio da uđe u kampanju, a ona i nije bila dobra. Bila je konfuzna, loše vođena i s malo reklama, a poslednji miting na Trgu Republike takođe nije bio dobro pripremljen. Priča o putevima mu je očigledno pomogla, jer je tamo gde ih je gradio dobijao glasove na lokalnim izborima.”
Nenad Milić, direktor agencije „Inkognito”, kaže da ove dve priče treba razdvojiti. „Ilićev čitav koncept je drugačiji od podrške koju je imao do kampanje. On je na jedanaest lokalnih izbora, gde je pobeđivao, bio zadužen za terenski rad i u tim krajevima je za njegovu stranku glasala struktura birača koja nije naklonjena demokratskim bloku. Možda je Ilić mislio da će dobiti više glasova na predsedničkim izborima ali nema mesta za brigu. Kada je reč o gradnji puteva ta priča je bolja za lokalne izbore.”
Vinko Đurić, istraživač Instituta za političke studije, kaže da. „na toj priči nisu dobili ni Ilić ni Mrkonjić. Biračko telo se polarizovalo na dva dela, a Ilić je išao u treću priču. U vreme tranzicije život je težak i narod je verovatno očekivao da u kampanji bude više reči o tome”.
„Mrkonjić se obraćao biračima koji su ranije glasali za SPS a važno je bilo stabilizovati partijsko telo za lokalne izbore. Ostvario je solidan rezultat”, kaže Radojević. Milić i dodaje da je Mrkonjić dobro prošao u prvom krugu, jer je dobio 20 odsto više glasova nego na prethodnim izborima. „Mrkonjićev kredit je malo veći jer je devedesetih godina bio glavni neimar socijalista. Uspostavljena je i istorijska distanca prema SPS-u pa je Mrkonjić izvukao dosta glasova. Ali, sada je važnija i probitačnija priča o Kosovu i Metohiji nego o putevima.”
Đurić kaže da Mrkonjić, kao ni Ilić, nije profitirao na priči o gradnji puteva. „Narodu se ta priča nije dovoljno dopala, a ni marketinški nije bila dobro urađena. Trebalo je potencirati zapošljavanje jer je u anketama građana to navedeno kao prvi problem, pošto samo pet odsto stanovništva može da kupi šta poželi, a ostali preživljavaju.”
Od kada je izbora u Srbiji postoji priča kako kandidati u selu podele po jedan opanak ljudima koji obećaju da će glasati za njih, a drugi im daju kada dokažu da su glasali za njih. Zaključak je da ljudi vole da im se nešto da ili makar obeća. Mrkonjić i Ilić su upravo pričali narodu šta su mu sve dali.
Ivana Anojčić
[objavljeno: 27/01/2008.]
