Izvor: Politika, 18.Nov.2012, 14:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iza kulisa: Stari političari u novim strankama
U proteklu sredu predstavljena je nova stranka – Treća Srbija, a u najavi je još nekoliko novih partija. Bivši funkcioner i premijer Zoran Živković je najavio osnivanje partije, a priča se i da će nekadašnji šef Biroa za saradnju s medijima u vladi Zorana Đinđića, Vladimir Beba Popović učiniti isto. Dragan Todorović, doskorašnji potpredsednik SRS-a, neće pre konferencije za novinare da daje izjave, ali, kako je najavljeno, osnovaće Istočnu alternativu.
Goran Mandić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bivši odbornik DSS-a u Skupštini grada Beograda, registrovao je Udruženje građana „Građanska alternativa”.
U Srbiji je registrovana 91 partija. Pre preregistracije stranaka 2009. godine bilo ih je više od 600 da bi se taj broj, posle preregistracije, umanjio desetak puta. Uprkos tome što je za osnivanje stranke potrebno 10.000 potpisa građana, partije i dalje niču. Da li u Srbiji postoji prostor za nove stranke, pogotovo ako ih osnivaju ljudi o kojima već postoji određena predstava, i koliko je para potrebno za osnivanje nove stranke, pitanja su na koja odgovaraju politički analitičari.
Zoran Stojiljković, politikolog, kaže da je politička scena inače usitnjena i postavlja pitanje šta to tera ljude ka stranačkom organizovanju. Objašnjava da se stranačko organizovanje smatra prihvatljivim čak iako uticaj nije veliki, a često jeste.
„Nikad nećemo imati manje od desetak stranaka na vlasti i stotinu registrovanih, što pokazuje da nešto u zakonodavstvu ne valja. U parlamentu je više od 40 stranaka. To je zato što se radi po principu – da se dogovorimo da napravimo stranku, neka ima i jedan odsto što je koalicioni minimum, ali biće tu posle neki ministar ili zamenik ministra. Zato se cenzus za koalicije mora dizati, jer neki misle da za njih ima prostora i s jedan ili dva odsto osvojenih glasova.”
Stojiljković kaže da je stranka izgleda jedina alternativa za one koji nisu uspeli kao biznismeni ili predsednici nevladinih organizacija.
„Novac za osnivanje stranke nije veliki problem. Više je potrebno za pravljenje stranačke infrastrukture. Ako stranka dobije odbornike ili zaposliti svoje ljude onda se lakše dolazi do novca. U republičkoj skupštini je dovoljan i jedan poslanik. Nigde manje cene a potencijalno veće dobiti. Stranke je dobra za biznis i uticaj. Zato vreme stranaka nije prošlo. Ljudi koji osnivaju partije misle da ni njihovo vreme nije prošlo. Kada političari ne bi bili toliko uticajni i kada ne bi imali toliko novca ne bi se pravile tolike stranke.”
Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, kaže da sa „starim” ljudima u „novim” strankama nema šanse i budućnosti jer i političari imaju rok trajanja.
„Mogu da pokušaju sa osnivanjem novih stranaka, ali političko tržište je zasićeno, političke ideje su u krizi a lideri stranaka su prošli kroz mnoge transformacije. Prostor postoji, ali za nekoga ko je nov, ko se nije kupao u prljavoj vodi politike. Teško da stari političari mogu da pobude entuzijazam, jer već postoji njihova distanca od građana. Zato je neizvesno da li će sve te nove stranke uspeti, jer je teško kada su ’stari’ ljudi u ’novim’ ulogama. Pitanje je ko će sve to platiti – a čiji je novac njegova i muzika. Stranke se finansiraju iz interesa, mecenarstvo ne postoji u politici. Potrebno je, ako je stranka ozbiljna, finansirati bar 150 odbora. Jedno od rešenja su donacije i novac od članarina. Ali, u DS-u kažu da članarinu plaća samo 12.000 od nekoliko stotina hiljada članova. Iz članarine se ne mogu pokriti svi troškovi odbora. Taj posao nije nimalo jednostavan i u startu je povezan s nekim kompromisima.”
Miodrag Radojević, politički analitičar, kaže da kod nas još vlada ekstremni pluralizam, da je partijski život veoma dinamičan jer se događaju transformacije i nestanak partija.
„Smatra se da će partija preživeti ako prođe četiri izborna kruga, ali u slučaju SRS-a koji ima tradiciju od dve decenije pokazalo se da ni to ne mora ništa da znači. U zapadnim demokratijama stabilni su i partijski sistemi i glasačko telo. Vodeće stranke su jasno profilisane, što kod nas nije slučaj.”
On kaže da će do kraja godine biće još novih stranaka, a da je brojnost pokazatelj nedostataka u izbornom zakonodavstvu koje pogoduje stvaranju novih stranaka.
„Delimična zasluga za brojnost su i stranke koje su nastale iz sivih zona i radile na kompromitovanju opozicije i demokratije.”
Radojević kaže da je rad u stranci lukrativno zanimanje, jer partije rade kao preduzeća.
„Ako ima više partija onda je borba među njima oštrija, prinuđene su da se bore za birače i manje sposobne da budu integrišući faktor. Nisu rasadnici ideja i demokratije već je sve zasnovano na kompromisima u koalicijama koji idu i do ucenjivanja da bi se vlast očuvala. Mi smo previše inficirani politikom što je pokazatelj siromaštva.”
Ivana Anojčić
objavljeno: 18/11/2012
