Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Jul.2016, 18:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ide li Srbija previše u desno?
Većina medija u Srbiji je desne orijentacije i permanentno stigmatizuje i ruši proevropsku orijentaciju Vlade Srbije, navodi se u upravo objavljenom Izveštaju nacionalnog ogranka Helsinškog odbora za ljudska prava.
Mediji istovremeno, kako se navodi u tom dokumentu, oživljavaju negativne stereotipe o susedima, distanciraju Srbiju od NATO i SAD, a zagovaraju savez sa Rusijom na vojnim, antitržišnim i pravoslavnim osnovama.
Idu li stvari u Srbiji previše u desno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << pitanje je koje se nameće na osnovu izveštaja Helsinškog odbora, imajući u vidu i ocene o ostalim segmentima srpskog društva.
U tom dokumentu se, naime, takođe ocenjuje da je u toku proces učvršćivanja konzervativnog bloka, koji obuhvata političke stranke, akademske krugove, Srpsku pravoslavnu crkvu, univerzitete, tajkune i medije.
Sve to, uz dugo čekanje pred briselskim vratima može da dovede Srbiju u ćorsokak, te do odlaganja njene evropske budućnosti, jedan je od zaključaka Izveštaja o ljudskim pravima u 2015. Helsinškog odbora.
Kako se navodi u izveštaju, pozicija sedenja na dve stolice" postaje sve neudobnija i nesigurnija za Srbiju, s obzirom da se na Balka¬nu sudaraju interesi više aktera - Rusije, Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država i, odnedavno Turske.
Spoljnopolitička ambivalentnost, u vidu politike vojne neutralnosti, ili održavanja ravnoteže" stvara sumnju, tvrdi Helsinški odbor, kod obe strane, iz čega sledi sve jači pritisak na našu zemlju.
To se u sve drastičnijoj formi prelama na unutrašnjoj sceni, što pokazuje podatak da je evroentuzijazam među građanima, kako navodi Helsinški odbor, na najnižoj tački od pada reži¬ma Slobodana Miloševića, i to u trenutku kad približavanje Evropskoj uniji otva¬ranjem prvih pregovaračkih poglavlja dobija i zvaničnu formu.
Ruska ofanziva meke moći kojoj je Srbija izložena u kulturnoj, naučnoj i, naročito medijskoj sferi kapitalizovala se u jačanju proruskih osećaja u najširim segmentima društva, ocenjuje se.
Zaključak je i da se dugo čekanje pred briselskim vratima, sa neizvesnim krajnjim is¬hodom, negativno odražava na svojevremeni evroatlantski entuzija¬zam zemalja Zapadnog Balkana.
Podrška javnog mnjenja članstvu u EU opada, jer se Brisel sve više pokazuje kao koristan, ali ne uvek po¬uzdan partner".
Helsinški odbor dodaje i da pregovori sa EU zahtevaju mobilizaciju svih delova društva, dok se posebno ističe neophodnost da se visokoškolske institucije, posebno Beo¬gradski univerzitet, uključe u mobilizaciju mladih ljudi za tu opciju i na taj način doprinesu zaustavljanju odliva mladih kadrova.
Trebalo bi i da se podstakne Univerzitet da mladoj akademskoj javnosti približi evropske vrednosti ne samo u okviru nastavnog programa, već i drugim aktivnostima, ali i intenzivirati razmenu mladih unutar regiona, ali i unutar EU.
"S obzirom da evropska perspektiva Srbije zavisi od primene Briselskog sporazuma neophodno je da se intenzivira njegovo sprovođenje u svim dogovorenim segmentima", navodi se u izveštaju.
Vlada mora pregovore o pristupanju EU učiniti što transparentnijim, posebno u oblastima koje su predmet najveće manipulacije, navodi se u izveštaju i dodaje da je potrebno pokrenuti dijalog o tome šta članstvo u EU znači i koje su vrednosti na kojima EU počiva.
"Uloga medija je u tome ključna. Njihov negativni odnos prema reformama, a time i EU, do sada se u značajnoj meri reflekto¬vao na stav javnosti. Elektronski mediji, pogotovo javni servisi, mogu značajno uticati na promenu stava", zaključuje se u izveštaju.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
