Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Jun.2019, 03:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gojković: Radićemo više kako bi sledeći Izveštaj Evropske komisije bio bolji

Predsednica Skupštine Maja Gojković izrazila je danas spremnost da sve poslanike podstakne da u saradnji s Nacionalnim konventom o EU više rade kako bi sledeći izveštaj Evropske komisije bio znatno bolji što se tiče rada parlamenta, navodeći da Srbija želi da uđe u Evropsku uniju i da korača evropskim putem.

Gojković je na otvaranju sedme Plenarne sednice Nacionalnog konventa o EU navela da Izveštaj EK o napretku sadrži određene političke ocene, pogotovu kada je >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u pitanju rad parlamenta Srbije, ali je dodala da u njemu ima i napomena na kojima se mora raditi kako bi se unapredili određeni segmenti procedura i rada Narodne skupštine koje bi unapredile njen rad.

Predsednica Skupštine je istakla da u saradnji s Vladom Srbije želi da sprovede mere koje se tiču rada parlamenta, a kao prvu navela je hitni postupak prilikom predlaganja zakona.

Prema njenim rečima, određeni zakoni zaista ne ispunjavaju uslove hitnosti postupka u skladu sa odredbama Poslovnika, kao i da za 16 akata u ovoj godini Narodna skupština nije prihvatila da ih razmatra po hitnom postupku.

"Uspeli smo da smanjimo procenat zakona donetih na ovakav (hitan) način", kazala je Gojkovićeva i podsetila da je upotreba hitnih zakonodavnih procedura smanjena sa 66 odsto u 2016. godini na oko 44 odsto koliko je u poslednjem izveštaju.

Ocenila je da je to još uvek visok procenat, zbog čega će, kako kaže, ubuduće razmatranja zakona sa oznakom hitnosti postupka biti moguće samo izuzetno, kako Poslovnik propisuje, i pre svega kada je reč o ratifikaciji važnih međunarodnih sporazuma i predloga neophodnih akata, kao što su na primer poplave, pa je potrebno reagovati hitno.

"Parlament tako više neće uzimati u obzir na razmatranje zakone po hitnom postupku kada za to uslovi nisu očigledni, već će ih svaki put vraćati Vladi da uspostavi redovan postupak", kazala je Gojkovićeva i istakla da će na tome insistirati.

Kada je reč o radu nezavisnih tela, za koje je stavljena primedba u izveštaju EK, Gojkovićeva je najavila da će se ovog meseca raspravljati u plenumu Skupštine Srbije o izveštajima nezavisnih regulatornih tela za 2018. godinu, s predlozima zaključaka i preporuka.

Istakla je da se s praksom ulaganja većeg broja amandmana od strane poslanika vladajuće koalicije, koji nisu neposredno značajni za predloge zakona, prestalo još u januaru ove godine i primetila da to nije konstatovano u ovom izveštaju, iako smatra da je bilo prostora s obzirom da se odnosi na period od marta 2018. do februara 2019. godine.

Najavila je da će predlog budžeta za 2020. godinu, što je ocenila kao najvažniji zakon u godini, biti razmotren samostalno, bez spajanja s drugim tačkama dnevnog reda, osim dva akta koji moraju da budu zajedno s budžetom, a predložiće i da rasprava o tom dokumentu umesto pet sati traje duplo diže za poslaničke grupe, što će biti prvi put nakon 12 godina.

"Kako bi stvorili mogućnosti da se najkvalitetnija rešenja ugrade u zakone koje donosimo i koji utiču na život naših građana snažno ću insistirati da odbori u Skupštini Srbije, u skladu s Poslovnikom, uspostave redovnu praksu održavanja javnih slušanja, posebno kada je reč o sistemskim zakonima", navela je predsednica parlamenta.

Naglasila je da Izveštaj EK ima delove na koje je važno da se obrati pažnja i dodala da su u njemu primećene i pozitivne stvari i napredak, kao što je održavanje sednica na kojima poslanici postavljaju pitanja članovima Vlade učestalije, potom da je parlament nastavio da održava debate o pregovaračkim pozicijama Srbije za poglavlja o pridruživanju EU, kao i razmene mišljenja s Nacionalnim konventom o Evropskoj uniji.

Primetila je da kada se govori o nadzornoj funkciji parlamenta nad izvršnom vlašću, u Izveštaju je potpuno zanemaren rad odbora.

Gojkovićeva rekla da je to njena najveća zamerka na izveštaj i podsetila da svi odbori imaju redovnu praksu da pozivaju ministre koji dolaze na odbore i brane svoje izveštaje.

"Kao predsednica parlamenta više puta sam pozivala predstavnike manjeg dela opozicije koji bojkotuje deo rada Parlamenta, pre svega rad u plenumu, jer oni učestvuju u radu odbora, i u parlamentarnim delegacijama, da dođu i da razgovaramo u Parlamentu o unapređenju rada", navela je Gojković, primećujući da se u Izveštaju konstatuje njen poziv na Kolegijum.

"Očekujem da se poslaničke grupe pisanim putem izjasne o svojim predlozima poboljšavanja rada Parlamenta i spremna sam da razgovaramo o tome. Sa tom praksom nastaviću i dalje", rekla je predsednica skupštine i dodala da su se jedna poslanička grupa, kao i neki samostalni poslanici koji su do sada bojkotovali rad u plenumu, vratili na zasedanja.

Podsetila je da su u proteklom periodu redovnog zasedanja Narodne skupštine na dnevnom redu bile teme i predlozi zakona koje je inicirala opozicija ili građani, poput zakonskih rešenja u javnosti poznatih kao "Tijanin zakon", "Zakon o švajcarcima", kao i nedavno održana posebna sednica o Kosovu i Metohiji.

Fabrici: Srbija nije nazadovala, u pojedinim oblastima je imala ograničen napredak, dok je u tri oblasti bila bez napretka

Srbija nije nazadovala, u pojedinim oblastima je imala ograničen napredak, dok je u tri oblasti bila bez napretka, izjavio je danas šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasador Sem Fabrici, govoreći o izveštaju Evropske komisije u Srbiji.

On je danas, na sedmoj Plenarnoj sednici Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, istakao da Srbija nije napredovala na poljima slobode medija, konkurencije i javnih nabavki, ali da je uprkos tome otvorila četiri poglavlja u prethodnih 12 meseci.

Fabrici je istakao da će Srbija morati dodatno na radi na razvitku demokratskog društva, podeli vlasti, na nezavisnom, odgovornom i efikasnom pravosuđu i dodao da su mediji ključna komponenta demokratske države.

"Ako razmatramo podelu vlasti, izveštaj šalje nekoliko poruka kako da Skupština radi volje, da pravosuđe postane nezavisno i kako da učinimo medijski sistem slobodan", rekao je Fabrici.

Po pitanju bezbednosti, Srbija beleži napredak zahvaljujući svojim regionalnim aktivnostima.

Odnosima sa Prištinom u izveštaju odvojena je jedna strana, kaže Fabrici, ističući da zna koliko je ta tema važna.

"Srbija je angažovana, ali je zaustavljena i osujećena jednostranim odlukama Prištine. Srbija se trudi da stvori odgovarajuće okruženje da dođe do dogovora", rekao je Fabrici.

Smatra da, kako kaže, vlada po pravilu snosi najveću odgovornost i dodaje da bi svi trebalo da udruže snage kako bi se dalje sproveo proces promena.

Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Nataša Dragojlović izjavila je da bi pažnja javnosti na izveštaj EK trebalo da traje duže nego vest da je taj izveštaj objavljen.

"Mi smo sigurni, čitajući ovaj izveštaj, da 90 odsto onoga što mi preporučujemo kao građani ove zemlje i kao civilno društvo, kaže i Evropska unija", izjavila je Dragojlović.

Prema njenim rečima, od 2000. godine do danas nema političara koji nije izgovorio da evropske reforme sprovodi zbog građana, a ne zbog EU.

"Sada mi kao predstavnici jednog dela građana, kao civilno društvo, kažemo uradite to zbog nas. Sve to što piše u izveštaju EK i mi mislimo da treba", rekla je Dragojlović.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Blic: Vučić: Zbog Haradinaja možemo očekivati da sastanka u Parizu i ne bude, ali nadam se da grešim