Izvor: Politika, 21.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glasanje po savesti – stranke
Odluke o tome kako će se za nešto glasati u parlamentu donose se na sednicama poslaničkih klubova i u tome nema ničeg lošeg, tvrde poslanici
Svaki poslanik u srpskom parlamentu bar jednom je glasao za nešto s čim se ne slaže, može se zaključiti iz izjava nekoliko predstavnika stranaka za naš list. Međutim, niko od njih, kako tvrde, nije to učinio po nečijem naređenju, već zato što je njegov stav u odnosu na stranački ostao u manjini, a "u demokratiji se odlučuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << većinom".
Ne želimo da budemo slepi poslušnici, ni da trpimo nasilnički i diktatorski odnos stranke prema nama, rekli su, pre nekoliko dana, odbornici SRS-a u SO Kraljevo, objašnjavajući zašto je njih devet odlučilo da napusti odbornički klub SRS-a i formira sopstveni. Slično objašnjenje čulo se, samo u ovom sazivu Narodne skupštine Srbije, bar desetak puta. Svi poslanici koji su odlučili da napuste stranku na čijoj listi su ušli u parlament svoj postupak, bez obzira na to o kojoj stranci je reč, objašnjavali su time da žele da glasaju "po sopstvenoj savesti", da "misle svojom glavom, a ne kako im neko naredi".
Nečasni motivi
Predstavnici stranaka iz čijih redova su poslanici odlazili uglavnom su tvrdili da iza odlazaka stoje nečasni motivi, odnosno da je "poslanike neko kupio". Uvek je, takođe, isticano da su poslanici ušli u parlament na stranačkoj listi, a ne kao pojedinci, te da su dužni da glasaju u skladu sa politikom stranke.
Prema rečima Marka Blagojevića iz Cesida, poslanik u našim uslovima, a naročito posle usvajanja novog ustava, koji kaže da je "poslanik slobodan da stranci stavi na raspolaganje svoj mandat", pa zato i nema nekog izbora. Blagojević kaže: "Ovakvom ustavnom odredbom praktično će stranke raspolagati mandatom, pa poslanik može da glasa onako kako stranka odluči, ili neće biti poslanik. U svetu ne postoji ujednačena praksa, ali poslanik ima mogućnost izbora. Na primer, u Engleskoj, poslanici, koje direktno biraju građani, mada iza njih stoji stranka, pre svakog glasanja odmeravaju kako će se izjasniti, da li onako kako odgovara stranci, koja je stajala iza njega, ili biračima od kojih je dobio glasove. Dakle, on bira kako će glasati, a posledica njegove odluke da, na primer, glasa suprotno od stranačkih interesa, može biti samo ta ga stranka ne podrži na narednim izborima. Mandat mu niko, pre njegovog isteka, ne može uzeti. Kod nas poslanik nema taj izbor."
Blagojević, međutim, ističe da mu objašnjenja koja su davali neki poslanici iz sadašnjeg saziva, kad su napuštali svoje stranke, nisu zvučala ubedljivo. On, kaže da mu, na primer, Živadin Lekić, koji je napustio SRS i prešao u Karićev Pokret snaga Srbije, nije delovao uverljivo kad je tvrdio da to čini jer hoće da misli svojom glavom. Blagojević, međutim, kaže da je drugačiji utisak stekao što se tiče poslanika G17 plus, koji su napustili stranku. On ističe: "Učinilo mi se da su bili iskreni."
Dvoje od poslanika G17 plus, Vesna Lalić i Sovranije Čonjagić, ubrzo pošto su im oduzeti mandati, prešli su u Demokratsku stranku, a njihove dojučerašnje stranačke kolege u tome su videle potvrdu svojih tvrdnji da je motiv za napuštanje stranke bio "rušenje vlade u režiji nekih stranaka". Podsećamo da su Lalić i Čonjagić napustili stranku na dan kada se glasalo za vladin predlog budžeta, te da je Čonjagić tvrdio da je stranku obavestio da će glasati protiv usvajanja budžeta i da je dobio obećanje da mu niko to neće zameriti, da može da glasa po sopstvenom ubeđenju. Međutim, mandat mu je brzopotezno oduzet, pa nije imao priliku ni da se izjašnjava o budžetu. I on je, potom, tvrdio da u stranci vlada diktatura.
Vladimir Homan (G17 plus) kaže za "Politiku" da njega niko nikada nije terao da za nešto glasa. On dodaje: "Mi smo uoči svake sednice parlamenta imali sastanke poslaničkog kluba. Tu smo iznosili svoje stavove i sučeljavali argumente. Svako od nas je mogao da diskutuje onako kako želi, mene niko nije nikada pitao o čemu ću da pričam. Što se tiče glasanja, i o tome smo raspravljali na poslaničkom klubu, a kako će glasati poslanički klub odlučivalo se većinom. Inače, ranije smo se dogovorili da se odluke većine poštuju. Bilo je i situacija gde je poslanički klub ostavljao svakom poslaniku na volju kako će glasati, pa su, na primer, neki poslanici glasali 'za', neki 'protiv' usvajanja Zakona o pomoći porodicama haških optuženika, dakle glasalo se po savesti."
Đorđe Mamula (DSS) takođe kaže da sve odluke donosi poslanički klub, posle argumentovane rasprave. On dodaje: "Stranke nisu udruženja nezavisnih mislilaca, koja, inače, po pravilu ništa ne menjaju. Samo organizovane akcije većeg broja organizovanih ljudi mogu da proizvedu promene. Više puta mi se događalo da na sednici poslaničkog kluba ostanem u manjini, ali čovek koji se bavi politikom mora da se navikne da ponekad bude u manjini, a odluke se donose većinom, tako je u demokratiji. I samo na taj način stranke mogu nešto da učine u društvu".
Poštovanje odluka većine
Milorad Vučelić, potpredsednik SPS-a, kaže za "Politiku" da je bilo situacija kada je glasao za nešto, mada to nije želeo. Ali i on tvrdi da to nije činio pod prinudom, već zato što poštuje odluku većine. Vučelić, ipak, navodi da je bilo zakona za koje nije mogao da glasa, bez obzira na posledice. On kaže: "Nisam, na primer, mogao da glasam za Zakon o univerzitetu i za Zakon o informisanju, a predlozi su stigli od moje vlade, vlade Mirka Marjanovića, i to u vreme kad sam bio šef poslaničke grupe SPS-a."
I Sanja Čeković, potpredsednik SPO-a, takođe navodi da se odluke o glasanju donose na poslaničkom klubu većinom glasova, a u "demokratiji se poštuje odluka većine". Ona dodaje da se do konačne odluke stiže argumentovanom raspravom: "Trudimo se da dođemo do nekog dogovora, kako niko ne bi glasao protiv sebe."
Zoran Krasić (SRS) kaže da niko u parlament nije ušao sa nekom svojom ličnom politikom, već je na izborima glasove dobila stranačka politika. I on ističe da se odluke donose na stranačkim organima, posle rasprave, a to znači poštovanje demokratske procedure.
Mada svi tvrde kako se priklanjaju odlukama većine, posle argumentovanih rasprava, u skupštinskim holovima mnogo puta se od poslanika u svim, pa i u ovom sazivu, moglo čuti da glasaju za nešto s čim se uopšte ne slažu. Uvek je objašnjenje bilo da je takav dogovor u stranci.
-----------------------------------------------------------
Nosač listića
Kako to izgleda kad poslanički klub donese odluku da se za nešto glasa, svojevremeno je objasnio Radovan Raka Radović, bivši poslanik SPS-a. On je 1994. godine rekao Draganu Tomiću, predsedniku srpskog parlamenta, da on ne može da glasa da unuk Draže Mihailovića bude potpredsednik Narodne skupštine Srbije, bez obzira na to što je postignut međustranački dogovor oko toga. Radović je novinarima preneo i Tomićev odgovor: "Nije, Rako, tvoje da misliš i glasaš, tvoje je da odneseš glasački listić do kutije!" Raka je listić odneo, uz objašnjenje: "Pa šta ću kad je bio takav dogovor." Vojislav Mihailović je postao potpredsednik skupštine, a Raka je konstatovao da je "poslanik vojnik svoje partije".
M. Čekerevac
[objavljeno: 21.11.2006.]
