Izvor: VOA, 19.Apr.2023, 02:12

Foks njuz se nagodio sa kompanijom za glasačke mašine koja ga je tužila za klevetu

Korporacija Foks i kompanija Foks njuz postigli su poravnjanje u tužbi za klevetu koju je podigla kompanija Dominion Voting Sistems. Foks će Dominionu platiti 787,5 miliona dolara, čime je izbegnuto suđenje jednoj od najvećih svetskih medijskih kompanija zbog načina na koji je izveštavala o lažnim tvrdnjama o nameštanju izbora 2020. godine u SAD. Nagodba je objavljena u poslednjem trenutku, pre nego što je trebalo da počne suđenje. 12-člana porota izabrana je u utorak ujutru, a suđenje je trebalo da započne u popodnevnim satima, uvodnom rečju obe strane. Dominion je tražio odštetu od 1,6 milijardi dolara u tužbi koju je podneo 2021. godine, a sudija Višeg suda Delavera, Erik Dejvis, predsedavao je slučajem u Vilmingtonu. Kompanija Dominion je obelodanila dogovoreni iznos poravnjanja, a njen direktor Džon Pulos izjavio da je Foks priznao da je iznosio laži o kompaniji. Advokat Dominiona Džastin Nelson rekao je da nagodba pokazuje da su "njene tvrdnje bile opravdane", i da "laži imaju posledice". Advokati Dominiona odbili su da odgovore na pitanja o tome da li će se Foks Njuz javno izviniti, ili sprovesti neke reforme.  "Priznajemo odluku suda da su određene tvrdnje o kompaniji Dominion bile netačne. Ovo poravnjanje pokazuje Foksovu predanost najvišim novinarskim standardima. Nadamo se da će naša odluka da rešimo spor sa Dominionom prijateljskim putem, umesto ogorčenog i kontroverznog suđenja, pomoći zemlji da se odmakne od tih tema",  saopštio je Foks.  U centru parnice bilo je pitanje da li je Foks odgovoran zbog toga što su se u njegovom programu čule lažne tvrdnje da su kompanije za brojanje elektronskih glasova kompanije Dominion, čije je sedište u Denveru, korišćene za manipulisanje glasovima 2020. u korist demokrate Džoa Bajdena, a na štetu tadašnjeg republikanskog predsednika Donalda Trampa. Dominion je smatrao da su te tvrdnje, iznete u programu Foksa, nanele kompaniji "ogromnu i nenadoknadivu ekonomsku štetu". Sudija Dejvis je u ponedeljak odlučio da suđenje bude odloženo jedan dan, a usledilo je još jedno odlaganje u utorak, dok su dve strane privatno pregovarale i na kraju postigle dogovor. Poravanjanje je poštedelo Foksa opasnosti da neke od najpoznatijih ličnosti iz kompanije budu pozvane da svedoče, i potencijalno odgovaraju na veoma neprijatna pitanja, što se odnosilo i na Ruperta Mardoka, 92-godišnjeg medijskog mogula koji je predsednik korporacije Foks, i Suzen Skot, direktorku Foksa, kao i voditelje među kojima su Taker Karlson, Šon Heniti i Žanin Piro. Odluka o pogodbi je usledila nakon što je sudija prošlog meseca odlučio da Foks ne može da se u svojoj odbrani pozove na zaštite slobode govora koje proizilaze iz američkog Ustava.  Foks njuz je najgledanija kablovska TV mreža u Americi, prema podacima kompanije Nilsen. Osnovno pitanje za porotnike je bilo da li je Foks svesno širio lažne informacije ili je nesmotreno zanemario istinu, što je definicija "stvarne zle namere" koju je Dominion morao da dokaže kako bi odneo pobedu u procesu za klevetu.   Dominion je u februaru podneo dokumenta sudu, pozivajući se na seriju komunikacija unutar kompanije, kada su Mardok i druge ličnosti iz Foksa privatno priznali da su tvrdnje o nameštanju glasova, koje su iznošene u etru, bile netačne.  Dominion je tvrdio da je Foks prenosio i pojačavao netačne tvrdnje kako bi povećao svoju gledanost i sprečio gledaoce da pređu na suparničke, desničarske kanale među kojima je mreža One America, koju Dominion tuži u odvojenom sudskom postupku.  Za to vreme, još jedna kompanija za tehnologiju glasanja u SAD, Smartmatik, takođe je tužila Foks za klevetu, tražeći odštetu od 2,7 milijarde dolara pred sudom države Njujork. Korporacija Foks je prošle godine prijavila zaradu od 14 milijardi dolara.  Foks je naveo da su tvrdnje Trampa i njegovih advokata o izborima bile vredne medijskog praćenja i zaštićene Prvim amandmanom ustava. Dejvis je u martu presudio da Foks ne može da koristi te argumente, navodeći da je izveštavanje o izborima bilo netačno, zapaljivo i da nije zaštićeno Prvim amandmanom.  

Nastavak na VOA...